„Provađajmo slavu gramofona”: počeci srpske diskografije

Primenjena muzikologija i etnomuzikologija u Srbiji, (str. 13-99)

AUTHOR(S) / AUTOR(I): Danka Lajić Mihajlović , Saša Spasojević , Dragoljub David Pokrajac 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MuzikSR.013LM

ABSTRACT / SAŽETAK:

Istraživanja diskografije s naglaskom na sociokulturnim implikacijama razvoja audiotehnike u okviru projekta APPMES koncipirana su kao etnomuzikologija primenjena u pravcu osnaživanja saradnji s vaninstitucionalnim i(li) amaterskim istraživačima, kakva se danas afirmišu kao „građanska nauka”. Studiju zato otvara opsežno poglavlje posvećeno specifičnom organizaciono-metodološkom rešenju primenjenom u ovom istraživanju. Različite kvalifikacije i iskustva koautora – etnomuzikologa u naučnom zvanju, amaterskog istraživača diskografije koji nije iz akademskih krugova i doktora računarstva kome je humanistika hobističko polje, predstavljena su kao komplementarni kapaciteti za proučavanje diskografije i osnovni motiv za timski rad, ali su razmatrani i izazovi ovakvog poduhvata, pionirskog u srpskoj humanistici. Kao indikacija potencijala koji imaju saradnje s hobističkim istraživačima, studija podstiče na preispitivanje naučnih politika, posebno u domenu ekonomije naučnih istraživanja i vrednovanja rezultata. Značajan doprinos ostvaren je slikom o diskografiji jednog srazmerno marginalnog tržišta u kontekstu svetske industrije ploča. Konačno, kao originalan prilog nacionalnoj kulturnoj istoriji, ovo istraživanje afirmiše proučavanje gramofonskih ploča i stimuliše kompleksnije, multidisciplinarno sagledavanje efekata interakcije muzike i medija.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI:

gramofonske ploče, ploče na 78 obrtaja u minuti (o/min), šelak ploče, industrija ploča/diskografska industrija, srpska diskografija, The Gramophone Co. / The Gramophone and Typewriter Ltd., E. Berliner’s Gramophone, Gramophone Record, Gramophone Concert Record, primenjena etnomuzikologija, građanska nauka

ACKNOWLEDGEMENT / PROJEKAT:

Istraživanje je rezultat rada na projektu Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society – APPMES (br. 7750287, 2022–2024), koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, a realizuje Muzikološki institut SANU.

REFERENCES / LITERATURA

  • [Aleksandar I, Kralj Srbije] 1903. Službeni vojni list XXIII/13 (30. 3. 1903).
  • Anon. 1877. „Književna vest. Prijateljima muzike, potraživačima muzikalija. Srpska knjižara Braće M. Popovića u Novome Sadu…” Zastava 11 (21. 1. 1877): 4. 
  • Anon. 1890. „Beogradske vesti: Edisonov fonograf u Beogradu”. Male novine III/114 (25. 4. 1890).
  • Anon. 1900. „Podlistak: Naučno pismo”. Zastava XXXV/187 (24. 8. 1900): 1–2.
  • Anon. 1901. „Proslava D. Jenka u Srpskom Kralj. nar. Pozorištu”. Pozorište XXVI/2 (18. 2. 1901): 13–15. 
  • Anon. 1902. „Srpski umotvori u prevodima”. Srpski književni glasnik VI/6: 1117.
  • Anon. 1903. „Beogradske vesti; pozorišne vesti”. Male novine XVIII/13 (13. 1. 1903): 3. 
  • Anon. 1909. „Đorđe N. Babić (prilikom tridesetogodišnjice njegovog rada)”. Nedelja, II/11 (19. 7. 1909): 15–18.
  • Anon. 1910. „Provađajmo slavu […] gramofona”. Mali žurnal 29. 10. 1910: 4.
  • Anon. 1927. „Sudbina jednog zanatlije umetnika. Talentovani pevač limarski radnik g. Đorđe Jovanović, čiji glas na pločama `Odeon` očarava slušaoce, lemi oluke na krovu jedne beogradske građevine”. Vreme VII/2165 (29. 12. 1927): 5.
