Савремени правни промет и услуге (2018) стр. 779-792
АУТОР(И): Бојан Урдаревић
DOI: 10.46793/XIVMajsko.779U
САЖЕТАК:
Република Србија нема дугу традицију у правном регулисању института мирног решавања колективних радних спорова, те се актуелно стање у овој области, не може окарактерисати као разноврсно и ефикасно. Таква оцена стоји имајући у виду пре свега теоријски аспект овог института (малобројност законских прописа и других правних извора који регулишу ову област), неразвијеност и неразноврсност институција за пружање услуге мирног решавање радних спорова од стране миритеља, али највише недовољна примена у пракси постојећих могућности.
Разлози за овакво стање су многобројни: низак ниво друштвене свести о предностима оваквог начина решавања колективних радних спорова, неразвијеност социјалног дијалога, слаби и незаинтересовани синдикати, недовољна обавештеност и друштвена одговорност послодаваца, али и вишедеценијско игнорисање и маргинализација проблема радних односа од стране државе. Факторе утицаја на пружање услуге мирног решавања радних спорова у појединим земљама тешко је дефинисати, па чак и исти чиниоци имају у различитим заједницама потпуно другачији значај, тј. сви они се налазе у једном сложеном међусобном односу.
Може се закључити да се потенцијали које мирно решавање колективних радних спорова у Републици Србији, користе далеко испод задовољавајућег нивоа. У циљу побољшања постојећег стања у овој области неопходна је потпуна промена културе начина решавања спорова, али ће у циљу постизања тог циља бити неопходне и друге реформе, јер су начини решавања спорова у друштву производ многих елемената, укључујући правну културу и правну свест.
Последњих година факторима који подстицајно делују на пружање услуге мирног решавања колективних радних спорова, придружује се и трипартитни социјално-економски дијалог, који се одвија кроз континуиране консултације и размену мишљења радника и послодаваца, уз помоћ државе, у оквиру социјално-економских савета, односно мешовитих комитета, на свим економским нивоима.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
мирење, Агенција за мирно решавање радних спорва, јавна служба, миритељ.
ЛИТЕРАТУРА:
- Akkerman, A., Torenvield, R., Effects of industrial conflict between and within organizations: Contagion in collective bargaining and the deterioration of work relations, Presentation at the annual meeting of the Dutch and Flemish Political Science Associations, Leuven, May 27-28.
- Bevan, A., Alternative Dispute Resolution, Sweet & Maxwell, London, 1992.
- Брковић, Р., Радни суд, Крагујевац, 2003.
- Готовац, В., Алтернативне методе рјешавања радних спорова: мирење и арбитража, у: Дика, М. и др. Заснивање и престанак радних односа, рјешавање радних спорова, Загреб, 2004.
- Jagtenberg, R., de Roo, A., Settling Labour Disputes in Europe, Kluwer, The Hague, 1994.
- Јашаревић, С., Коментар нацрта закона о мирном решавању радних спорова Републике Србије, Радно и социјално право, бр. 1-6/2004.
- Костић, Д., Европски концепт решавања радних спорова, Политичка ревија вол. 9 бр. 3/2010.
- Кулић, Ж., Колективни радни спорови, Београд, 2001.
- Peterson, R., Dispute Resolution in a World of Alternatives, 37. Cath. U. L. Rev. 591/1998.
- Стајић, Д., Демократски односи социјалних партнера – нормативни захтеви и реалност, Политичка ревија, вол. 8. бр. 3/2009.
- Tobias, C., Civil Justice Reform in the Fourth Circuit, Lee Law Review, Washington, 1993.
- Херман, В., Алтернативно решавање радних спорова у Европи, Правни вјесник, вол. 19, бр. 1-2/2003.
- Шимац, С., Мирење – алтернативни начин рјешавања спорова, Зборник Правног факултета Свеучилишта у Ријеци, бр. 1/2006.
- Webb, R, Court Annexed ADR – A Dissent, North Dakota Law Review,1994.