ГРАНИЦЕ ИМЕНОВАЊА – ИМЕНОВАЊЕ ГРАНИЦА

Идентитетске промене; српски језик и књижевност у доба транзиције стр. 7-23

АУТОР: Младен Шукало

Е-АДРЕСА: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/ZIP21.007Q

САЖЕТАК:

Српски језик и српска књижевност током вијекова, а посебно последњих деценија, доживљава необичну судбину: простор који покривају језик и књижевност све више се смањује тако што се из његовог бића откидају дијелови и њима дају нова имена. Измишљање имена нових језика, нових нација, нових култура, нових регија, нових књижевности представља дубоко задирање у суштину како појединачног тако и колективног идентитета људског бића. Овај текст покушава да укаже на начине и поступке којим су се (пре)именовањем помијерале границе простора који покрива српски језик, премда је суштина остајала непромијењена.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

српски језик, књижевна историја, идентитет, етнички идентитет, простор, граница, периферија, именовање

ЛИТЕРАТУРА: 

  • Андрић (1964): Ivo Andrić, Na Drini ćuprija, Zagreb.
  • Аристотел (1971): Aristotel, Metafizika, preveo dr Branko B. Gavela, predgovor napisao akademik Milan Budimir, Beograd: Kultura.
  • Аристотел (1970): Aristotel, Organon, sa starogrčkog prevela dr Ksenija Atanasijević, predgovor napisao dr Bogdan Šešić, Beograd: Kultura.
  • Бубало (2019): Ђорђе Бубало, Територијална компонента краљевске ти- туле Немањића, Краљевство и архиепископија у српским поморским земљама Немањића, Тематски зборник у част 800 година проглашења краљевства и ау- токефалне архиепископије свих српских и поморских земаља, Београд: САНУ – Српски комитет за византологију, 245‒290.
  • Башић (2017): Ивана Башић, Идентитет, Етнологија и антропологија, 70 изабраних појмова, уредник проф. др Љиљана Гавриловић, Београд: Службе- ни гласник – Етнографски институт САНУ, 116‒124.
  • Волф (1994): Larry Wolff, Inventing Eastern Europe. The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment, Stanford University Press.
  • Гачановић (2009): Ivana Gačanović, Problemi evropskog identiteta. Uvod u antropоlogiju Evropske unije, Beograd: Srpski genealoški centar – Filozofski fakultet. Голдсворти (2000): Vesna Goldsvorti, Izmišljanje Ruritanije. Imperijalizam mašte, preveli s englеskog Vladimir Ignjatović i Srđan Simonović, Beograd: Geopo-
  • etika.
  • Делез, Гатари (1990): Žil Delez, Feliks Gatari, Anti-Edip. Kapitalizam i shizofrenija, prevela s francuskog Ana Moralić, Sremski Karlovci ‒ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Деретић (1996): Јован Деретић, Пут српске књижевности. Идентитет, границе, тежње, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Деверо (1990): Georges Devereux, Etnički identitet : Logičke osnove i disfunk- cije, Komplementaristička etnopsihoanaliza, prijevod Radmila Zdjelar, Zagreb: „Au- gust Cesarec”.
  • The Encyclopedia of Literary and Cultural Theory, I‒III, general editor Michael Ryan, Wilwy – Blackwell, 2011.
  • Ериксон (2008): Erik H. Erikson, Identitet i životni ciklus, prevele mr Nada Dragojević i Nataša Hanak, Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Етнологија и антропологија. 70 изабраних појмова (2017): уредник проф. др Љиљана Гавриловић, Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ.
  • Женет (1985): Gérard Genette, Mimologije. Put u Kratiliju, prijevod Nada Vajs, Zagreb: Grazički zavod Hrvatske.
  • Живковић (ур.) (1985): Rečnik književnih termina, glavni i odgovorni urednik prof. dr Dragiša Živković, Beograd: Nolit.
  • Жил, Тап, Сендзенгр (1985): Fernando Gil, Pierre Tap, Nicole Sindzingre, Identité, Encyclopaedia Universalis, corpus 9, Paris: GU WEN – INTERFACES, 754‒759.
  • Занини (2002): Pjero Zanini, Značenja granica. Prirodna, istorijska i duhovna određenja, prevela s italijanskog Slavica Slatinac, Beograd: Clio.
