АУТОР(И): Милан Рапајић
DOI: 10.46793/UVP21.725R
САЖЕТАК:
Савремена државна управа и њени органи и посебне организације треба да делују у миљеу владавине права. Реч је о појму који потиче из англосаксонског правног света, али је и категорија и начело Устава Србије из 2006.године. У раду се указује на различита схватања владавине права и кратко осврће на положај управе односно фазе у њеном историјском ходу до њеног подвођења под начело законитости.
У Србији органе државне управе чине министарства, органи управе у саставу министарства и посебне организације. Управне односно посебне организације образоване су од стране државе у циљу обављања стручних и са њима повезаних управних послова. Да би се перманентно и неометано обављали стручни послови ових организација оне могу ауторитативно да иступају. Посебне организације поседују бројна и разноврсна управна овлашћења. У раду је указано како на сличности, тако и на разлике посебних организација у односу на органе управе. Извршен је приказ делатности и организационе структуре свих посебних организација (секретаријати,заводи, дирекције и један центар) које су основане Законом о министарствима из 2020. године. Указано је и на то да сви заводи и то: Републички завод за статистику, Републички хидрометеоролошки завод, Републички геодетски завод и Завод за интелектуалну својину представљају посебне организације које пружају услуге заинтересованим лицима.
У једном делу завршних разматрања аутор наводи да и за посебне организације (као део државне управе) би се могло закључити да оне стварно делују у миљеу владавине права као поретка са позитивним својствима онако како га и Устав карактерише, неопходно је стриктно поштовање начела деловања органа и организација државне управе прописана Законом о државној управи: самосталност и законитост; стручност, непристрасност и политичка неутралност, делотворност у остваривању права странака, сразмерности и поштовања странака; јавности рада.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
посебне (управне) организације, владавина права;правна држава, секретаријати, заводи, дирекције, центар, делокруг, организациона структура, услуге
ЛИТЕРАТУРА:
Бачанин, Н., Управно право – Књига I, Уводна и организациона питања, Крагујевац, 2011.
Димитријевић, П., Марковић, Р., Управно право I – уводна питања, Београд, 1986.
Димитријевић, П., Управно право, Ниш, 2019.
Ђорђевић, С., Појам јавне политике и начин дизајнирања политике, Зборник радова: Савремена држава: Структура и социјалне функције, Београд, 2010
Живановић, В., Рад у библиотеци са једним запосленим, Високошколске библиотеке, год.14, бр. 3/2017.
Картаг-Одри, А., Начин функционисања појма правне државе – Правна држава као организатор парадигме, Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 5/1995.
Костић, Л., М., Административно право Краљевине Југославије – прва књига устројство управе, Београд, 1933.
Марковић, Р., Уставно право, Београд, 2014.
Миладиновић, З., Шокињов, С., Вучковић, Ј., Улога органа државне управе у заштити интелектуалне својине, Теме, бр. 4/2013.
Милков, Д., Управно право I – уводна и организациона питања, Нови Сад, 2016.
Милосављевић, Б., Управно право, Београд, 2017.
Нојман, Ф., Владавина права: политичка теорија и правни систем у модерном друштву, Београд, 2002.
Пајванчић, М., Коментар Устава Републике Србије, Београд, 2009.
Петров, В., Симовић, В., Уставно право – Приручник за полагање правосудног испита – књ. 1, Београд, 2018.
Тадић, К., Уродњавање јавних политика у Србији, Центар за јавне политике, октобар, 2016, https://cep.org.rs/wp-content/uploads/2016/11/Urodnjavanje-rodnih-politika-u- Srbiji.pdf,
Томић, З., Управно право – систем, Београд, 2002.
Томић, З., Опште управно право, Београд, 2018.
Fuller, L.,L., The Morality of Law, New Haven: Yale University Press, 1965.
Чавошки, К., Увод у право, I – Основни појмови и државни облици, Београд, 1996.