Savremeni pravni promet i usluge (2018) str. 779-792
AUTOR(I): Bojan Urdarević
DOI: 10.46793/XIVMajsko.779U
SAŽETAK:
Republika Srbija nema dugu tradiciju u pravnom regulisanju instituta mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, te se aktuelno stanje u ovoj oblasti, ne može okarakterisati kao raznovrsno i efikasno. Takva ocena stoji imajući u vidu pre svega teorijski aspekt ovog instituta (malobrojnost zakonskih propisa i drugih pravnih izvora koji regulišu ovu oblast), nerazvijenost i neraznovrsnost institucija za pružanje usluge mirnog rešavanje radnih sporova od strane miritelja, ali najviše nedovoljna primena u praksi postojećih mogućnosti.
Razlozi za ovakvo stanje su mnogobrojni: nizak nivo društvene svesti o prednostima ovakvog načina rešavanja kolektivnih radnih sporova, nerazvijenost socijalnog dijaloga, slabi i nezainteresovani sindikati, nedovoljna obaveštenost i društvena odgovornost poslodavaca, ali i višedecenijsko ignorisanje i marginalizacija problema radnih odnosa od strane države. Faktore uticaja na pružanje usluge mirnog rešavanja radnih sporova u pojedinim zemljama teško je definisati, pa čak i isti činioci imaju u različitim zajednicama potpuno drugačiji značaj, tj. svi oni se nalaze u jednom složenom međusobnom odnosu.
Može se zaključiti da se potencijali koje mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova u Republici Srbiji, koriste daleko ispod zadovoljavajućeg nivoa. U cilju poboljšanja postojećeg stanja u ovoj oblasti neophodna je potpuna promena kulture načina rešavanja sporova, ali će u cilju postizanja tog cilja biti neophodne i druge reforme, jer su načini rešavanja sporova u društvu proizvod mnogih elemenata, uključujući pravnu kulturu i pravnu svest.
Poslednjih godina faktorima koji podsticajno deluju na pružanje usluge mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, pridružuje se i tripartitni socijalno-ekonomski dijalog, koji se odvija kroz kontinuirane konsultacije i razmenu mišljenja radnika i poslodavaca, uz pomoć države, u okviru socijalno-ekonomskih saveta, odnosno mešovitih komiteta, na svim ekonomskim nivoima.
KLJUČNE REČI:
mirenje, Agencija za mirno rešavanje radnih sporva, javna služba, miritelj.
LITERATURA:
- Akkerman, A., Torenvield, R., Effects of industrial conflict between and within organizations: Contagion in collective bargaining and the deterioration of work relations, Presentation at the annual meeting of the Dutch and Flemish Political Science Associations, Leuven, May 27-28.
- Bevan, A., Alternative Dispute Resolution, Sweet & Maxwell, London, 1992.
- Brković, R., Radni sud, Kragujevac, 2003.
- Gotovac, V., Alternativne metode rješavanja radnih sporova: mirenje i arbitraža, u: Dika, M. i dr. Zasnivanje i prestanak radnih odnosa, rješavanje radnih sporova, Zagreb, 2004.
- Jagtenberg, R., de Roo, A., Settling Labour Disputes in Europe, Kluwer, The Hague, 1994.
- Jašarević, S., Komentar nacrta zakona o mirnom rešavanju radnih sporova Republike Srbije, Radno i socijalno pravo, br. 1-6/2004.
- Kostić, D., Evropski koncept rešavanja radnih sporova, Politička revija vol. 9 br. 3/2010.
- Kulić, Ž., Kolektivni radni sporovi, Beograd, 2001.
- Peterson, R., Dispute Resolution in a World of Alternatives, 37. Cath. U. L. Rev. 591/1998.
- Stajić, D., Demokratski odnosi socijalnih partnera – normativni zahtevi i realnost, Politička revija, vol. 8. br. 3/2009.
- Tobias, C., Civil Justice Reform in the Fourth Circuit, Lee Law Review, Washington, 1993.
- Herman, V., Alternativno rešavanje radnih sporova u Evropi, Pravni vjesnik, vol. 19, br. 1-2/2003.
- Šimac, S., Mirenje – alternativni način rješavanja sporova, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, br. 1/2006.
- Webb, R, Court Annexed ADR – A Dissent, North Dakota Law Review,1994.