Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2024) (стр. 181-204)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милан Рапајић 
DOI: 10.46793/7623-143-0.181R
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У раду који је настао поводом 50 година од доношења последњег Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије из 1974. године приказује се уставни положај и функције Савезног извршног већа и савезних органа управе. СИВ је према чл. 364 Устава СФРЈ из 1974. године, одређен као извршни орган Скупштине СФРЈ и као такав је у оквиру права и дужности Федерације одговоран Скупштини СФРЈ за стање у свим областима друштвеног живота за спровођење политике и извршавање савезних закона и других прописа и општих аката Скупштине СФРЈ као и за усмеравање и усклађивање рада савезних органа управе. Таквим уставним одређењем СИВ-а одређени су његова природа, положај и основне функције. Послове Савезног извршног већа према Уставу СФРЈ из 1974. године, било је могуће поделити у следеће групе: 1) одговорност за спровођење политике Федерације; 2) иницијатива у Скупштини; 3) старање о извршавању политике и аката Скупштине; 4) посебна овлашћења у односу на управу; 5) ратификовање одређених међународних уговора; 6) предлози за изборе и разрешење и право именовања и разрешења; 7) нормативна овлашћења; 8) послови утврђени законом.
На основу Устава СФРЈ из 1974. године, утврђени су основи организације савезне управе. Тако је било одређено да се за вршење управних послова у одређеним областима оснивају савезни секретаријати, а да се савезним законом могу основати други савезни органи управе и савезне организације за вршење одређених управних, стручних и других послова из оквира права и дужности Федерације, као и школе, научне и друге установе за вршење послова од интереса за остваривање функција Федерације.
На крају рада се у критичном тону суштински говори о номиналности Устава СФРЈ из 1974. а када је реч о позицији извршне власти чији је саставни део било Савезно извршно веће. Наиме, и ако у скупштинском систему је и кроз уставне документе и теоријске радове законодавно тело инаугурисано као врховни државни орган коме су подређени сви други државни органи (па тако и у делегатском скупштинском систему СФРЈ) у политичком животу социјалистичке Југославије извршна функције власти, дакле и функције Савезног извршног већа су се манифестовале као функције засебне стварне егзекутиве.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Устав СФРЈ; делегатски скупштински систем; извршна власт; Савезно извршно веће; савезни органи управе
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Вукадиновић, Г., Аврамовић, Д., Увод у право, Нови Сад, 2014.
- Ђорђевић, Ј., Уставно право, Београд, 1972.
- Јовичић, М., Савремени федерализам – упоредно – правна студија, Београд, 1953.
- Камарић, М., Проблеми уредбе с нарочитим обзиром на широка овлашћења, Сарајево, 1957.
- Кулић, Д., Устав СФРЈ – коментар, Београд, 1979.
- Кутлешић, В., Нормативно овлашћење, Савезног извршног већа према Уставу СФРЈ из 1974. године, Архив за правне и друштвене науке, бр. 2/1984.
- Николић, П., Скупштински систем, Београд, 1973.
- Симовић, В., Савезна управа у уставном систему СФРЈ, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/1985.
- Срук, Ј., Делегатски скупштински систем, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, 1979.
- Стјепановић, Н., Начело јединства власти и наш нови уставни систем, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/1953.
- Стјепановић, Н., Управно право у СФРЈ – општи део, књ. I, Београд, 1973.
- Фира. А., Уставно право, Београд, 1979.