  • Andrić, Savo. 1999. „Himne Srbije i Crne Gore”. U Oslobođenje, nezavisnost i ujedinjenje Srbije i Crne Gore, prir. Milić F. Petrović, Pavle Stojković i Dušica Bojić, 247. Beograd: Istorijski muzej Srbije. http://www.njegos.org/heritage/himne.htm.
  • Bajić, Isidor. [s. a.]. Pesme ljubavi: za glasovir i pevanje – kompozicije Isidora Bajića. Beograd: Dvorska knjižara Mite Stajića. Leipzig: Engelmann & Mühlberg.
  • Begović, Nikola. 1885. Srpske narodne pjesme iz Like i Banije. Zagreb: Štamparija F. Fišera i dr.
  • Binički, Stanislav. 1924. Spava moma; Po polju je kiša… Beograd: Izdavačka knjižar-nica Gece Kona.
  • Binički, Stanislav. [s. a.]. Duet iz opere „Na uranku”. Sopstveno izdanje autora.
  • Bovan, Vladimir, prir. 1980. Narodna književnost Srba na Kosovu – Lirske pesme II. Priština: Jedinstvo.
  • Bošković, Stevan. 1879. Bačvanske pesme. Novi Sad: Srpska narodna zadružna štamparija.
  • Brzak, Dragomir. 1897. Sa Avale na Bosfor: Putne beleške Beogradskog pevačkog društva u aprilu 1895. godine. Beograd: Izdanje i štampa Dragoljuba Mirosavljevića. https://books.google.rs/books?id=MuU7AQAAMAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false . 
  • Brzak, Dragomir i Stevan Sremac. 2011. Ivkova slava: slike iz niškog života u pet činova s pevanjem (po pripovetci napisali Dragomir Brzak i Stevan Sremac); muzika od Mokranjca, prir. Staniša Vojinović. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti.
  • Brzić, Boško. 2012. Vasa Jovanović, tamburaš, kompozitor, melograf i muzički pedagog. Novi Sad: Tiski cvet.
  • Brzić, Boško. 2022. Biografski rečnik Šajkaške. Titel: Narodna biblioteka „Stojan Trumić”.
  • Brodil, Josif. [s. a.]. Marš NJ. Veličanstva Kralja Petra I: za glasovir u dve ruke. Beograd: Knjižara Ernesta Ajhšteta (Ernest Eichstaedt). http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/3317.
  • Vasiljević, Miodrag A. 1960. Narodne melodije leskovačkog kraja. Beograd: Srpska akademija nauka (Posebna izdanja knjiga SSSHHH), Muzikološki institut (knjiga 11), Naučno delo.
  • Vasić, Aleksandar. 2005. „Srpski književni glasnik i nacionalna umetnička muzika”. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 32–33: 101–116.
  • Vasić, Aleksandar. 2007. „Deskašev, Stevan”. U Srpski biografski rečnik, knj. 3, ur. Čedomir Popov, 172–174. Novi Sad: Matica srpska.
  • Vasić, Aleksandar. 2011. „Binički, Miroslava”. U Srpska enciklopedija, tom I, knj. 2. Novi Sad – Beograd: Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i Zavod za udžbenike, 164.
  • Velika masonska loža Srbije. 2024. „Istorijat slobodnog zidarstva u Srbiji”. https://vmls.org.rs/istorijat-slobodnog-zidarstva-u-srbiji/?lang=sr.
  • Veselinović, Janko. 1888. „Ljuban”. Stražilovo 2 (14. 1. 1888): 17–22.      
  • Veselinović, Janko i Dragomir Brzak. 2004. Đido – Slika iz seoskog života u pet činova s pevanjem; napisali: Janko Veselinović i Dragomir Brzak, muzika od Davorina Jenka. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti. Biblioteka Dramska baština, Kolo 11, knjiga 1.
  • Veselinović, Janko i Ilija Stankojević. 2004. Potera – komad iz srpskog narodnog života u pet činova (osam slika) s pevanjem; napisali Janko Veselinović i Ilija Stanojević, muzika od Davorina Jenka. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti.
  • Vesić, Ivana. 2018. Konstruisanje srpske muzičke tradicije u periodu između dva svetska rata. Beograd: Muzikološki institut SANU. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/5085.