  • Identitet(i). Pojedinac, grupa, društvo (2009): Priredili Katrin Halpern i Žan- Klod Ruano-Borbalan, preveo s francuskog Stanko Džefardanović, Beograd: Clio.
  • Јеротић (2004): Владета Јеротић, Човек и његов идентитет, Београд: Ars Libri – Бесједа.
  • Кардељ (1958): Edvard Kardelj Sperans, Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja, preveo sa slovenačkog Zvonko Tkalec, Beograd: Kultura.
  • Кемпбел (1998): David Campbell, National Deconstruction: Violence, Identity and Justice in Bosnia, Mineapolis: University of Minnesota Press.
  • Кристал (1988): Dejvid Kristal, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, predgovor Ranko Bugarski, preveli Ivan Klajn i Boris Hlebec, Beograd: Nolit.
  • Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе (2011): Зборник радова са научног скупа „Културни идентитети у XXI вијеку”, Бео- град: Српски генеалошки центар – Филозофски факултет.
  • Леви-Строс (1988): Claude Lévi-Strauss, Avant-propos, L’identité [3e édition], Paris: Quadrige – PUF.
  • Леви-Строс (1988): Claude Lévi-Strauss, Rasa i povijest, Strukturalna antro- pologija 2, preveli Daniel Bučan i Vjekoslav Mikecin, Zagreb: Školska knjiga.
  • Лотман (2004): Ј. М. Лотман, Семиосфера (У светлу мишљења. Човек – текст – семиосфера – историја), превод с руског Веселка Сантини, превод фрагмената са староруског Богдан Терзић, Нови Сад: Светови.
  • Мартин (2008): James Martin, Identitet, Kulturna geografija. Kritički rječnik ključnih pojmova, uredili David Atkinson, Peter Jackson, David Sibley i Neil Washbourne, s engleskog preveo Damjan Lalović, Zagreb: Disput, 135‒141.
  • Мерло-Понти  (1990): Maurice  Merleau-Ponty,  fenomenologija  percepcije, preveo s francuskog dr Anđelko Habazin, redakcija prevoda i pogovora dr Danilo Pejović, Sarajevo: Veselin Masleša – Svјetlost.
  • Моачанин (1984): Fedor Moačanin, Vojna krajina do kantonskog uređenja 1787, Vojna krajina. Povijesni pregled – historiografija – rasprave, uredio Dragutin Pavličević, Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, 23‒56.
  • Моханти (2011): Satya P. Mohanty, Identity Politics, The Encyclopedia of Literary and Cultural Theory, general editor Michael Ryan, Volume III (Cultural Theory), Edited by M. Keith Booker, Wiley-Blackwell, 1126‒1130.
  • Николић (2019): Ненад Николић, Идентитет српске књижевности, Бео- град: Српска књижевна задруга – Партенон.
  • Ниче (1998): Fridrih Niče, Spisi o grčkoj književnosti i filozofiji, preveli s nemačkog Tomislav Bekić, Irma Lisičar, Sreten Marić, Vera Stojić, Božidar Zec, Sremski Karlovci ‒ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Окука (2018): Милош Окука, Српски дијалекти, Нови Сад: Прометеј. Поповић (2007): Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Beograd: Logos Art. Павличевић (ур.) (1984): Vojna krajina. Povijesni pregled – historiografija – rasprave, uredio Dragutin Pavličević, Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.
  • Платон (2000): Platon, Kratil ‒ Teetet ‒ Sofist ‒ Državnik, preveli sa starogrčkog Dinko Štambuk, Milivoj Sironić, Veljko Gortan, Beograd: Plato.
  • Прелић (2017): Младена Прелић, Етнички идентитет, Етнологија и ан- тропологија. 70 изабраних појмова, уредник проф. др Љиљана Гавриловић, Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ, 64‒69.
  • Путиња,  Стреф-Фенар  (1997):  Filip  Putinja,  Žoslin  Stref-Fenar,  Teorije o etnicitetu, Dodatak – Fredrik Bart: Etničke grupe i njihove granice, preveo s francuskog Aljoša Mimica, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Рикер (1993): Pol Riker, Vreme i priča, prvi tom, preveli Slavica Miletić i Ana Moralić, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Рикер (1991): Paul Ricoeur, Temps et récit, tome III, Le temps raconté, Paris: Seuil (Points Essais).
  • Скок (1971): Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb: JAZU.
  • Стојановић (2020): Драган Стојановић, Тамна пучина, Београд: Дом кул- туре Студентски град.
