XX Majsko savetovanje (2024), Tom 1 (str. 239-253)
AUTOR(I) / AUTHOR(S): Dragana Petrović 
DOI: 10.46793/XXMajsko1.239P
SAŽETAK / ABSTRACT:
S obzirom na svoju osnovnu ideju (suštinu), terorizam se pokazuje kao „propaganda uz pomoć nasilja“. Ovaj posebni (ekstremni) oblik upotrebe nasilja, kroz medijsku komunikaciju privlači pažnju miliona ljudi. Da li su mediji postali „oružje“ terorista o kome izveštavaju? Ko koga koristi (eksploatiše) u toj brutalnoj igri osmišljenoj da proizvede strah, teror i haos u javnosti? Da li mediji služe terorizmu dajući mu potreban publicitet radi ostvarivanja cilja – prenošenja političke poruke i dr.? Ne može se odgovoriti do kraja i pouzdano na prethodno postavljana pitanja, ali se gotovo sa sigurnošću može dokazati da odnos između terorizma i medija ne teče u jednom pravcu. Upravo obratno. Ukazivanje na međuzavisnost terorizma i medija nije novo. Prema jednom stanovištu (starijem), medijsko izveštavanje i terorizam nalaze se u tesnoj međusobnoj povezanosti, što kroz određenu uzročno-posledičnu vezu dovodi do širenja terorizma. Sa suprotnim predznakom može se ocrtati i sasvim drugačiji pristup – ne postoji uzročna veza između kvantiteta izveštavanja i širenja terorističkih incidenata. Kako nam je namera da ovu temu problematski razvijemo, u prvom redu se mora poći od onoga što je opšte poznato. Terorističkim organizacijama je potreban publicitet. Teroristički akti sami za sebe su ništa bez publike. S druge strane, medijska scena „vapi“ za spektakularnim vestima – analize pokazuju da svaki veći teroristički napad dobija potencijal ekskluzivnosti globalnim multiplikovanjem kroz „top“ ili „breaking news“. U tekstu se sugeriše stvaranje efikasne komunikacione platforme kako bi se odgovorilo na pretnju (ograničavanje pristupa terorista medijima, smanjenje ili cenzura vesti koje prenose terorističke akcije i vesti o zločincima i dr.). U vezi sa tim do izražaja je došlo i veoma osetljivo pitanje odnosa između terorizma, medija i zakona, što je zahtevalo i posebnu analizu – dosežući tako da nekih odgovora, shvatanja i orijentacija koja bi nam omogućila bolji pregled i uvid u problem i karakter ove složene problematike.
KLJUČNE REČI / KEYWORDS:
terorizma, mediji, zakon, cenzura, razumna ograničenja
LITERATURA / REFERENCES:
- Alkalaj, I., Mediji i terorizam, Vojno delo, zima/2011.
- Bates, R. B., Audiences, Methapors, and the Persian Gulf War, Communuication Studies, 55(3)/2004.
- Baudrillard, J., Duh terorizma, Zagreb, 2003.
- Bell, B., Terrorist Scripts and Live-action Spectacles, Colombia Journalism Review (May-June) 1978.
- Bennet, W. L., Entman, M. R., Mediated Politics: Communication in the Future of Democracy, New York: Cambridge University Press, 2001.
- Geljman, M., Russkij sposob – Terrorism i mass-media v tretjem tysjachiletiyi, Guelman, Moskva, 2004.
- Đurić-Atanasievski, K., Uticaj medijskog izveštavanja o terorizmu na jvanost i donosioce političkih odluka, Vojno delo, br. 4/2010.
- Zirojević Fatić, M., Terorizam, Beograd, 2014.
- Kolarić, D., Nova koncepcija krivičnih dela terorizma u Krivičnm zakniku RS, CRIMEN (IV) br. 1/2013.
- Campbell R. M., Fabos B., Media Esentials: A Brifed Introduction, Beddford/StMartin’s, 2018.
- Combs, C. C., Terrorism in the Twenty-First Century, Routlege, 2017, p. 137;
Lazarević, M., Terorizam, Beograd, 2014. - Marthoz, J. P., Teroristi vješto koriste medije … Radio Slobodna Evropa, 16. septembar 2018.
- Petrović, D., Moderni koncept terorizma, krivičnopravni aspekt, Kragujevac, 2007.
- Rushworth, M. K., Manipulation of the Media in Violence and Terrorism, 98/99, New York, Dushkin/McGraw-Hill, 1998.
- Fitzpatrick, T. Z., The Semantics of Terror, Security Register I, no. 14 (November 4, 1974).
- Hoffman, B., Inside Terrorism, Columbia University Press, 2006.
- Wievoirka, M., The Making of Terrorism, Chicago, 1988.
- Whittaker, D. J., Terrorists and Terrorism in the Contemprary World, Routledge, 2004.