Балет Реми Драгутина Гостушког: од награде Хрватског народног казалишта до премијере на Музичком бијеналу Загреб

„Искошени угао“ Драгутина Гостушког (2024) (211-234)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Милош Маринковић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/DGOST23.211M

ABSTRACT / САЖЕТАК: 

Једно од најзначајнијих остварења у композиторском опусу Драгутина Гостушког јесте Реми – фантастичан балетски призор из 1955. године. Радња овог балета заснована је на универзалној теми о односу жене и мушкарца, а музика, иако преовлађујуће неоромантичарског стилског проседеа, открива и неке модернистичке композиционе поступке аутора. Дело је премијерно изведено 1963. године, на сцени Хрватског народног казалишта (ХНК), а у оквиру Музичког бијенала Загреб (МБЗ), међународног фестивала савремене музике. Будући да је Реми претходно био награђен на конкурсу поводом стогодишњице ХНК-а (1961), у раду се истражују одређене непринципијелности у спровођењу овог конкурса, које су, како се испоставило, и довеле до тога да балет Гостушког премијерно буде приказан две године касније на МБЗ-у. Такође, у раду се разматрају неке од музичких карактеристика Ремија у односу на тада актуелне авангардне тенденције у музици, укључујући и контекст програмске селекције Музичког бијенала. Анализом бијеналских критика и приказа у штампи, истраживање открива опречне реакције музичких критичара на премијерно извођење балета Драгутина Гостушког на овом најзначајнијем међународном фестивалу савремене музике у Југославији.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Драгутин Гостушки, балет Реми, Хрватско народно казалиште, награда, Музички бијенале Загреб, фестивал, премијера, рецепција, 1960-те године. Укратко о Ремију

