Muzika – jezik – poetika/poezija – stil u razmatranjima Dragutina Gostuškog

„Iskošeni ugao“ Dragutina Gostuškog (2024) (39-63)

AUTHOR(S) / AUTOR(I): Ana Stefanović

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/DGOST23.039S

ABSTRACT / SAŽETAK:

U radu se bavimo odnosima između fenomena koji su kontinuirano zaokupljali misao Dragutina Gostuškog i evropskim teorijskim i muzikološkim kontekstom u kojem su se njegova razmatranja odvijala. Ovu problema- tiku u prvom redu razmatramo na temelju rada Gostuškog, izloženog pod naslovom „Realnost, jezik, muzika” na Pr- vom naučnom skupu o semiotici muzike u Beogradu 1973. godine, objavljenog potom na srpskom jeziku pod naslovom „Muzikologija i lingvistika pred semiologijom”, 1974. godine, i zatim, pod naslovom „Réalité, musique, langage”, u International Review of the Aesthetics and Sociology of Music 1977. godine. Zanimanje Gostuškog za ove odnose krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XX veka, sav- remeno je počecima muzičke semiotike, odnosno, tenden- ciji prenošenja metodologije strukturalne lingvistike u muzikologiju, i time, njene primene na muziku. Gostuški, upoznat sa najznačajnijim tokovima lingvističke teorije XX veka, uključio se u ove diskusije, koje su kao dominant- ni problem iznedrile pitanje odnosa muzike i jezika i samim tim, mogućnosti primene lingvističkih metoda na muziku. Izgradivši kritički odnos prema doslovnosti ovog metodološkog transfera, Gostuški je u svom članku postavio „teoriju ekrana”, čiji je ključni otklon u odnosu na lingvistiku Sosirove provenijencije bio u tome da je binarni model švajcarskog filozofa, opoziciju između jezika i reči, opšteg i pojednačnog, zamenio ternarnim modelom sačinjenim od „realnog”, „ekrana” („referentnog sistema”, „kodeksa pravila”, u kojem osciluju jezik i stil) i „izraza” ostvarenog u umetničkom delu. Metodološko udaljenje od dominantnog lingvističkog modela, koje je unutar samog tog modela osiguravalo određenu autonomiju umetničkoj pojavi, bilo je ranije predloženo od strane danskog lingviste Luisa Hjelmsleva, 1943. godine, od stra- ne Rolana Barta, 1953. godine, dok je u muzikologiji ono na- šlo primenu u prvim istraživanjima Natjea, 1971, 1974 i 1975. godine. Razmatranja Gostuškog se dakle uklapaju u ove rane primere primene i istovremenog odmaka od struktu- ralno-lingvističke paradigme u muzikologiji. Odnos nje- gove postavke i srodnih teorija i metodologija će biti u fokusu ovog rada.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI:

Dragutin Gostuški, ekran, muzika, jezik, stil, poetika, poezija.

REFERENCES / LITERATURA:

