АУТОР(И): Јелена Вучковић
DOI: 10.46793/UVP21.521V
САЖЕТАК:
Живот у периоду четврте индустријске револуције, потпуне и свеобухватне дигитализације готово сваког сегмента људског живота, са собом повлачи нове изазове препознавања, разумевања и сналажења у дигиталном окружењу. Криза изазвана вирусом Covid-19 још је у већој мери подстакла облике виртуалне комуникације, и убрзала развој дигиталних услуга и њихово пружање до неслућених граница. У раду се анализира на који начин дигитално окружење утиче на промену начина пружања медијских услуга, које су све више дигиталне, а све мање класичне и традиционалне. То подразумева сусретање и суочавање са мноштвом информација на интернету и новим друштвеним мрежама, које постају алтернативни медиј нарочито млађој популацији. Живот у дигитализованом, хипертехнолошки посредованом свету доводи до квантитативности информација, без јасног одређивања њиховог квалитета. Мноштво информација доводи и до мноштва дезинформација и лажних вести. Приметна је и појава тзв. алгоритамских ехо комора, „clickbait” новинарства, пораст говора мржње, као и смањење поверења како у мејнстрим медије, тако и новинарску професију уопште. Зато је важно да поред јачања правних капацитета регулације интернета и одговорности дигиталних пружаоца услуга за квалитет аудио-визуелног медијског садржаја, пажња буде усмерена и на важан сегмент превентивног друштвеног деловања-развој и јачање медијске писмености. Медијска писменост представља једну од кључних компетенција за живот и рад у дигиталитованом и медијатизованом окружењу, па је потребно јасно одредити њен појам.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
дигитализација, дигитализоване медијске услуге, дезинформације, лажне вести, информацијски поремећај, интернет платформе.
ЛИТЕРАТУРА:
Algorithms and Human Rights: Study on the Human Rights Dimenzions of Automated Data Processing Techniques and Possible Regulatory Implications, www.rm.coe.int.
Акциони план за европску демократију, https://ec.europa.eu/info/strategy/priorities-2019- 2024/new-push-european-democracy/european-democracy-action-plan_hr
Бодријар, Ж., Симулакруми и симулација, Нови Сад, 1991.
Вучковић, Ј., Однос медија и политичких странака у изборном процесу (основни принципи медијског приступа, Дијалог о изборима 2020, Електронски билтен бр. 4/2020 – Медији и избори.
Максић, Т., Медији и нове политике управљања интернетом, Београд, 2020. Noorlander, P., Defending Media Freedom in the Internet Age, London, 2019.
Recommendation CM/Rec(2018)2 of the Committee of Ministers to Memeber States on the roles and responsibilities of internet intermediaries, www.search.coe.int.
Стратегија развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020- 2025.
Tornero, H. M. N., Varis, T., Media Literacy and New Humanism, UNESCO Institute for Information Technologies in Education, 2010.
Томљеновић, Р., Регулаторна тела за електронске медије и медијска писменост, упоредна анализа најбољих медијских пракси,Council of Europe, 2018.
https://ec.europa.eu/info/strategy/priorities -2019-2024 https://rm.coe.int
www.europa.eu/digital-single-market/en/news/communication/tackling-online-disinformation- european