  • Vesić, Ivana i Vesna Peno. 2017. Između umetnosti i života. O delatnosti udruženja muzičara u Kraljevini SHS/ Jugoslaviji. Beograd: Muzikološki institut SANU. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/3506.
  • Vojinović, Staniša. 2011. „Pogovor: Ivkova Slava u dramatizaciji Stevana Sremca i Dragomira Brzaka”, u: Dragomir Brzak i Stevan Sremac, Ivkova slava: slike iz niškog života u pet činova s pevanjem, prir. Staniša Vojinović, 212–215. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti.
  • Gagić, Vesna i Miomira Đurđanović. 2015. Bibliografija radova Stevana Stojanovića Mokranjca. Niš: Univerzitet u Nišu, Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”.
  • Gezeman, Gerhard. 1925. Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama, izdao Gerhard Gazeman. Sremski Karlovci: Srpska Kraljevska akademija (Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, knj. XII).  
  • Grbić, Savatije. 1909. Srpski narodni običaji iz Sreza Boljevačkog. Skupio ih i opisao Savatije M. Grbić, učitelj. Srpski etnografski zbornik, knj. XIV. Običaji naroda srpskog, knj. 2. Beograd: Srpska kraljevska akademija.
  • Grol, Milan. 2004. Iz pozorišta pretkumanovske Srbije. Spomeni savremenika o glumačkim generacijama pretkumanovske Srbije, prir. Zoran T. Jovanović. Beograd: Narodno pozorište.
  • Deskašev, Stevan. 1987. „Seoska lola”. U Posrbe, prir. Petar Marjanović, 241–320. Beograd: Nolit.
  • Dotlić, Luka. [2022]. „Mladenović Mladen.” U Enciklopedija srpskog narodnog pozorišta.https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=7426.
  • Dubek, Hugo. 1889. „Svet će čitat pesme moje. Pesma Zmaj Jovana Jovanovića; za pevanje uz pratnju glasovira složeno od H. Dubeka”. Novi Sad: Srpska knjižara braće M. Popovića. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1980&m=2#page/8/mode/1up.
  • Dumnić Vilotijević, Marija. 2019. Zvuci nostalgije: istorija starogradske muzike u Srbiji. Beograd: Čigoja štampa i Muzikološki institut SANU. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6375.
  • Dujović, Marijana. 2017. Stanislav Binički i njegovo doba. Beograd: Clio.
  • Đurin, Obrad. 1924. „Gradinom cveće cvetalo”. Obrad Đurin, tenor, uz pratnju tamburaša Miletić (Columbia 89676/23001-F). https://www.youtube.com/watch?v=-dNu7Ng5C4o.
  • Đurić, Hranislav i Aleksandar Vasić. 2004. „Binički, Miroslava (Frieda Blanke)”. Srpski biografski rečnik, knj. 1, ur. Mladen Leskovac, Aleksandar Forišković i Čedomir Popov, 547–548. Novi Sad: Matica srpska.
  • Đurić-Klajn, Stana. 1971. Istorijski razvoj muzičke kulture u Srbiji. Beograd: Pro Musica.
  • Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. 2014. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/.
  • Ignjić, Dragan. 2011. „Hajdučija”. Baština Užica.https://bastinauzica.weebly.com/106110721112107610911095108011121072.html.
  • [Jenko, Davorin]. [s. a.]. Seoska lola / Seoska lola: „Gde si majko moja mila”. Narodno izdanje Jovana Frajta. Beograd. Arhiv Muzikološkog instituta SANU, AN 306. 
  • Jenko, Davorin. [s. a.]. Pesme iz komada Đido; za glasovir složio Davorin Jenko. Beograd: Kraljevska srpska dvorska knjižara Marka M. Markovića. Arhiv Muzikološkog instituta SANU, AN 306.
  • Kalik, Spira. 1903. Spomenica Beogradskog pevačkog društva prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. Beograd 1903, https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00096_IN610045233|page:5.
  • Karadžić, Vuk Stefanović. 1924/1985. Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. Karadžić; knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme. Dela Vuka Karadžića, prir. Vladan Nedić. Beograd: Prosveta – Nolit.
  • Karadžić, Vuk Stefanović. 1973. Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knj. I, različne ženske pjesme. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti.
