Музика – језик – поетика/поезија – стил у разматрањима Драгутина Гостушког

„Искошени угао“ Драгутина Гостушког (2024) (39-63)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Ана Стефановић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/DGOST23.039S

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У раду се бавимо односима између феномена који су континуирано заокупљали мисао Драгутина Гостушког и европским теоријским и музиколошким контекстом у којем су се његова разматрања одвијала. Ову проблема- тику у првом реду разматрамо на темељу рада Гостушког, изложеног под насловом „Реалност, језик, музика” на Пр- вом научном скупу о семиотици музике у Београду 1973. године, објављеног потом на српском језику под насловом „Музикологија и лингвистика пред семиологијом”, 1974. године, и затим, под насловом „Réalité, musique, langage”, у International Review of the Aesthetics and Sociology of Music 1977. године. Занимање Гостушког за ове односе крајем шездесетих и почетком седамдесетих година XX века, сав- ремено је почецима музичке семиотике, односно, тенден- цији преношења методологије структуралне лингвистике у музикологију, и тиме, њене примене на музику. Гостушки, упознат са најзначајнијим токовима лингвистичке теорије XX века, укључио се у ове дискусије, које су као доминант- ни проблем изнедриле питање односа музике и језика и самим тим, могућности примене лингвистичких метода на музику. Изградивши критички однос према дословности овог методолошког трансфера, Гостушки је у свом чланку поставио „теорију екрана”, чији је кључни отклон у односу на лингвистику Сосирове провенијенције био у томе да је бинарни модел швајцарског филозофа, опозицију између језика и речи, општег и поједначног, заменио тернарним моделом сачињеним од „реалног”, „екрана” („референтног система”, „кодекса правила”, у којем осцилују језик и стил) и „израза” оствареног у уметничком делу. Методолошко удаљење од доминантног лингвистичког модела, које је унутар самог тог модела осигуравало одређену аутономију уметничкој појави, било је раније предложено од стране данског лингвисте Луиса Хјелмслева, 1943. године, од стра- не Ролана Барта, 1953. године, док је у музикологији оно на- шло примену у првим истраживањима Натјеа, 1971, 1974 и 1975. године. Разматрања Гостушког се дакле уклапају у ове ране примере примене и истовременог одмака од структу- рално-лингвистичке парадигме у музикологији. Однос ње- гове поставке и сродних теорија и методологија ће бити у фокусу овог рада.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Драгутин Гостушки, екран, музика, језик, стил, поетика, поезија.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