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

  • Аноним. „Загрепско музичко биенале. Премиери на три домашни балетски дела”. Нова Македонија, 17. мај, 1963.
  • Гостушки, Драгутин. „Слух на жртвенику”. НИН: недељне информативне новине, 24. мај, 1981, 32–33.
  • Гостушки, Д[рагутин]. „Завршне вечери загребачких уметника. ’Венчање у манастиру’ Прокофјева и ’Отело’ Ђ. Вердија”. Борба, 3. април, 1959.
  • Маринковић, Милош. Југословенски фестивали савремене музике утемељени током шездесетих година двадесетог века: уодношавања уметничких, друштвених и политичких платформи. Докторска дисертација. Београд: Факултет музичке уметности, 2023. https://dais.sanu.ac.rs/ handle/123456789/14305.
  • М. С. М. „Листајући нове бројеве наших листова и часописа. Звук: Музика која то није”. Политика, 14. јул, 1967.
  • Пејовић, Роксанда. Комплексно посматрање музике: критичари, есејисти и естетичари. Павле Стефановић и Драгутин Гостушки. Београд: Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2012.
  • Томашевић, Катарина.  „Драгутин  Гостушки 1923–1998”. Нови звук: интернационални часопис за музику бр. 13 (1999): 125–131.
  • Томашевић, Катарина. „Човек коме се веровало”. У Драгутин Гостушки. Рађање српске музичке културе: поводом тридесет година од премијерног емитовања истоимене серије РТС-а, уредила Снежана Николајевић, 9–24. Београд: Радио-Телевизија Србије и Музиколошко друштво Србије, 2017.
  • Томашевић, Катарина. „Драгутин Гостушки. Библиографија радова – Написи, композиторски опус, усмена саопштења, наступи на медијима”. У Искошени угао Драгутина Гостушког, уредиле Катарина Томашевић и Бојана Радовановић, 463–496. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2024.
  • Andreis, Josip. „Kakvu muziku treba smatrati suvremenom. Prvi Muzički biennale u Zagrebu. Pogledi i utisci”. Zvuk: jugoslovenska muzička revija br. 49–50 (1961): 481–485.
  • Anonim. „Vesti iz zemlje 1960”. Savremeni akordi vanredni broj (1961): 36–38.
  • Anonim. „Zagrebški Biennale gre h koncu”. Večer, 16. maj, 1963.
  • Č. V. „Danas počinje drugi Muzički bijenale u Zagrebu. Najveća muzička manifestacija godine”. Slobodna Dalmacija, 8. maj, 1963.
  • Erceg, D[ejan]. „Suvremena muzika odraz saznanja našeg vremena. Razgovor s kompozitorom Milkom Kelemenom”. Vjesnik, 12. maj, 1963.
  • „George Skibine (1920–1981)”. https://www.oxfordreference.com/ display/10.1093/oi/authority.20110803100509924?p=emailACgu1P3nii Z0g&d=/10.1093/oi/authority.20110803100509924.
  • Gostuški, Dragutin. „Mesto jugoslovenske muzike u razvoju svetske muzičke kulture”. Zvuk: jugoslovenska muzička revija br. 39–40 (1960): 477–486.
  • Gostuški, D[ragutin]. Remi – fantastičan baletski prizor. Rukopis, 1955, Музиколошки институт САНУ.
  • Gostuški, Dragutin. „Uz račun verovatnoće”. Zvuk: jugoslovenska muzička revija br. 35–36 (1960): 258–262.
  • Hećimović, Branko. Repertoar hrvatskih kazališta 1840–1860–1980. Repertoari kazališta, kazališnih družina i grupa, partizanskih kazališta, festivala, smotri i susreta, knjiga 1. Zagreb: Globus i Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1990.
  • H. K. „Posljednji dan Biennala suvremene muzike. Potpuni uspjeh”. Vjesnik, 26. maj, 1961.
  • HNK. „Povijest. HNK u Zagrebu”. https://www.hnk.hr/hr/o-nama/povijest/hnk-uzagrebu/.
  • Kelemen, Milko. „Muzički biennale Zagreb, zašto?”. U Muzički biennale Zagreb. Međunarodni festival suvremene glazbe 1961–2001, uredila Erika Krpan, 9–12. Zagreb: Hrvatsko društvo skladatelja, 2000.
  • Kelemen, Milko, Aleksandar Reiching, Josip Stojanović, Ivo Vuljević. Muzički biennale Zagreb. Festival international de musique contemporaine 8–16 V 1963. Zagreb: Muzički biennale Zagreb i Turistički savez grada Zagreba, 1963.
  • Krpan, Erika. „Tko je bio Ivo Vuljević? – Pogled poslije trideset godina”. U Ivo Vuljević, ostavština vizionara. U povodu tri desetljeća nagrade Ivo Vuljević, uredila Erika Krpan, 14–24. Zagreb: Hrvatska glazbena mladež, 2017.
  • K[učukalić], Z[ijo]. „Balet. Cjelovitost u kontrastiranju”. Oslobođenje, 15. april, 1964.
  • Kučukalić, Z[ijo]. „Drugi zagrebački Bijenale. Veče domaćeg baleta”. Oslobođenje, 17. maj, 1963.
  • M.T. „Sutra premijera u sarajevskom Narodnom pozorištu dva domaća baleta”. Oslobođenje, 11. april, 1964.
  • Peričić, Vlastimir. Muzički stvaraoci u Srbiji. Beograd: Prosveta, [1969].
  • [Pischner, Hans]. „Priznati festivalski grad”. Večernji list, 18. maj, 1963.
  • Radovanović, Bojana. „Between East and West: Dragutin Gostuški’s musicological work”. In Music, Individuals and Contexts: Dialectical Interaction, edited by Nadia Amendola, Alessandro Cosentino and Giacomo Sciommeri, 329– 337. Roma: Società Editrice di Musicologia – UniversItalia, 2019.
  • Radovanović, Bojana. „Nauka kao umetnost – interdisciplinarnost u naučnim radovima Dragutina Gostuškog”. U Wunderkammer / Their Masters’ Voice, uredile Tijana Popović Mlađenović, Marija Masnikosa, Vesna Mikić, Dragana Stojanović-Novičić, 630–710. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti, 2018. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/4098.
  • Radovanović, Vladan. „Iznad svega delovanje muzike. Prvi Muzički biennale u Zagrebu. Pogledi i utisci”. Zvuk: jugoslovenska muzička revija br. 49–50 (1961): 500–501.
  • Roksandić, Duško. „Biennale – bogat doživljaj. Prvi Muzički biennale u Zagrebu. Pogledi i utisci”. Zvuk: jugoslovenska muzička revija br. 49–50 (1961): 501–502.
  • Selem, Petar. „Između uspjeha i promašaja”. Telegram: jugoslavenske novine za društvena i kulturna pitanja, 31. maj, 1963.
  • Srp, Braco. „Jubilej u senkama”. Telegram: jugoslavenske novine za društvena i kulturna pitanja, 14. jul, 1961.
  • Tomašek, A[ndrija]. „Muzički bijenale završen. Novi opusi. Svjetske premijere triju baleta domaćih autora”. Vjesnik, 18. maj, 1963.
  • Turkalj, Nenad. „Muzički biennale Zagreb. Pretposljednji dan”. Večernji list, 16. maj, 1963.
  • Turkalj, Nenad. „Uspjeh baletnih premijera”. Večernji list, 21. maj. 1963.
Архивски извори
  • Архив Музиколошког института САНУ. DG – Administrativna akta. Korespondencija.
  • Gostuški, Dragutin. Remi: fantastičan baletski prizor u jednom činu /tri slike/.
  • Scenario i muzika: Dragutin Gostuški. Libreto.
  • Gostuški, Dragutin. Pismo Muzičkom odeljenju Radio Beograda, 10. XII 1959.
  • Gostuški, Dragutin. Pismo HNK-u, Beograd, 20. septembra 1961.
  • Gostuški, Dragutin. Pismo HNK-u, Beograd, 26. IV 1962.
  • Gostuški, Dragutin. Pismo HNK-u, Beograd, 27. juna 1962.
  • Gostuški, Dragutin. Pismo Koncertnoj direkciji Zagreb, Beograd, 1. april 1967.