ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ПРОЦЕСИ У РОМАНУ „ЛЕТО КАД САМ НАУЧИЛА ДА ЛЕТИМ“

АУТОР(И): Јелена Љ. Спасић

Е-АДРЕСА: jelenaspasic2410@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/KDNN21.049S

САЖЕТАК:

Утицај културне глобализације на језик књижевности најинтензивнији је у књижевности за младе, у којој уочавамо одлике језика дигиталних урођеника. Предмет анализе је језик романа Лето кад сам научила да летим Јасминке Петровић. Основни циљ истраживања је издвајање језичких и стилских појава у којима се огледа утицај енглеског као глобалног језика, дигитализације и средстава масовне комуникације. Проблeму језичке различитости није посвећено довољно пажње у досадашњим анализама посвећеним анализираном роману. Упоредо с глобалном културном хомогенизацијом долази до јачања националне свести и уздизања националних култура. Показаћемо како се процес локализације глобалног, односно глокализација, очитује у говору ликова анализираног романа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

стилистика, лингвостилистика, глобализација, англицизми, роман за децу.

ЛИТЕРАТУРА:

• Андрић (2005): Драгослав Андрић, Двосмерни речник жаргона и жаргону сродних речи и израза, Београд: Zepter Book World.
• Баркер (2004): Chris Barker, The SAGE Dictionary of Cultural Studies, London: Thousand oaks, New delhi: Sage Publications.
• Гордић Петковић (2020): Владислава Гордић Петковић, У другом лицу множине: интеграција различитости и идеолошки оквири одрастања у постјугословенском контексту, Детињство: часопис о књижевности за децу, 46(1), 110‒119.
• Игњатов Поповић (2020): Ивана Игњатов Поповић, Уметност као противтежа рату у романима Лето кад сам научила да летим Јасминке Петровић и Сазвежђе виолина Весне Алексић, Детињство: часопис о књижевности за децу, 46(1), 97‒109.
• Илешић (1933): Фрањо Илешић, Нешто о Јелши на Хвару и о јелшанском говору, Јужнословенски филолог, књ. 13, 151‒160.
• Ванг (2020): Cathy Yue Wang, disappearing Fairies and Ghosts: Female and Child Characters as others in Chinese Contemporary Children’s Fantasy, Children’s Literature in Education, Vol. 51, issue 4, 433‒450.
• Клајн, Шипка (2008): Милан Клајн, Данко Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј.
• Лисац (2009): Јосип Лисац, Јужночакавски дијалект и његов лексикa, Croatica et Slavica Iadertina, 5, 79‒85.
• Леонард (2013): Philip Leonard, Literature After Globalization: Textuality, Technology and the Nation-State, Continuum Literary Studies, London: Bloomsbury Academic. http://ezproxy.nb.rs:2059/login.aspx?direct=true&db=e000xww&A- N=523588&site=eds-live
• Марасовић Алујевић (1984): Марина Марасовић Алујевић, Романизми у градитељској терминологији у Далмацији, Чакавска рич, 12(1‒2), 55‒103.
• Николић, Вељовић (2020): Милка Николић, Бојана Вељовић, Збирка пе- сама Кад будем млађи Матије Бећковића у контексту савремених културолошких образаца о здравом начину живота, у: Д. Бошковић, М. Ковачевић, Н. Бубања (ур.), Брендови јела и пића: књижевност, језик, уметност, култура, Крагујевац: ФИЛУМ, 281‒296.
• Роић (2020): Сања Роић, Стари град на Хвару као locus постјугославенске књижевности за дјецу, Детињство: часопис о књижевности за децу, 46(2), 82‒89.
• Сјеран (1988): Немања Сјеран, Речник италијанско-српскохрватски, српскохрватско-италијански са кратком граматиком италијанског језика, Цетиње: Обод; Београд, Загреб: Медицинска књига.
• Славска (2020): Магдалена Славска, Синдром вишејезичности у хрват- ским дечијим романима о домовинском рату, Детињство: часопис о књижев- ности за децу, 46(1), 81‒90.
• Чумаков (2010): Alexander Chumakov, Philosophy of globalization, Moscow: MAKS Press. Retrieved from https://www.researchgate.net/publication/279866764_ Philosophy_of_Globalization_Selected_Articles_-_Moscow_MAKS_Press_2010_-_188_p