ДОЗВОЉЕНОСТ УНОШЕЊА РЕЛИГИЈСКИХ ЕЛЕМЕНАТА У СЕКУЛАРНУ ЗАКЛЕТВУ ШЕФА ДРЖАВЕ

Државно црквено право (2023) (стр. 231-245) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милош Станић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/DCP23.231S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У свету, као и у Европи, постоји неколико модела односа између држава и религијских заједница. Ипак, без обзира на примењени модел односа, постоји једна нит, можда мало и неприметна, која од Старог века, па до савременог доба, спаја поједине државе и религију. То је установа заклетве са религијским елементима чији текст изговарају носиоци највиших државних функција, приликом ступања на дужност. Право се мењало кроз векове, али и поред свих промена, она је опстала, те постоји и у савременим европским државама које у својим уставима предвиђају одвојеност државе и религије. Прво питање које се намеће јесте: Због чега се заклетва одржала  кроз векове, наставивши да постоји све до савремених правних система? Одговор на ово питање подстиче постављање још једног питања: Која је њена функција у савременим правним системима европских држава? Затим, ваљало би испитати на који начин се у данашње време усаглашава принцип секуларности државе, са оваквим видом заклетве, односно, начин на који се објашњава постојање овакве заклетве уз прокламовану слободу вероисповести?  На крају, требало би и да се пружи одговор на питање, да ли је дозвољено да председник сам „уметне” некакав религијски елемент током полагања заклетве? Како бисмо правилно истражили ову проблематику, која често измиче оку истраживача, неопходно је да се истражи низ посебних и повезаних питања. Прво, потребно је истражити појам и значај саме заклетве. Друго, моделе односа држава и верских заједница. Треће, питање националног и уставног идентитета. Четврто, неопходно је пружити одговарајуће упоредноправне примере, а како би се, као пето, понудили одговарајући закључци. Закључује се, а имајући у виду, пре свега, функцију заклетве, да је дозвољено „додавање“ одређених елемената, који служе само додатном оснаживању функције заклетве у оквиру правног поретка и уставног идентитета државе. У том смислу ће бити и структуриран овај рад.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

заклетва са религиозним елементима, европске државе, секуларност државе, слобода вероисповести, Европски суд за људска права

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Аврамовић, С., Религија и право – заклетва у античком грчком судском поступку, Нови Сад, 2011.
  • Blagojević, A., Procedures Regarding National Identity Clause in the National Constitutional Court’s and the CJEU’s Case-Law, Осијек, 2017.
  • Врабец, С., Верска права и слободе и секуларизација у контексту приступања Републике Хрватске Европској унији, Загреб, 2014.
  • Drinóczi, T., Constitutional Identity in Europe: The Identity of the Constitution. A Regional Approach, Frankfurt am Main, 2020.
  • Ђорђевић, Љ., Контрола уставности правних аката Европске уније, Ниш, 2013.
  • Ђурић, В., Законско уређивање правног положаја цркава и верских заједница у Републици Србији, http://ricl.iup.rs/1230/1/Sveske_za_javno_pravo_broj_13_43-55.pdf
  • Ђурић, В., Религија и уставни идентитет, Београд, 2017.
  • Ђурић, В., Слобода вероисповести у јуриспруденцији европских уставних судова, Београд, 2012.
  • Ђурић, В., Уставноправни модели односа између државе и цркава и верских заједница у Европи, Бања Лука, 2011.
  • Иљић, Ј., Боја и симболика на застави као визуелни идентитет земље, Осијек, 2015.
  • Издвојено мишљење судије Бонелија у предмету пред Европским за људска права Lautsi and others v. Italy, https://hudoc.echr.coe.int/app/conversion/pdf/?library =ECHR&id=001-104040&filename=001-104040.pdf, 41, приступ 27.08.2023.
  • Jonassen, F. B., So Help Me?: Religious Expression and Artifacts in the Oath of Office and the Courtroom Oath,  New York, 2014.
  • Keskel, K., The Oath of Office, A Historical Guide to Moral Leadership, Montgomery, 2002.
  • Kovács, K., The Rise of an Ethnocultural Constitutional Identity in the Jurisprudence of the East Central European Courts, Frankfurt am Main , 2017.
  • Марковић, В, О јавним овлашћењима цркава и верских заједница у светлу Митровданског устава и Закона о црквама и верским заједницама, Београд, 2022.
  • Марковић, В., Појам секуларности-историјски, правни и аксиолошко-етимолошки аспекти, Београд, 2020.
  • Миловић, М., Заклетва у Законику о кривичном поступку, Београд, 2002.
  • Николић, О., Држава, црква и слобода вероисповести, Београд, 2022.
  • Петров, В., Микић, В., Начело лаицитета у савременој уставности, Београд – Будва, 2015.
  • Петров, В., Станић, М., Религијски елементи у преамбулама устава : са посебним освртом на европске земље, Београд, 2019.
  • Preshova, D., Battleground or Meeting Point? Respect for National Identities in the European Union − Article 4 (2) of the Treaty on European union, Загреб, 2012.
  • Reestman, J-H., The Franco-German Constitutional Divide: Reflection on National and Constitutional Identity, Cambridge, Amsterdam, 2009.
  • Симовић, Д., Европски уставни модели односа државе и цркве, Београд – Будва, 2015.
  • Sobczyk, P., Poniatowski M., Summary, Budapest, Miskolc, 2021.
  • Son, B. N., Globalization of Constitutional Identity, Washington, 2017.
  • Станић, М., Ђорђевић, М., Додир религије и секуларне државе-заклетва са религијским елементима председника и чланова парламената на примеру европских држава, Београд, 2015.
  • Станић, М., Предмети Тарико као вид компромиса Европског суда правде и италијанског Уставног суда, Београд, 2022.
  • Станић, М., Укратко о уставном идентитету као мосту сарадње Европског суда правде и националних уставних судова држава чланица, Крагујевац, 2021.
  • Troper, M., Sovereignty and laicite, New York, 2009.
  • Џомић, В., Уставно-правни системи односа државе са црквама и верским заједницама у модерној државности, Ниш, 2012.
Правни извори
  • Закон о избору председника Републике Хрватске, Народне новине, бр. 22/92, 42/92, 71/97, 69/04, 99/04, 44/06, 24/11, 128/14, доступно на https://www.zakon.hr/z/358/Zakon-o-izboru-Predsjednika-Republike-Hrvatske, приступ 29.08.2023.
  • Основни закон СР Немачке, доступно на https://www.constituteproject.org/constitution/ German_Federal_Republic_2014.pdf, приступ 29.08.2023.
  • Устав Аустрије, доступно на https://www.constituteproject.org/constitution/Austria_2013.pdf, приступ 29.08.2023.
  • Устав Грчке, доступно на https://www.constituteproject.org/constitution/Greece_2008.pdf, приступ 29.08.2023.
  • Устав  Ирске, доступно на https://www.constituteproject.org/constitution/Ireland_2019.pdf, приступ 29.08.2023.
  • Устав Пољске, доступно на https://www.constituteproject.org/constitution/Poland_2009.pdf, приступ 29.08.2023.
  • Устав Румуније, доступно на https://www.constituteproject.org/constitution/Romania_2003.pdf, приступ 29.08.2023.
  • Устав Хрватске, доступно на https://www.constituteproject.org/constitution/Croatia_2013.pdf, приступ 29.08.2023.