  • Gostuški, Dragutin. „Muzikologija i lingvistika pred semiologijom”. Letopis Matice srpske br. 4 (1974): 402–423.
  • Kompanjon, Antoan. Demon teorije, preveli Milica Kozić, Vladimir Kapor i Branko Rakić. Novi Sad: Svetovi, 2002.
  • Arom, Simha. „Essai d’une notation des monodies à des fins d’analyse”. Revue de Musicologie 55 (1969): 172–216.
  • Barthes, Roland. Le degré zéro de l’écriture. Paris: Seuil, 1953.
  • Barthes, Roland. „Élements de sémiologie”. Communications 4 (1953): 91–135.
  • Benveniste, Émile. Essais de linguistique générale, 2. Paris: Seuil, 1974.
  • Bright, William. „Language and Music: areas for cooperation”. Ethnomusicology 1 (1963): 23–32.
  • Coquet, Jean-Claude. „Réalisme et le principe d’immanence”. Langages 103 (1991): 23–35.
  • Daylight, Russel. „The Difference between Semiology and Semiotics”. Gramma: Journal of Theory and Criticism 2 (2012): 37–50.
  • Eco, Umberto. A Theory of Semiotics. Bloomington: Indiana University Press, 1976.
  • Feld, Steven. „Linguistic Models in Ethnomusicology”. Ethnomusicology 18 (1976): 197–217.
  • Fubini, Enrico. Musica e linguaggio nell’estetica contemporanea. Torino: Einaudi, 1973.
  • Gostuški, Dragutin. Vreme umetnosti. Beograd: Prosveta i Muzikološki institut SANU, 1968.
  • Gostuški, Dragutin. „Réalité, musique, langage. Contribution à l’étude du problème de la signification”. International Review of the Aesthetics and Sociology of Music 1 (1977): 49–72.
  • Gribenski, Jean, Lesure, François. „La recherche musicologique en France depuis 1958”. Acta Musicologica 63 (1991): 211–237.
  • Hjelmslev, Louis. Essais linguistiques. Copenhague: Nordisk Sprog-og Kulturforlag, 1959.
  • Jakobson, Roman. „La dominante” [1935], prev. Tzvetan Todorov. U Roman Jakobson, Huit questions de poétique. Paris: Seuil, 1977.
  • Jakobson, Roman, „Linguistics and poetics”. U Style in Language, uredio T. A. Sebeok, 350‒ New York and London: The Technology Press of Massachusetts Institute of Technology and John Wiley & Sons, 1960.
  • Jakobson, Roman. „Musicologie et linguistique”. Musique en Jeu 5 (1971): 57–59.
  • Mâche, François-Bernard. „Langage et musique”. R.F. br. 196 (1969): 586–594.
  • Meeùs, Nicolas. „Les rapports associatifs comme déterminants du style”. Analyse musicale 2 (1993): 9–13.
  • Nattiez, Jean-Jacques. „Situation de la sémiologie musicale”. Musique en jeu 5 (1971): 3–17.
  • Nattiez, Jean-Jacques. „Sémiologie musicale : l’état de la question”. Acta Musicologica 46 (1974): 153–171.
  • Nattiez Jean-Jacques. „Pour une définition de la sémiologie”. Langages 35 (1974): 3–14.
  • Nattiez Jean-Jacques. Fondements d’une sémiologie de la musique. Paris: U.G.E., 1975.
  • Nettl, Bruno. Theory and Method in Ethnomusicology. Glencoe IL: The Free Press of Glencoe, 1964.
  • Radovanović, Bojana. „The Communication and Analogies Between Music and Image: Dragutin Gostuški’s Theory of the Screen”. In MUSIC/IMAGE: transpositions, translations, transformations…, edited by Mirjana VeselinovićHofman, Vesna Mikić, Tijana Popović-Mladjenović and Ivana Perković, 141–148. Belgrade: Faculty of Music, 2018.
  • Rorty, Richard, ed. The Linguistic Turn: Recent Essays in Philosophical Method.
  • Chicago and London: The University of Chicago Press, 1967.
  • Rouget, Gilbert. „Tons de la langue en gûn et tons du tambour”. Revue de musicologie 50 (1964): 3–29.
  • Ruwet, Nicolas. „Méthodes d’analyse en musicologie”. Revue belge de musicologie 20 (1966): 65–90.
  • Ruwet, Nicolas. Langage, musique, poésie. Paris: Seuil, 1972.
  • Saussure, Ferdinand de. Cours de linguistique générale [1916], uredili Charles Bally i Albert Sechehaye. Lausanne–Paris: Payot, 1971.
  • Sebeok, Thomas A. „Folksong Viewed as Code and Message. A Cheremis Sonnet”. Anthropos 54 (1959): 141–153.
  • Sosir, Ferdinand de. Opšta lingvistika, preveo Sreten Marić. Beograd: Nolit, 1989.
  • Stefani, Gino (ur.). Actes du 1er Congres international de sémiotique musicale: Beograd 17–21 oct. 1973. Pesaro: Centro di iniziativa culturale, 1975.
  • Tomašević, Katarina. „Dragutin Gostuški and Semiotics of Music”. In Musical Semiotics and Music Theory, edited by Ana Stefanović, Anica Sabo, Ivana Vuksanović and Atila Sabo, 81–105. Beograd: Faculty of Music, 2017.
  • Tomašević, Katarina. „Dragutin Gostuški and Semiotics of Music”. MuzikologijaMusicology 22 (2017): 177–197.
  • Tomašević, Katarina. „Vreme umetnosti Dragutina Gostuškog. Odnos prema filozofiji i estetici Etjena Surioa”. U Srpska estetika u XX veku, uredio Mirko Zurovac, 137–149. Beograd: Estetičko društvo Srbije, 2000.