  • Kokanović Marković, Marijana. 2014. Društvena uloga salonske muzike u životu i sistemu vrednosti srpskog građanstva u 19. veku. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
  • Jovanović, Jelena i Danka Lajić Mihajlović (ur.). 2024. Kolekcija Vujičić. Budimpešta: Muzikološki institut ICHN – Istraživačka mreža „Lorand Etveš” – Srpski institut. https://vujicsics.zti.hu/sr/zvucni-snimci/. 
  • Kostić, Strahinja. 2022. „Holtaj Karl (Karl Holtei)”. U Enciklopedija srpskog narodnog pozorišta.https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=4708.
  • Kudrickiй, Anatoliй Viktorovič, red. 1992. „Grigorovič Іvan”. U Mitcі Ukraїni; Enciklopedičniй dovіdnik, 186. Kiіv: Ukraїnsьka Enciklopedія іm. M. P. Bažana.
  • Kuzmanović, Vladan. 2018. Šabačke pesme. Sremski Karlovci: Kairos.  
  • Lajić Mihajlović, Danka. 2003. „Zvuci zavičaja – Poklon iz Amerike: kolekcija starih gramofonskih ploča”. Zadužbina XV/65: 10.
  • Marinković, Josif. 1937. Narodne pesme za jedan glas i klavir. Beograd. https://www.fmu.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/367.-marinkovic-josif-narodne-pesme-za-jedan-glas-i-klavir-beograd-marinkovic-valcic-1937.pdf.
  • Marinković, Josif. 1939. Kola za muške i mešovite horove (red. Milenko Živković). Beograd: Marinković i Valčić.
  • Marjanović, Petar. 2005. Mala istorija srpskog pozorišta: XIII–XXI vek. Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine.
  • Milanović, Biljana. 2014. „Inostrano muzičko predstavljanje Mokranjca i Beogradskog pevačkog društva kao vid kulturne diplomatije.” U Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914): Inostrane koncertne turneje sa Beogradskim pevačkim društvom, ur. Biljana Milanović, 13–34. Beograd: Muzikološki institut SANU.
  • Milanović, Biljana. 2018. Muzičke prakse u Srbiji i formiranje nacionalnog kanona. Beograd: Muzikološki institut SANU. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/14899.
  • Milovanović, Milan i drugi. 2023. „Javni nastupi Mijata Mijatovića: od intimne riblje večere do Rojal Albert hola.”  Zbornik Ma­ti­ce srp­ske za scen­ske umet­no­sti i mu­zi­ku 68: 39–60.
  • Milošević, Aleksandra. 2014. Putujuća pozorišta u Srbiji od druge polovine XIX veka do 1945. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
  • Mitrović, Milorad J. 1919. Pesme. Beograd: SKZ.
  • Mokranjac, Stevan Stojanović. 1966. Zapisi narodnih melodija, prir. Dragoslav Dević. Posebna izdanja knj. 13, ur. Stana Đurić Klajn. Beograd: Muzikološki institut.
  • Muzej pozorišne umetnosti Srbije. 2017. Teatroslov.https://teatroslov.mpus.org.rs/.
  • Muzej pozorišne umetnosti Srbije. 2017. Čiča Martin hamalin. https://teatroslov.mpus.org.rs/predstave.php?id=1259.
  • Odavić, Rista. 1909. „Narodno pozorište (odgovor kritičaru)”. Delo: list za nauku, književnost i društveni život 50: 99–107, 246–254.
  • Opačić, Zorana. 2018. „Svet naglavačke: neki aspekti karnevalizacije u književnosti za decu.” Naučni sastanak slavista u Vukove dane 47: Karnevalizacija u srpskoj književnosti, 285–293. Beograd: Međunarodni slavistički centar.
  • [Pavlović, Jevta M.]. 1909. Grammophon: Spisak hrvatskih, bosanskih, srpskih i crnogorskih gramofonskih i zonofonskih ploča; Spisak hrvatskih, bosanskih, srpskih i crnogorskih gramofonskih i zonofonskih ploča. Beograd: Jevta M. Pavlović i kompanija.
  • Pavlović, Milivoje. 2007. Srpska znamenja – zvuci, boje, oblici. Beograd: Čigoja štampa.
