Зборник радова Правног факултета Универзитета у Крагујевцу : књ. 2 (2025) (стр. 289-305)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марија Милојевић 
DOI: https://doi.org/10.46793/7623-154.289M
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Рад анализира институт „придруживања кривичном гоњењу“ оштећеног у кривичном поступку, који није предвиђен Закоником о кривичном поступку, али се у пракси редовно примењује. Ауторка истражује да ли ова изјава има правно дејство, какве последице производи и у којем се односу налази према другим процесним средствима оштећеног – супсидијарној и приватној тужби, предлогу за кривично гоњење и имовинскоправном захтеву. Поређењем са страним системима, нарочито француским правом које познаје институт „придруженог тужиоца“, закључује се да у српском праву не постоји могућност паралелног постојања два овлашћена тужиоца. Изјава оштећеног о придруживању нема процесноправно утемељење, али се у пракси често позитивно тумачи – као израз интереса за наставак поступка или као изјава која може утицати на одмеравање казне окривљеном. Истраживање спроведено у јавним тужилаштвима и судовима показало је да већина тужилаца и судија сматра да ова изјава има значај углавном при процени олакшавајућих и отежавајућих околности. Ауторка закључује да је институција придруживања кривичном гоњењу сувишна и нелегитимна, те предлаже да се њено постављање оштећеном у пракси укине, а тумачење њеног значаја замени применом постојећих, законом уређених института.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
оштећени, придруживање кривичном гоњењу, супсидијарни тужилац, приватни тужилац, имовинскоправни захтев, предлог за кривично гоњење, морална сатисфакција, „придружени“ тужилац, одмеравање казне
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Kühne, H. H., Hanel, H., Das Adhäsionverfahren in Frankreich, Schadesnersatz im Strafverfahren – Rechtvergleichendes Symposium zum Adhäsionprozeß, (Hrsg. M. R. S. Will), Kehl am Rhein – Strassburg, 1990.
- Lanthiez, M. L., La clarification des fondements européens des droits des victimes, La victime sur la scène en Europe (dirigé par G. Guidicelli-Delage, C. Lazerge), coll. „Les voies du droit”, Presses Universitaires de France, Paris 2008.
- Novokmet, A., The Right of a Victim to a Review of a Decision not to Prosecute as Set out in Article 11 of Directive 2012/29/EU and an Assessment of its Transposition in Germany, Italy, France and Croatia, Utrecht Law Review, Volume 12, Issue 1 (January), 2016.
- Илић, Г., Оштећени и стандарди људских права у кривичном поступку, Анали правног факултета у Београду, год. LX, бр. 2/2012.
- Јовашевић, Д., Значај олакшавајућих и отежавајућих околности при одмеравању казне у кривичном праву, Зборник радова Правног факултета у Нишу, XLIII/2003.
- Милојевић, М., Положај оштећеног у правном систему Републике Србије – de lege lata и de lege ferenda, Правни хоризонти, год. VIII, бр. 10/2025.
- Мрвић Петровић, Н., Положај жртве кривичног дела у француском праву, Зборник радова: Увод у право француске, Београд, 2013, доступно на: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/http://ricl.iup.rs/1014/1/2013%20-%20Uvod% 20u%20pravo%20Francuske%20-%20Mrvi%C4%87%20Petrovi%C4%87.pdf, приступљено: 31.10.2025.
- Трешњев, А., судија Вишег суда у Београду, http://misamajic.com/Pitanje/pridruzivanje-krivicnom-gonjenju/, приступљено 20. фебруара 2019.
- Шкулић, М., Положај жртве кривичног дела/оштећеног у кривичноправном систему Србије уопште и у односу на Директиву ЕУ 2012-29, Казнена реакција у Србији, 6 део, тематска монографија, Београд, 2016.