Zbornik radova Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu : knj. 2 (2025) (str. 289-305)
AUTOR(I) / AUTHOR(S): Marija Milojević 
DOI: https://doi.org/10.46793/7623-154.289M
SAŽETAK / ABSTRACT:
Rad analizira institut „pridruživanja krivičnom gonjenju“ oštećenog u krivičnom postupku, koji nije predviđen Zakonikom o krivičnom postupku, ali se u praksi redovno primenjuje. Autorka istražuje da li ova izjava ima pravno dejstvo, kakve posledice proizvodi i u kojem se odnosu nalazi prema drugim procesnim sredstvima oštećenog – supsidijarnoj i privatnoj tužbi, predlogu za krivično gonjenje i imovinskopravnom zahtevu. Poređenjem sa stranim sistemima, naročito francuskim pravom koje poznaje institut „pridruženog tužioca“, zaključuje se da u srpskom pravu ne postoji mogućnost paralelnog postojanja dva ovlašćena tužioca. Izjava oštećenog o pridruživanju nema procesnopravno utemeljenje, ali se u praksi često pozitivno tumači – kao izraz interesa za nastavak postupka ili kao izjava koja može uticati na odmeravanje kazne okrivljenom. Istraživanje sprovedeno u javnim tužilaštvima i sudovima pokazalo je da većina tužilaca i sudija smatra da ova izjava ima značaj uglavnom pri proceni olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. Autorka zaključuje da je institucija pridruživanja krivičnom gonjenju suvišna i nelegitimna, te predlaže da se njeno postavljanje oštećenom u praksi ukine, a tumačenje njenog značaja zameni primenom postojećih, zakonom uređenih instituta.
KLJUČNE REČI / KEYWORDS:
oštećeni, pridruživanje krivičnom gonjenju, supsidijarni tužilac, privatni tužilac, imovinskopravni zahtev, predlog za krivično gonjenje, moralna satisfakcija, „pridruženi“ tužilac, odmeravanje kazne
LITERATURA / REFERENCES:
- Kühne, H. H., Hanel, H., Das Adhäsionverfahren in Frankreich, Schadesnersatz im Strafverfahren – Rechtvergleichendes Symposium zum Adhäsionprozeß, (Hrsg. M. R. S. Will), Kehl am Rhein – Strassburg, 1990.
- Lanthiez, M. L., La clarification des fondements européens des droits des victimes, La victime sur la scène en Europe (dirigé par G. Guidicelli-Delage, C. Lazerge), coll. „Les voies du droit”, Presses Universitaires de France, Paris 2008.
- Novokmet, A., The Right of a Victim to a Review of a Decision not to Prosecute as Set out in Article 11 of Directive 2012/29/EU and an Assessment of its Transposition in Germany, Italy, France and Croatia, Utrecht Law Review, Volume 12, Issue 1 (January), 2016.
- Ilić, G., Oštećeni i standardi ljudskih prava u krivičnom postupku, Anali pravnog fakulteta u Beogradu, god. LX, br. 2/2012.
- Jovašević, D., Značaj olakšavajućih i otežavajućih okolnosti pri odmeravanju kazne u krivičnom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, XLIII/2003.
- Milojević, M., Položaj oštećenog u pravnom sistemu Republike Srbije – de lege lata i de lege ferenda, Pravni horizonti, god. VIII, br. 10/2025.
- Mrvić Petrović, N., Položaj žrtve krivičnog dela u francuskom pravu, Zbornik radova: Uvod u pravo francuske, Beograd, 2013, dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/http://ricl.iup.rs/1014/1/2013%20-%20Uvod% 20u%20pravo%20Francuske%20-%20Mrvi%C4%87%20Petrovi%C4%87.pdf, pristupljeno: 31.10.2025.
- Trešnjev, A., sudija Višeg suda u Beogradu, http://misamajic.com/Pitanje/pridruzivanje-krivicnom-gonjenju/, pristupljeno 20. februara 2019.
- Škulić, M., Položaj žrtve krivičnog dela/oštećenog u krivičnopravnom sistemu Srbije uopšte i u odnosu na Direktivu EU 2012-29, Kaznena reakcija u Srbiji, 6 deo, tematska monografija, Beograd, 2016.