АУТОР(И): Бојан Урдаревић
DOI: 10.46793/UVP21.459U
САЖЕТАК:
Дигитализација врши трансформацију пословања и света рада тако што редефинише границе производње, потрошње и дистрибуције. То доноси бројне предности, али и недостатке, како за раднике, тако и за послодавце.
Истовремено, дигитализација је за последицу имала и успостављање једног новог субјекта у сфери рада – дигиталну платформу. Иако се најчешће представљају као искључиво посредничке агенције које се баве искључиво довођењем у везу тражиоца рада и клијента, дигиталне платформе су временом постале много више од тога. У законском простору који им је дат, а који их тренутно не третира као видљиву страну у уговорном односу, дигиталне платформе уживају у свом правно недефинисаном положају, а што за последицу има стварање једне нове формације радника, познатих као дигитални радници, или радници на дигиталним платформама.
Предмет овог рада је масовни рад, као посебан облик дигиталног рада код којег клијент (корисник услуга) и дигитални радник најчешће немају непосредан контакт, те самим тим не постоји ни било какав уговорни однос између њих. Сама природа задатака који се обављају на овај начин је таква да се најчешће ради о извршавању великог броја једноставних, простих радних операција, мада се може радити и о далеко сложенијим и креативнијим радним задацима.
Овакав вид рада и пружања услуга, поред позитивно оцењене флексибилности, на страни послодавца и радника, неретко садржи и негативне стране које се огледају у ниској цени рада, непостојању социјалне заштите, као и потпуној изузетости ових радника из облика било какве радноправне заштите.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
масовни рад, дигитализација, дигиталне платформе, клијент, дигитални радник
ЛИТЕРАТУРА:
Анђелковић Б, и др., ГИГ економија у Србији: ко су дигитални радници и раднице из Србије и зашто раде на глобалним платформама, Београд, 2019.
Божичић, Д., Дигиталне платформе и њихов утицај на односе поводом дигиталног рада, Зборник Правног факултета у Новом Саду, вол. 54, бр. 1/2020.
Casale, G., The Employment Relationship: A Comparative Overview, ILO, Hurt Publishing, 2011.
Eurofund, New Forms of Employment, Publications Office of the European Union, Luxembourg, доступно на: https://www.eurofound.europa.eu/topic/new-forms-of- employment
Грубешић, И., Редефинисање појма радника у условима рада на онлине платформама,
Зборник радова: Слобода пружања услуга и правна сигурност, Крагујевац, 2019.
Јашаревић, С., Утицај дигитализације на радне односе, Зборник Правног факултета у Новом Саду, вол. 50, бр. 4/2016.
Marvit, M., How the Crowdworkers Became the Ghosts in the Digital Machine, The Nation, 2014, доступно на: https://www.thenation.com/article/archive/how-crowdworkers-became- ghosts-digital-machine/
Prassl, J, Risak М., Uber, TaskRabbit & Co: Platforms as Employers? Rethinking the legal analysis of Crowdwork, Comparative Labour Law & Policy Journal, Forthcoming Oxford Legal Studies Research Paper No. 8/2016, 2016.
Rosenblum, M., The digital Slave – That would be You, Huffingtonpost 5 June 2013, доступно на: https://www.huffpost.com/entry/the-digital-slave-that-wo_b_3222785 Schmidt, F., The Good, the bad and the ugly, (ur). Benner, C., Crowdwork – zurück in die
Zukunft (Bund Verlag), 2014.
Surowiecki, J., The Wisdom of the crowds, Anchor Books, New York, 2004.
Vacotto, B., Precarious work and the exercise of freedom of association and collective bargaining: Current ILO jurisprudence, International Journal of Labour, 5 (1).
Урдаревић, Б, Радуловић З., Глобализација и концепт социјалних права, Српска политичка мисао, 35 (1)/2012.
Zyskowski, K, et. a.l, Accessible Crowdwork? Understanding the Value in and Challenge of Microtask Employment for People with Disabilities, http://research.microsoft.com/pubs/228714/crowdwork_and_disability.pdf.