  • Pavlović, Raja. [s. a.]. Srpske narodne pesme = Le chants popilaires serbes : II. Kolo. Za klavir. Skupio Raja Pavlović. Wien: Josef Eberle. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=2418&m=2#page/1/mode/2up.    
  • Perić, Đorđe. 1985. „Umetnički tekstovi Srbskih narodnih pesama Kornelija Stankovića”. U Kornelije Stanković i njegovo doba, zbornik radova, ur. Dimitrije Stefanović, 187–204. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
  • Perić, Đorđe. 2006. „Muzička dela Stevana St. Mokranjca na starim gramofonskim pločama”. Razvitak XLVI/225–226: 139–145.
  • Perić, Đorđe. 2013. „Dva stoleća postojanja i pevanja popularne starogradske poezije srpskih pesnika (1793–1993): Pogled na istorijat, poetiku i periodizaciju starogradske pesme”. Muzički talas XIX/42: 2–8.
  • Perić, Đorđe. 2022. „Pozorišne pesme u dramskim predstavama SNP (1861–1914)”. U Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta.https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14600.
  • [Petar I, Kralj Srbije]. 1903. Službeni vojni list XXIII/13 (5. 9. 1903).
  • Petrović, Danica (ur.). 2004. Prvo beogradsko pevačko društvo: 150 godina. Beograd: SANU – Muzikološki institut SANU – Galerija SANU.
  • Petrović, Milorad. [s. a.]. Čergo moja, čergice, Pesma Milorada P. Šapčanina udešena za glasovir. Novi Sad: Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/3336.
  • Petrović, Slavoljub. 2014. „Mitrović, Dušan M. Šabalija.” Srpski biografski rečnik 6, Mar–Miš, gl. ur. Čedomir Popov i Branko Bešlin, 799. Novi Sad: Matica srpska.
  • Pokrajac, David (Dragoljub) i drugi. 2014. „Komercijalni zvučni zapisi kao istorio-grafska građa za izučavanje istorije srpskog naroda do 1945”, Leskovački zbornik 54: 331–348. https://muzejleskovac.rs/wp-content/uploads/2019/07/%D0%B1%D1%80.54-LIV-2014.pdf.
  • Pokrajac, David i drugi. 2024. „Mijat Mijatović, pevač, advokat i građanin u svom vremenu”. Zbornik Ma­ti­ce srp­ske za scen­ske umet­no­sti i mu­zi­ku 70: 149–172.
  • Radičević, Branko. 1847. Pesme Branka Radičevića I. Beč: Jermenski manastir.
  • Radičević, Branko. 1851. Pesme Branka Radičevića II. Beč: Jermenski manastir.
  • Radujko, Jadranka i Svetozar Rade Radujko. 2013. Pozorišna muzika: pozorišna muzika kod Srba (1861–1914) s osvrtom na rad Isidora Bajića u Srpskom narodnom pozorištu. Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine.
  • Sigligeti, Ede i Šandor Balaš. 2005. Radnička pobuna. Drama u 3 radnje s pevanjem. Preveo i za srpsku pozornicu udesio Stevan Deskašev, prir. Olga Marković. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
  • Skovran, Dušan. 1971. „Muzika za komad s pevanjem Ivkova slava Stevana Sremca i Dragomira Brzaka”. U Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, ur. Mihailo Vukdra-gović, 145–152. Beograd: SANU, Odeljenje likovne i muzičke umetnosti.
  • Stanković, Kornelije. 2007. Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor.Sabrana dela II, ur. Danica Petrović. Beograd – Novi Sad: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti i Zavod za kulturu Vojvodine.   
  • Stevanović, Jelica. 2001. „Janko Veselinović – Dragomir Brzak ‘Đido’ (1892).” U Komendijaši – medaljoni iz starih srpskih komedija, prir. Željko Hubač, 60–62. Beograd: Narodno pozorište.
  • Stevanović, Jelica. 2015. „Slovenac – utemeljitelj srpske scenske muzike; povodom dvostrukog jubileja Davorina Jenka: 100 godina od smrti (1914) i 180 godina od rođenja (1835)”. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 53: 139–165.
