Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2024) (стр. 295-314)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марија Милојевић 
DOI: 10.46793/7623-143-0.295M
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У свом раду ауторка истражује проблеме који се јављају у примени „Амбер алерт“ механизма за хитно обавештавање јавности о нестанку малолетног лица. С тим у вези, примарно излаже критеријуме којима се служи полиција у оперативном раду а који, уколико се појаве у пракси, доводе до активирања механизма за хитно обавештавање јавности о нестанку малолетног лица. Затим, ауторка наглашава изузетно важан утицај медија на јавно мњење и органе реда критикујући својеврстан притисак који медији тим поводом стварају и који најчешће резултира негативним крајњим исходом (повреда права жртава кривичних дела, повреда права осумњичених) иако је сврха укључивања медија управо супротно- пружање помоћи у проналаску малолетног лица. Даља разматрања истражују сукоб који се може јавити приликом активирања предметног механизма између два интереса: „јавног интереса“ који се огледа у проналаску малолетног лица по било коју цену и интереса „вођења кривичног поступка“ који подразумева поштовање принципа „тајности“ истраге, претпоставке невиности и заштите ошећених лица а који се морају поштовати уколико предузете мере и радње полиције покажу да је нестанак малолтника последица извршења кривичног дела. Прва два изазова сагледана су у односу на важећи јавни поредак и законодавство наше земље док се даље у раду наводе проблеми у примени Амбер Алерт-а који су опште природе и са којима се могу сусрести органи реда било које државе. Идентификовани су, поред наведених, и изазови психолошке природе који се могу јавити на страни примаоца обавештења о нестанку малолетног лица у виду проблема са памћењем, изазивањем панике и страха код истих итд. Активирање Амбер алерт механизма прате и одређени проблеми као што су: могућа презасићеност система, технички проблеми у реализацији, преиспитивање степена распрострањености обавештења тј. потребе да се обавештења издају на националном нивоу, проширење круга лица поводом чијег нестанка ће се механизам активирати тзв. „Силвер Алерт“. Ауторка приликом обраде сваког од изазова даје своје мишљење о начину превазилажења истих уз свест о комплексности проблема и чињеницу да је механизам одскора заживео у нашој земљи те да за потпунију анализу треба више времена и више емпиријских података.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
„Амбер Алерт“ механизам, критеријуми за примену „Амбер Алерт“-а, тајност истраге, претпоставка невиности, медијско извештавање, заштита оштећених, полицијско поступање, психолошки изазови, презасићеност система, „Силвер Алерт“
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Gray, А., Presumption of Critical Perspective, Lexington Books, London, 2017.
- Loftus, E., Shifting human color memory. Memory & Cognition, no. 5(6)/1977.
- Miller, M. K., et al. The psychology of AMBER Alert: Unresolved issues and implications, The social science journal, no. 46(1)/2009.
- Sweller, J., van Merrienboer, J., Paas, F., Cognitive architecture and instructional design. Educational Psychology Review, no. 10(3)/1998.
- Вуковић, Н., Одлуке јавног тужиоца о непредузимању кривичног гоњења ио одустанку од кривичног гоњења–увођење решења о одустанку од кривичног гоњења, CRIMEN-часопис за кривичне науке, бр. 12(2)/2021.
- Ђурђић, В., Законске гаранције права на правично суђење у кривичном поступку Србије, Зборник радова Правног факултета у Нишу год. LIV, бр. 70/2015.
- Каровић, С., Симовић, М., Актуелна питања процесне природе: Доказивање кривичних дјела и кривице у кривичном поступку Босне и Херцеговине, Годишњак Факултета Правних Наука, бр. 12(12)/2022).
- Костић, Д. М., Ђорђевић, Р., Виктимизација старих особа као припадника посебне маргиналне групе, Темида, билтен Групе заженска права, год. 7, бр. 2/2004.
- Пајчић, М., Истрага према Новели Закона о казненом поступку, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, бр. 20(2)/2013.