Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2023) (стр. 491-502)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Вељко Влашковић
Е-АДРЕСА / E-MAIL:
DOI: 10.46793/UPSSXI.491V
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Одлука о лишењу родитељског права представља најдрастичнији облик државне интервенције у породичне односе у случајевима када родитељи детета из фактичких или правних разлога нису у могућности вршити родитељско право сагласно најбољем интересу детета. Прецизније речено, реч је о ситуацијама када родитељи који имају примарну дужност старања о детету својим чињењем или нечињењем повређују права детета у мери која захтева уклањање детета из постојећег породичног окружења и одузимање свих или одређених родитељских дужности из садржине родитељског права.
Са становишта права детета, одлука о лишењу родитељског права представља давање предности праву детета на живот, опстанак и развој у односу на право детета да живи са својим родитељима. Таква одлука треба почивати на примени принципа пропорционалности коју је развио Савезни уставни суд Немачке још 1982. године (BverfGE 60, 79 of 17 February 1982 –1BvR 188/80). У том смислу, родитељ се може лишити родитељског права једино ако је таква одлука сразмерна интензитету повреде личних добара детета, одговарајућој процени будућих ризика, али и ако друге мере подршке породици нису дале резултат или се може претпоставити како се њима неће моћи отклонити опасност по права и интересе детета. У контексту права Србије, принцип пропорционалности може подразумевати постојање претходно изречених мера корективног надзора над вршењем родитељског права према конкретном родитељу или родитељима. Такође, наведени принцип изискује да се одлука о лишењу родитељског права не доноси у случајевима када родитељ без своје кривице није у могућности да адекватно врши родитељске дужности, односно да се у таквим околностима дете може раздвојити од родитеља само ако су претходно искоришћене све мере подршке породици коју држава може пружити у смислу социјалне заштите.
Принцип пропорционалности у наведеном смислу посебно је карактеристичан за одлуке Европског суда за људска права, потврђен и у низу случајева у којима је одлучивао Суд, од којих ће се, илустрације ради, поменути два случаја која су вођена против Немачке (B.B and F.B. v. Germany и Wetjen and Others v. Germany).
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
лишење родитељског права, права детета, најбољи интерес детета, разлози лишења, принцип пропорционалности
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Boele-Woelki, K. et. al., Principles of European Family Law Regarding Parental Responsibilities, Antwerpen-Oxford, 2007.
- Вујовић, Р., Лишење родитељског права, Београд, 2019.
- Goldstein, Ј. et. al., The Best Interests of the Child: The Least Detrimential Alternative, The Free Press, New York, 1998.
- Decisions of the Bundesverfassungsgericht – Federal Constitutional Court – Federal Republic of Germany: Volume 5: Family-Related Decisions 1957-2010, Nomos, 2013.
- Драшкић, М., Коментар Породичног закона, Београд, 2016.
- Драшкић, М., Обавезно лишење родитељског права приликом одлучивања суда о вршењу родитељског права: спорно становиште Врховног суда Србије, Анали Правног факултета у Београду, бр. 012.
- Lindley, B., State Intervention and Parental Autonomy in Children’s Cases: Have We Got the Balance Right?, What is a Parent? A Socio-Legal Analysis (eds. Bainham, A., Day Sclater, S., Richards, M.), Hart Publishing, Oxford – Portland 1999.
- Поњавић, З., Породично право, Београд, 2014.
- Choudhry,S., Herring, J., European Human Rights and Family Law, Hart Publishing, Oxford – Portland, Oregon, 2010.