  • Stojković, Borivoje S. 1979/2013. Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba (drama i opera) II. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
  • Stojković, Borivoje S. 1979/2016. Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba (drama i opera) III. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
  • Stojković, Borivoje S. 1983. Velikani srpskog pozorišta. Beograd – Valjevo: Srpska književna zadruga – GIRO „Milan Rakić”.
  • Stojković, Borivoje S. 2022. „Petrović Ljubomir Ljubinko”. U Enciklopedija srpskog narodnog pozorišta. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=12718.
  • Tomašević, Katarina. 1990. „Muzika u pozorišnom radu Joakima Vujića”. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 6–7: 171–181. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/15101.
  • Tomašević, Katarina. 2011. „Prilog za biobibliografiju: Petar Konjović (1883–1970)”. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 44: 153–164.
  • Turlakov, Slobodan. 1994. Letopis muzičkog života u Beogradu 1840–1941. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
  • Ujes, Alojz. 1988. Pozorišno stvaralaštvo Joakima Vujića. Povodom 175-godišnjice prve pozorišne predstave u Srba 24. avgusta 1813. Beograd: SANU.
  • Hranilović, Jovan. 1892. „Listići: srpsko narodno pozorište”. Pozorište XVII/10 (19. 1. 1892): 2–3.
  • Cvetko, Dragotin. 1952. Davorin Jenko i njegovo doba. Posebna izdanja knjiga CCI, Muzikološki institut knj. 4. Beograd: Srpska akademija nauka
  • Anděl, Antonín. 1904. „První srbská opera”. Dalibor 26/46 (5. 11. 1904): 2–3.
  • Aleksandrović, Vesna. 2007. „Analogni i digitalni zvuk. Digitalizacija gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja iz fonda Narodne biblioteke Srbije”. Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju 11: 69–77.
  • Aleksandrović, Vesna. 2008. “Analog/Digital Sound. National Library of Serbia Digital Collection of 78 Rpm Gramophone Records”. Review of the National Center for Digitization 12: 37–42.
  • Barbieri, Marija. 2013. „Ernesto Cammarota (Bari, 23. prosinca 1859. – Zagreb, 28. veljače 1934.)”. Opera.hr.  https://opera.hr/index.php?p=article&id=2984.
  • Bejrowski, Piotr. 2024. „Stanisław Moniuszko: Founder of the Polish National Opera”. Polish History. Muzeum Historii Polski. https://polishhistory.pl/stanislaw-moniuszko-founder-of-the-polish-national-opera/. 
  • Belchior, Susana. 2013. “Sinkler Darby’s 1900 Expedition for the Gramophone Company in Portugal”. The Lindström Project: Contributions to the History of the Record Industry Vol. 5:  15–24.
  • Blagajić, Kamilo. 1886. Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, sakupio i na sviet izdao Kamilo Blagajić. Zagreb: Komisionalna naklada akademijske knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch). https://sr.wikisource.org/wiki/Hrvatske_narodne_pjesme_i_pripoviedke_iz_Bosne
  • Bulić, Dario. 1980. Diskografija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. Diplomski rad. Muzička akademija Univerziteta u Zagrebu, https://katalog.kgz.hr/pagesresults/bibliografskiZapis.aspx?¤tPage=1&searchById=10&sort=0&spid0=10&spv0=Buli%C4%87%2C+Dario&xm0=1&selectedId=129006453.
  • Borwick, John and Stanley Sadie. 1981. The History of Gramophone Recording. London: Macmillan.
  • Čavka, Željka i Redakcija. 2002. „Grund, Arnošt”. Hrvatski biografski leksikon (1983–2023), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. https://hbl.lzmk.hr/clanak/grund-arnost.
  • Detelić, Mirjana. 2009. „Epska hidronimija”. Onomatološki prilozi XIX—XX, 449–521. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Odbor za onomastiku. 
  • ECSA – European Citizen Science Association. 2015. Ten Principles of Citizen Science. https://www.ecsa.ngo/2016/05/17/10-principles-of-citizen-science/.
  • Gaisberg, Fred. 2010a. “The Fred Gaisberg diaries, Part 1: USA & EUROPE (1898–1902)”, ed. Hugo Strötbaum. https://recordingpioneers.com/docs/GAISBERG_DIARIES_1.pdf.
