АУТОР(И): Алекса Николић
DOI: 10.46793/zbVU21.079N
САЖЕТАК:
Од свог настанка па до доношења Устава из 1921. године (тзв. Видовданског устава), Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је готово три године бесциљно ,,тумарала“ у уставном провизоријуму. Видовданским уставом коначно је успостављена каква-таква правна организација новонастале државе. Међутим, предмет овог рада неће бити расветљавање друштвених и политичких прилика уочи и након доношења Видовданског устава, већ ће се аутор бавити анализом различитих погледа на Видовдански устав из пера најзначајнијих српских, хрватских и словеначких уставних правника. На тај начин ће се, кроз свеобухватну упоредноправну анализу, учинити велики корак ка расветљавању свих оних проблема који су од старта оптерећивали новонасталу краљевину, а који су представљали камен спотицања у изградњи стабилних односа између Срба, Хрвата и Словенаца. На основу анализе поменутих различитих тачки гледања на Видовдански устав, аутор ће у оквиру завршних разматрања указати на најспорније елементе до којих су дошла највећа имена уставноправне науке Србије, Хрватске и Словеније и извести одређене закључке о природи и карактеру Видовданског устава.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Видовдански устав, уставни правници, различите перспективе, државно уређење, српско виђење, хрватско виђење, словеначко виђење.