ДВА ПРИМЕРА И ЊИХОВА СНАГА ИЛИ ЧИЈА ЈЕ СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ

Идентитетске промене; српски језик и књижевност у доба транзиције стр. 99-106

АУТОР: Радивоје Микић 

Е-АДРЕСА: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/ZIP21.099M

САЖЕТАК:

У раду се, на примерима узетим из радова Стојана Новаковића и Зорана Мишића, једног oд првих историчара српске књижевности и једног великог књижевног критичара модерног доба, осветљавају питања важна за разумевање садржаја појма српска књижевност, односно за осветљавање улоге књижевности у култури српског народа, једнако као што се указује и на идеолошки усмерене интерпретације и српске књижевности и културе и њихову улогу у новије време

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

српска књижевност, филологија, историја, поетика, традиција, идеологија, књижевна критика.

ЛИТЕРАТУРА: 

  • Новаковић (2020): Стојан Новаковић, Српска књига, Бањалука: Центар за српске студије.
  • Мишић (1963): Зоран Мишић, Реч и време 1, 2, Београд: Нолит.