  • Gaisberg, Fred. 2010b. “The Fred Gaisberg diaries, Part 2: Going East (1902–1903)”, ed. Hugo Strötbaum. https://recordingpioneers.com/docs/GAISBERG_DIARIES_2.pdf.
  • Grammophon Orientalisches Platten – Verzeichniss. 1903.
  • Gramophone Record Catalogue. 1901. London: Harrison & Sons.
  • Gronow, Pekka and Ilpo Saunio. 1998. An International History of the Recording Industry. London: Cassel.
  • Gronow, Pekka and Risto Pekka Pennanen. 2022. “Zagreb, London, Berlin, New York: The Origins of the Record Industry in Croatia (1902–1939).” Arti musices 53(2): 219–236.
  • Hatze, Josip. 2024. Hrvatski biografski leksikon (1983–2024), mrežno izdanje. Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža. https://hbl.lzmk.hr/clanak/hatze-josip.
  • Jones, Geoffrey. 1985. “The Gramophone Company: An Anglo-American Multinational, 1898–1931”. The Business History Review 59(1): 76–100.
  • Kelly, Alan, Peter Adamson and John Milmo. 2021. “The Gramophone Company Limited Unlettered Matrix Series Recorded by F. W. Gaisberg (1898–1900). Compiled and Edited by Alan Kelly, January 2001; With additions and amendments by Peter Adamson and John Milmo, April 2021”. https://www.gramophonecompanydiscography.com/PDF/UNLET%20(revised).pdf.
  • Kokanović Marković, Marijana. 2022. „Jovan Ivanišević u krugu svojih savremenika”. U Crnogorske muzičke godišnjice, ur. Nataša Đačić Božić, 9–32. Kotor: Kotorart.
  • Kokanović Marković, Marijana. 2016. „Davorin Jenko na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1861–1914): Recepcija komada s pevanjem Seoska lola”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 83–102. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.
  • Kraker, Velimir i Ivan Mirnik. 2014. „Zvučni zapisi vojne glazbe u Hrvatskoj.” Rukopis. https://www.academia.edu/30662289/Velimir_KRAKER_and_Ivan_MIRNIK_Zvu%C4%8Dni_zapisi_vojne_glazbe_u_Hrvatskoj_Recordings_of_Military_Bands_in_Croatia_Zagreb_2014.
  • Kunej, Drago. 2014a. „Leto 1908 – začetek diskografije slovenske glasbe?” Traditiones 43(2): 51–73.
  • Kunej, Drago. 2014b.  “Intertwinement of Croatian and Slovenian Musical Heritage on the Oldest Gramophone Records”. Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i fokloristiku 51/1: 131–152.
  • Kunej, Drago. 2017. “78 rpm records as a source for ethnomusicology and folklore research: experiences from Slovenia”. In Historical Sources of Ethnomusicology in Contemporary Debate, eds. Susanne Ziegler et al., 33–49. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
  • Lajić Mihajlović, Danka. 2022. “Every village had bagpipes… and then the accordeons arrived. The Influence of Multipart Instruments on Textural Transformations of Serbian Traditional Instrumental Music”. In Playing Multipart Music. Solo and Ensemble Traditions in Europe. European Voices IV, eds. Ulrich Morgenstern and Ardian Ahmedaja: 29–56. Wien–Köln: Böhlau Verlag.
  • Lajić Mihajlović, Danka i Bojana Radovanović. 2025. [u štampi]. „Rana diskografija u kulturnom ekosistemu Srbije: remedijacija ciklusa pesama Mijatovke.“ U Rana domaća diskografska industrija: Edison Bell Penkala, Elektroton i Jugoton, ur. Naila Ceribašić, Dora Dunatov i Jelka Vukobratović. Zagreb-Ljubljana: Institut za etnologiju i folkloristiku-Filozofski fakultet Sveučilišta u Ljubljani.
  • Logan, Robert K. 2024. “Understanding McLuhan and His Use of Double Entendre in His One-Liners: The Medium is the Message, The User is the Content, The Medium is the Massage, The Medium is the Mass Age, The Medium is the Mess Age and The Global Village: A Probe”. New Explorations: Studies in Culture and Communication 4(1). https://jps.library.utoronto.ca/index.php/nexj/article/view/43144.