  • Стојковић (1993): Branimir Stojković, Evropski kulturni identitet, Niš: Prosveta
  • – Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
  • Тодоров (1996): Tzvetan Todorov, L’Homme dépaysé, Paris: Seuil.
  • Urbani kulturni identiteti i religioznost u savremenom kontekstu (2013): Tematski zbornik, uredio Danijel Sinani, Beograd: Srpski genealoški centar – Filozofski fakultet.
  • Фуко (1966): Michel Foucault, Les Mots et les Choses. Une archéologie des sciences humaines, Paris: Gallimard.
  • Фуко (1971): Mišel Fuko, Riječi i stvari. Arheologija humanističkih nauka, preveo Nikola Kovač, Beograd: Nolit.
  • Хајдегер (1985): Martin Heidegger, Bitak i vrijeme, preveo Hrvoje Šarinić, Zagreb: Naprijed.
  • Хајдегер (1982): Martin Hajdeger, Pevanje i mišljenje, izabrao i preveo Božidar Zec, Beograd: Nolit.
  • Хачион (1996): Linda Hačion, Poetika postmodernizma. Istorija, teorija, fikcija, preveli Vladimir Gvozden i Ljubica Stanković, Novi Sad: Svetovi.
  • Хол (2001): Stuart Hall, Kome treba ’identitet’?, Reč, 64/10, Beograd, 215‒232.
  • Хегел (1973): Готфрид Вилхелм Фридрих Хегел, Наука логике, са немачког превео и предговоре написао др Душан Недељковић, Београд: Просвета.
  • Хегел (1987): Georg Wilhelm Friedrich Hegel, Enciklopedija filozofijskih znanosti, preveo Viktor D. Sonnenfeld, Sarajevo: Veselin Masleša – Svjetlost.
  • Хобсбом, Рејнџер (2002): Erik Hobsbom, Terens Rejndžer (ur.), Izmišljanje tradicije, prevele s engleskog Slobodanka Glišić i Mladena Prelić, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Шукало (1995): Младен Шукало, Парадокси књижевне историографије и књижевно насљеђе крајишких Срба, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, књ. 43, св. 2‒3, 497‒507.
  • Шукало (2002): Младен Шукало, Књижевна историографија у свјетлу ин- тердисциплинарних истраживања, Радови Филозофског факултета Универзи- тета у Бањој Луци, бр. 5, 47‒60.
  • Шукало (2003/2004): Младен Шукало, Традиција и идентитет, Крајина, Бања Лука, год. 3, бр. 9‒10, 5‒6.
  • Шукало (2005): Младен Шукало, Наративна устројства идентитета у дјелу Александра Тишме, Повратак миру Александра Тишме, зборник радова, Нови Сад: Матица српска – САНУ (огранак у Новом Саду), 60‒73.
  • Шукало (2007): Младен Шукало, Регионализам и књижевност (ка апо- литичној и књижевној „књижевној историји”), Крајина, Бања Лука, год. 6, бр. 21‒22, 9‒22.
  • Шукало (2008): Младен Шукало, Пут од једнине и множине до једнинâ (упитаност над појмом „босанска/бошњачка књижевност”), Летопис Матице српске, Нови Сад, год. 184, књ. 482, св. 4, 877‒885.
  • Шукало (2009): Младен Шукало, Културни идентитет Кочићевих ликова,
  • Петар Кочић данас, зборник радова, Бања Лука: АНУРС, 75‒100.
  • Шукало (2010): Младен Шукало, Оквири српске књижевне историје: Ње- гош и Андрић, Његошев зборник Матице српске, Нови Сад, бр. 1, 175‒184.
  • Шукало (2014): Младен Шукало, Традиција и идентитет: јединствени пој- мовни садржај, Традиција и идентитет, зборник радова са округлог стола
  • „Функција традиције у обликовању националног идентитета Срба”, Бања Лука: Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, 19‒35.
  • Шукало (2019): Младен Шукало, Оквири српске књижевне историје II: Миодраг Булатовић, Борислав Пекић и Данило Киш, Српско језичко и књижев- но насљеђе на простору данашње Црне Горе, Српски језик и књижевност данас, Зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног у Подгорици 26‒28. маја 2017. године, Подгорица – Нови Сад – Бања Лука: Матица српска, Друштво чланова у Црној Гори и и Друштво чланова Матице српске у Репу- блици Српској, 683‒694.
  • Шукало (2020): Младен Шукало, Културно-научни темељи српског наци- оналног идентитета (о великим и малим културама), Српски културни про- стор: устројство, проблеми, вредности, Зборник радова, 1, Нови Сад: Матица српска, 155‒162.