Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2024) (стр. 185-197)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јелена Вучковић
DOI: 10.46793/UPSSXII.185V
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Принцип поделе власти се врло често схвата, полазећи од значења термина „подела“ власти, као потпуна или делимична подела функција и органа који обављају државну власт. Сматра се да у таквој подели органи могу самостално и независно обављати послове (функције)државне власти и да се тиме остварује слобода грађана и обезбеђује демократија. Ауторка полази од става о немогућности оштре поделе власти. Државна власт је јединствена, иако постоје различити послови и функције, које обављају државни органи. Те функције су повезане и по природи чак и зависне. Сувереност почива на синтези различитих грана власти. Ауторка на примеру јавних агенција указује да се сувереност не може делити и да је подела власти пре свега организационо и правно питање подељене надлежности, па онда политичко питање, које у савременим условима тешко можемо контролисати, јер имамо низ независноих и самосталних органа, који то заправо нису, пре свега због политичког утицаја,али и природе надлежности које су им додељене и које се не могу у потпуности остваривати самостално, па и независно.. Подела власти је заправо покушај да се право стави изнад политике и да се кроз правну регулативу надлежности, контроле органа и одговорности појединаца обузда неформална и ванправна политичка моћ и утицај, не толико органа колико појединаца у њима. Државна власт се бори против сваке поделе јер је она иманентно „једно цело“ али је закони и право настоје обуздавати и контролисати.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
подела власти, државна власт, јавне агенције, сувереност, политичке институције.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Бачић, А., Принципи подјеле и јединства власти у Југославији, Сплит, 1990.
- Вучковић, Ј., Положај јавних агенција у систему поделе власти, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2013.
- Давинић, М., Појам, врсте и активности федералних агенција у правном систему САД, Увод у право САД, Институт за упоредно право, Београд, 2008.
- Давинић, М., Концепција управног права Сједињених Америшких Држава, Београд, 2004.
- Данић, Д., Развитак административног судства у Србији и остале скупљене расправе из јавног права, Београд, 1926.
- Димитријевић, П., Управнмо право-општи део, Ниш, 2022.
- Ђорђевић, Ј., Уставно право, Београд, 1986.
- Ђорђевић, Ј., Политички систем, Београд, 1973.
- Јовановић, С., Држава, Београд, 1990.
- Јовичић, М., Начело поделе власти и судство, Правни живот, бр. 7-8/1993.
- Келзен, Х., Општа теорија права и државе, Београд, 1951.
- Крбек, И., Јединство власти, Архив за правне и друштвене науке, бр. 7-12/1946.
- Lane, J-E., Constitutional and Political Тпеогу, Manchester, 1996.
- Ласки, Х., Политичка граматика, Београд, 1934.
- Лок, Џ., Две расправе о влади, Београд, 2002.
- Лукић, Р., Теорија државе и права, Београд, 1958.
- Лукић, Р., Монтескјеова политичка теорија, Архив за правне и друштвене науке, бр. 1-2/1955.
- Марковић, М., Дујић, С., Јавне (регулаторне) агенције, Архив за правне и друштвене науке, бр. 3-4/2006.
- Марковић, Р., Извршна власт, Београд, 1980.
- Марковић, Р., Директоријална влада, Анали Правног факултета у Београду, бр. 5-6/1976.
- Marshall, G.. Constitutional Тhеогу, Oxford, 1971.
- Монтескје, Ш., О духу закона, Београд, 1989.
- Neumann, F., Демократска и ауторитативна држава, Загреб, 1992.
- Николић, П., Уставно право, Београд, 1993.
- Николић, П., Супштински систем, Београд, 1973.
- Орловић, С., Начело поделе власти у уставном развоју Србије, докторска дисертација, Нови Сад, 2007.
- Павићевић, Р., Држава и полнтика, Београд, 1974.
- Перенчевић, Н., О јединству власти, Наша законитост, бр. 1/1951.
- Rosenbloom, H. D., Administrative Law for Public Managers, Westview Press, Boulder, 2003.
- Стефановић, Ј., Уставно право ФНР Југославије и компаративно II, Загреб, 1956.
- Стјепановић, Н., Управно право ФНРЈ, Београд, 1958.
- Хамилтон, А., Медисон, Џ., Џеј, Џ., Федералистички списи, Београд, 1981.