  • Maglov, Marija. 2022. Medijski obrt u muzici: produkcija i recepcija muzike u kontekstu medijske kulture u 20. veku. Doktorska disertacija. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/13718.
  • McLuhan, Marshall and Quentin Fiore. 1967. The Medium is the Massage. New York: Ginko Press.
  • Milošević, Georgije. 2009. „Porodica Prita”. U Cincari (Aromuni) u južnom Banatu, ur. Svetlana Nikolin i dr, 67–69. Pančevo: Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama „In medias res”.
  • Milovanović, Milan. 2009. “Distribution of Carl Lindstrom products in Serbia”. In Beiträge zur Geschichte der Schallplattenindustrie / Contributions to the history of the record industry Vol. 1, eds. Pekka Gronow and Christiane Hofer, 59–72. Wien: Gesellschaft für Historische Tonträger.
  • Mitrović, Goran. 2016. „Milkina kuća na kraju” – pesma o zabranjenoj ljubavi Omer-paše Latasa”. https://www.bastabalkana.com/2016/12/milkina-kuca-na-kraju-pesma-o-zabranjenoj-ljubavi-omer-pase-latasa/.
  • Möller, Torger, Peter van den Besselaar and Charlie Mom. 2022. “What is researcher independence and how can it be measured?” In 26th International Conference on Science and Technology Indicators, eds. N. Robinson-Garcia, D. Torres-Salinas and W. Arroyo-Machado. https://www.researchgate.net/publication/363452712_What_is_researcher_independence_and_how_can_it_be_measured.
  • Perkins, John F., Alan Kelly and John Ward. 1976. “On Gramophone Company Matrix Numbers,. 1898 to 1921”. Record Collector 23(3–4): 51–90.
  • Perković, Ivana. 2008. “Musical Culture or/and Lost Memories. Serbian students at Conservatory of Gesellschaft der Musikfreunde in Vienna”. In Musical Culture & Memory, eds. Tatjana Marković and Vesna Mikić, 47–58. Musicological Studies: Proceedings No. 2. Belgrade: Faculty of Music, University of Arts in Belgrade.
  • Petrović, Veroslava. 1976. Scenska muzika na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu 1868–1914, Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije.
  • Strötbaum, Hugo. 2024a. “Frederick William Gaisberg („Fred“) 1873–1951”. https://www.recordingpioneers.com/RP_GAISBERG1.html.
  • Strötbaum, Hugo. 2024b. “William Sinkler Darby 1878–1950”. https://www.recordingpioneers.com/RP_DARBY1.html.
  • Tomašević, Katarina. 2016a. „Davorin Jenko (1835–1914): ‘naš znameniti stranac’. Sećanje na kompozitora srpske himne Bože, pravde, povodom stogodišnjice smrti”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 131–135. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.
  • Tomašević, Katarina. 2016b. „Davorin Jenko i Stevan St. Mokranjac. Biografski fragmenti. Prilog kulturi sećanja”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 39–55. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/14623.
  • UNESCO ICH. 2024. Text of the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage; https://ich.unesco.org/en/convention.
  • Ceribasić, Naila, David Pokrajac and Saša Spasojević. 2024. “How to Assemble a Reliable Discography from Particles of Information: The Example of Elektroton Record Company”. ARSC Conference, St. Paul, MN, May 2024.
  • Vesić, Ivana. 2016. „Davorin Jenko (1835-1914): fragmenti iz života poznatog kompozitora”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 137–140. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6617.
  • Tihomir Vujičić / Vujicsics Tihamer. 2020. Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / A Magyarországi Délszlávok zenei hagyományai / Musical Traditions of South Slavs in Hungary, prir. Pal Richter, Jelena Jovanović i Danka Lajić Mihajlović. Budapest: BTK Zenetudományi Intézet – Hagyományok Háza – Szerb Intézet – Vujicsics Egyesület.
  • Zajc, Ivan, l. 1899. Nova zbirka pjesama: (XXIV.): za jedan glas uz pratnju glasovira. Zagreb: Matica hrvatska – Naklada knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch).
  • Zlatanović, Sanja. 2008. “The Literary Opus of Bora Stanković and the Construction of a Local Identity”. Ethnologia Balkanica 12: 147–166.
Handle: https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_17352
URI: https://dais.sanu.ac.rs/123456789/17352