  • Гостушки, Драгутин. „Музикологија и лингвистика пред семиологијом”. Летопис Матице српске бр. 4 (1974): 402–423.
  • Компањон, Антоан. Демон теорије, превели Милица Козић, Владимир Капор и Бранко Ракић. Нови Сад: Светови, 2002.
  • Arom, Simha. „Essai d’une notation des monodies à des fins d’analyse”. Revue de Musicologie 55 (1969): 172–216.
  • Barthes, Roland. Le degré zéro de l’écriture. Paris: Seuil, 1953.
  • Barthes, Roland. „Élements de sémiologie”. Communications 4 (1953): 91–135.
  • Benveniste, Émile. Essais de linguistique générale, 2. Paris: Seuil, 1974.
  • Bright, William. „Language and Мusic: areas for cooperation”. Ethnomusicology 1 (1963): 23–32.
  • Coquet, Jean-Claude. „Réalisme et le principe d’immanence”. Langages 103 (1991): 23–35.
  • Daylight, Russel. „The Difference between Semiology and Semiotics”. Gramma: Journal of Theory and Criticism 2 (2012): 37–50.
  • Eco, Umberto. A Theory of Semiotics. Bloomington: Indiana University Press, 1976.
  • Feld, Steven. „Linguistic Models in Ethnomusicology”. Ethnomusicology 18 (1976): 197–217.
  • Fubini, Enrico. Musica e linguaggio nell’estetica contemporanea. Torino: Einaudi, 1973.
  • Gostuški, Dragutin. Vreme umetnosti. Beograd: Prosveta i Muzikološki institut SANU, 1968.
  • Gostuški, Dragutin. „Réalité, musique, langage. Contribution à l’étude du problème de la signification”. International Review of the Aesthetics and Sociology of Music 1 (1977): 49–72.
  • Gribenski, Jean, Lesure, François. „La recherche musicologique en France depuis 1958”. Acta Musicologica 63 (1991): 211–237.
  • Hjelmslev, Louis. Essais linguistiques. Copenhague: Nordisk Sprog-og Kulturforlag, 1959.
  • Jakobson, Roman. „La dominante” [1935], prev. Tzvetan Todorov. U Roman Jakobson, Huit questions de poétique. Paris: Seuil, 1977.
  • Jakobson, Roman, „Linguistics and poetics”. U Style in Language, uredio T. A. Sebeok, 350‒ New York and London: The Technology Press of Massachusetts Institute of Technology and John Wiley & Sons, 1960.
  • Jakobson, Roman. „Musicologie et linguistique”. Musique en Jeu 5 (1971): 57–59.
  • Mâche, François-Bernard. „Langage et musique”. R.F. бр. 196 (1969): 586–594.
  • Meeùs, Nicolas. „Les rapports associatifs comme déterminants du style”. Analyse musicale 2 (1993): 9–13.
  • Nattiez, Jean-Jacques. „Situation de la sémiologie musicale”. Musique en jeu 5 (1971): 3–17.
  • Nattiez, Jean-Jacques. „Sémiologie musicale : l’état de la question”. Acta Musicologica 46 (1974): 153–171.
  • Nattiez Jean-Jacques. „Pour une définition de la sémiologie”. Langages 35 (1974): 3–14.
  • Nattiez Jean-Jacques. Fondements d’une sémiologie de la musique. Paris: U.G.E., 1975.
  • Nettl, Bruno. Theory and Method in Ethnomusicology. Glencoe IL: The Free Press of Glencoe, 1964.
  • Radovanović, Bojana. „The Communication and Analogies Between Music and Image: Dragutin Gostuški’s Theory of the Screen”. In MUSIC/IMAGE: transpositions, translations, transformations…, edited by Mirjana VeselinovićHofman, Vesna Mikić, Tijana Popović-Mladjenović and Ivana Perković, 141–148. Belgrade: Faculty of Music, 2018.
  • Rorty, Richard, ed. The Linguistic Turn: Recent Essays in Philosophical Method.
  • Chicago and London: The University of Chicago Press, 1967.
  • Rouget, Gilbert. „Tons de la langue en gûn et tons du tambour”. Revue de musicologie 50 (1964): 3–29.
  • Ruwet, Nicolas. „Méthodes d’analyse en musicologie”. Revue belge de musicologie 20 (1966): 65–90.
  • Ruwet, Nicolas. Langage, musique, poésie. Paris: Seuil, 1972.
  • Saussure, Ferdinand de. Cours de linguistique générale [1916], uredili Charles Bally i Albert Sechehaye. Lausanne–Paris: Payot, 1971.
  • Sebeok, Thomas A. „Folksong Viewed as Code and Message. A Cheremis Sonnet”. Anthropos 54 (1959): 141–153.
  • Sosir, Ferdinand de. Opšta lingvistika, preveo Sreten Marić. Beograd: Nolit, 1989.
  • Stefani, Gino (ur.). Actes du 1er Congres international de sémiotique musicale: Beograd 17–21 oct. 1973. Pesaro: Centro di iniziativa culturale, 1975.
  • Tomašević, Katarina. „Dragutin Gostuški and Semiotics of Music”. In Musical Semiotics and Music Theory, edited by Ana Stefanović, Anica Sabo, Ivana Vuksanović and Atila Sabo, 81–105. Beograd: Faculty of Music, 2017.
  • Tomašević, Katarina. „Dragutin Gostuški and Semiotics of Music”. MuzikologijaMusicology 22 (2017): 177–197.
  • Tomašević, Katarina. „Vreme umetnosti Dragutina Gostuškog. Odnos prema filozofiji i estetici Etjena Surioa”. U Srpska estetika u XX veku, uredio Mirko Zurovac, 137–149. Beograd: Estetičko društvo Srbije, 2000.