МАНАСТИР КРУПА: ЗАДУЖБИНА ИЗ ВРЕМЕНА КРАЉА МИЛУТИНА

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 539-558)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Сњежана Орловић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.539O

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Како се наводи у записима насталим у неколико прошлих вијекова, манастир Крупу су 1317. године, уз помоћ краља Милутина, основали монаси из Босанске Крупе. Материјалну помоћ  дали  су и српски владари Стефан Дечански, цар Душан и српски деспоти Бранковићи. Да ово највјероватније није само легенда говоре нам историјске и политичке прилике на овом подручју, које је било од велике важности за Немањиће и подручје на које је српска држава вршила утицај. Година 1502. биће почетак вишевијековног страдања које је однијело бројну архивску грађу, али и почетак низа обнова и преградњи које су отежале проучавање архитектуре.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Краљ Милутин, манастир Крупа, Далмација, Немањићи

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Необјављени извори
  • АМК Елаборат 2004: Архив манастира Крупе, „Elaborat – prikaz aktualnog stanja građevine i potrebni radovi obnove“ које је 2004. године извео „Progring d.o.o. za projektiranje, građenje, inženjering, konzalting i trgovinu, Sinj“.
  • АСПЦ 1932: Архив Српске православне цркве у Београду, Свети архијерејски синод 1920–1940, 2VIII, Епархијском црквеном суду у Шибенику 17. 3. 1932.
  • ДАЗ 1831: Државни Архив Задар, Списак покретне и непокретне имовине манастира Крупе, 1831, фонд: Списи православне епархије у Задру 1762–1918, св. 14.
  • ЛДК 1932: Музеј Српске православне Цркве, Легат Душана Кашића, 2. дио, кутије 12 и 13, Разно бр. 61 и 69; документација и објављени радови Далмација 671–704, свеска – страна 22.
Литература
  • Алексијевић 2019: С. Алексијевић, Дела, Житије Никанора Богуновића Скочића, Београд–Шибеник: Истина.
  • Бакотић 1939: Л. Бакотић, Срби у Далмацији од пада Млетачке Републике до уједињења, Београд: Геца Кон.
  • Веселиновић 1966: Р. Веселиновић, Историја српске цркве са народном историјом 2, Београд: Св. Арх. Синод Српске православне цркве.
  • Габелић 1991: С. Габелић, Циклус арханђела у византијској уметности, Београд: САНУ, Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
  • Зелић 1823: Г. Зелић, Житіе Герасіма Зелића, Будим: Писмены Крал. Унїверсїтета Унгарскаго.
  • Јанковић 2000: Ђ. Јанковић, „Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи“, Каталог – зборник Традиционална култура Срба у Српској Крајини и Хрватској, ур. Ј. Бјеладиновић-Јергић, Београд 2000, 9–21.
  • Јанковић 2002: Ђ. Јанковић, „Книнска Крајина у средњем веку – архео- лошка сведочанства материјалне културе“, Книнска крајина 1 (2002) 50–56.
  • Јиречек 1952: Ј. К. Јиречек, Ј. Радоњић, Историја Срба 1, Политичка историја до 1537. године, Београд: Научна књига.
  • Кајмаковић 1971: З. Кајмаковић, Зидно сликарство у Босни и Херцего- вини, Сарајево: Веселин Маслеша.
  • Кајмаковић 1977: З. Кајмаковић, Георгије Митрофановић, Сарајево: Веселин Маслеша.
  • Кашић и др. 1968: Д. Кашић, Аника Сковран, Епископ далматински Сте- фан, и Епископ моравички Лаврентије, Манастир Крупа, Београд: Српска православна епархија далматинска.
  • Милаш 1901: Н. Милаш, Православна Далмација, Нови Сад: Издавачка књижарница А. Пајевића.
  • Орловић 2008: С. Орловић, Манастир Крупа, Београд–Шибеник: Исти- на.
  • Орловић 2009: С. Орловић, Манастир Драговић, Београд–Шибеник: Истина.
  • Орловић 2015: С. Орловић, „Манастир Крка–архитектура цркве“, Збор- ник о Србима у Хрватској 9 (2015) 471–492.
  • Орловић 2018: С. Орловић, „Трагови фресака на фасади Цркве Успења Пресвете Богородице у манастиру Крупи“, рад је прочитан 6. 11. 2018. на конференцији Уметничка баштина Срба у Хрватској, Загреб 2018.
  • Панић–Суреп 1966: М. Панић–Суреп, „Откриће фресака у Крупи“, Зограф 1(А) (1966) 35.
  • Петковић 1950: В. Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд: Научна књига.
  • Петковић 2002: С. Петковић, „Фреске олтарског простора у цркви Је- жевици из 1609. године – дело Георгија Митрофановића“, Саопштења 34 (2002) 249–262.
  • Петрановић 1849: Г. Петрановић, „Манастир Крупа у Далмацији“, Срб- ско–далматински Магазин (1849) 152–160.
  • Петрановић 1861: Г. Петрановић, „Историчкій датумь о М. Крупе“, Србско–далматински магазин (1861), 236–238.
  • Радека 1971: М. Радека, „Прилози о споменицима културе код Срба у Сјеверној Далмацији“, Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику (1971) 157–281.
  • Савић 2000: М. Савић, Сликарство у српским црквама сјеверне Далма- ције: од краја XIV до почетка XX вијека, Београд: Завод за уџбенике и на- ставна средства и Српско културно друштво Зора Книн–Београд.
  • Стојановић 1903: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи 2, Бе- оград: Српска краљевска академија.
  • Стрика 1930: Б. Стрика, Далматински манастири, Загреб: Тискара Меркантиле.
  • Ћирковић 1964: С. Ћирковић, Историја средњевековне босанске држа- ве, Београд: СКЗ.
  • Чоловић 2006: Б. Чоловић, Манастир Крка, Загреб: Српско културно друштво „Просвјета“.
  • Чоловић 2011: Б. Чоловић, Сакрална баштина далматинских Срба, Загреб: Српско културно друштво „Просвјета“.
  • Чоловић 2014: Б. Чоловић, Манастир Драговић, Загреб: Српско културно друштво „Просвјета“.
  • Шево 1999: Љ. Шево, Манастир Ломница, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Шематизам 1903: Шематизам православне Епархије далматинске и истријске за годину 1903, Задар: Штампарија Ш. Артале.
  • Шематизам 1907: Шематизам православне Епархије далматинске и истријске за годину 1907, Задар: Штампарија Ш. Артале.
  • Шупут 1984: М. Шупут, Српска архитектура у доба турске власти 1459–1690, Београд: Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
  • Шупут 1991: М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства XVI–XVII века, Београд: Институт за историју уметности: Филозофски факултет.