DOZVOLJENOST UNOŠENJA RELIGIJSKIH ELEMENATA U SEKULARNU ZAKLETVU ŠEFA DRŽAVE

Državno crkveno pravo (2023) (str. 231-245) 

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Miloš Stanić

E-ADRESA / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/DCP23.231S

SAŽETAK / ABSTRACT:

U svetu, kao i u Evropi, postoji nekoliko modela odnosa između država i religijskih zajednica. Ipak, bez obzira na primenjeni model odnosa, postoji jedna nit, možda malo i neprimetna, koja od Starog veka, pa do savremenog doba, spaja pojedine države i religiju. To je ustanova zakletve sa religijskim elementima čiji tekst izgovaraju nosioci najviših državnih funkcija, prilikom stupanja na dužnost. Pravo se menjalo kroz vekove, ali i pored svih promena, ona je opstala, te postoji i u savremenim evropskim državama koje u svojim ustavima predviđaju odvojenost države i religije. Prvo pitanje koje se nameće jeste: Zbog čega se zakletva održala  kroz vekove, nastavivši da postoji sve do savremenih pravnih sistema? Odgovor na ovo pitanje podstiče postavljanje još jednog pitanja: Koja je njena funkcija u savremenim pravnim sistemima evropskih država? Zatim, valjalo bi ispitati na koji način se u današnje vreme usaglašava princip sekularnosti države, sa ovakvim vidom zakletve, odnosno, način na koji se objašnjava postojanje ovakve zakletve uz proklamovanu slobodu veroispovesti?  Na kraju, trebalo bi i da se pruži odgovor na pitanje, da li je dozvoljeno da predsednik sam „umetne” nekakav religijski element tokom polaganja zakletve? Kako bismo pravilno istražili ovu problematiku, koja često izmiče oku istraživača, neophodno je da se istraži niz posebnih i povezanih pitanja. Prvo, potrebno je istražiti pojam i značaj same zakletve. Drugo, modele odnosa država i verskih zajednica. Treće, pitanje nacionalnog i ustavnog identiteta. Četvrto, neophodno je pružiti odgovarajuće uporednopravne primere, a kako bi se, kao peto, ponudili odgovarajući zaključci. Zaključuje se, a imajući u vidu, pre svega, funkciju zakletve, da je dozvoljeno „dodavanje“ određenih elemenata, koji služe samo dodatnom osnaživanju funkcije zakletve u okviru pravnog poretka i ustavnog identiteta države. U tom smislu će biti i strukturiran ovaj rad.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

zakletva sa religioznim elementima, evropske države, sekularnost države, sloboda veroispovesti, Evropski sud za ljudska prava

LITERATURA / REFERENCES:

  • Avramović, S., Religija i pravo – zakletva u antičkom grčkom sudskom postupku, Novi Sad, 2011.
  • Blagojević, A., Procedures Regarding National Identity Clause in the National Constitutional Court’s and the CJEU’s Case-Law, Osijek, 2017.
  • Vrabec, S., Verska prava i slobode i sekularizacija u kontekstu pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj uniji, Zagreb, 2014.
  • Drinóczi, T., Constitutional Identity in Europe: The Identity of the Constitution. A Regional Approach, Frankfurt am Main, 2020.
  • Đorđević, LJ., Kontrola ustavnosti pravnih akata Evropske unije, Niš, 2013.
  • Đurić, V., Zakonsko uređivanje pravnog položaja crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji, http://ricl.iup.rs/1230/1/Sveske_za_javno_pravo_broj_13_43-55.pdf
  • Đurić, V., Religija i ustavni identitet, Beograd, 2017.
  • Đurić, V., Sloboda veroispovesti u jurisprudenciji evropskih ustavnih sudova, Beograd, 2012.
  • Đurić, V., Ustavnopravni modeli odnosa između države i crkava i verskih zajednica u Evropi, Banja Luka, 2011.
  • Iljić, J., Boja i simbolika na zastavi kao vizuelni identitet zemlje, Osijek, 2015.
  • Izdvojeno mišljenje sudije Bonelija u predmetu pred Evropskim za ljudska prava Lautsi and others v. Italy, https://hudoc.echr.coe.int/app/conversion/pdf/?library =ECHR&id=001-104040&filename=001-104040.pdf, 41, pristup 27.08.2023.
  • Jonassen, F. B., So Help Me?: Religious Expression and Artifacts in the Oath of Office and the Courtroom Oath,  New York, 2014.
  • Keskel, K., The Oath of Office, A Historical Guide to Moral Leadership, Montgomery, 2002.
  • Kovács, K., The Rise of an Ethnocultural Constitutional Identity in the Jurisprudence of the East Central European Courts, Frankfurt am Main , 2017.
  • Marković, V, O javnim ovlašćenjima crkava i verskih zajednica u svetlu Mitrovdanskog ustava i Zakona o crkvama i verskim zajednicama, Beograd, 2022.
  • Marković, V., Pojam sekularnosti-istorijski, pravni i aksiološko-etimološki aspekti, Beograd, 2020.
  • Milović, M., Zakletva u Zakoniku o krivičnom postupku, Beograd, 2002.
  • Nikolić, O., Država, crkva i sloboda veroispovesti, Beograd, 2022.
  • Petrov, V., Mikić, V., Načelo laiciteta u savremenoj ustavnosti, Beograd – Budva, 2015.
  • Petrov, V., Stanić, M., Religijski elementi u preambulama ustava : sa posebnim osvrtom na evropske zemlje, Beograd, 2019.
  • Preshova, D., Battleground or Meeting Point? Respect for National Identities in the European Union − Article 4 (2) of the Treaty on European union, Zagreb, 2012.
  • Reestman, J-H., The Franco-German Constitutional Divide: Reflection on National and Constitutional Identity, Cambridge, Amsterdam, 2009.
  • Simović, D., Evropski ustavni modeli odnosa države i crkve, Beograd – Budva, 2015.
  • Sobczyk, P., Poniatowski M., Summary, Budapest, Miskolc, 2021.
  • Son, B. N., Globalization of Constitutional Identity, Washington, 2017.
  • Stanić, M., Đorđević, M., Dodir religije i sekularne države-zakletva sa religijskim elementima predsednika i članova parlamenata na primeru evropskih država, Beograd, 2015.
  • Stanić, M., Predmeti Tariko kao vid kompromisa Evropskog suda pravde i italijanskog Ustavnog suda, Beograd, 2022.
  • Stanić, M., Ukratko o ustavnom identitetu kao mostu saradnje Evropskog suda pravde i nacionalnih ustavnih sudova država članica, Kragujevac, 2021.
  • Troper, M., Sovereignty and laicite, New York, 2009.
  • Džomić, V., Ustavno-pravni sistemi odnosa države sa crkvama i verskim zajednicama u modernoj državnosti, Niš, 2012.
Pravni izvori
  • Zakon o izboru predsednika Republike Hrvatske, Narodne novine, br. 22/92, 42/92, 71/97, 69/04, 99/04, 44/06, 24/11, 128/14, dostupno na https://www.zakon.hr/z/358/Zakon-o-izboru-Predsjednika-Republike-Hrvatske, pristup 29.08.2023.
  • Osnovni zakon SR Nemačke, dostupno na https://www.constituteproject.org/constitution/ German_Federal_Republic_2014.pdf, pristup 29.08.2023.
  • Ustav Austrije, dostupno na https://www.constituteproject.org/constitution/Austria_2013.pdf, pristup 29.08.2023.
  • Ustav Grčke, dostupno na https://www.constituteproject.org/constitution/Greece_2008.pdf, pristup 29.08.2023.
  • Ustav  Irske, dostupno na https://www.constituteproject.org/constitution/Ireland_2019.pdf, pristup 29.08.2023.
  • Ustav Poljske, dostupno na https://www.constituteproject.org/constitution/Poland_2009.pdf, pristup 29.08.2023.
  • Ustav Rumunije, dostupno na https://www.constituteproject.org/constitution/Romania_2003.pdf, pristup 29.08.2023.
  • Ustav Hrvatske, dostupno na https://www.constituteproject.org/constitution/Croatia_2013.pdf, pristup 29.08.2023.