Naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Politički i ekonomski aspekti porodičnog preduzetništva u kontekstu Zelene agende za Zapadni Balkan sa primenom veštačke inteligencije. Knj. 1 [pp. 279-290]
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Немања Матић 
, Раденко С. Круљ , Милутин Матић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/83138.005.279M
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Са првим настањивањем људи на просторе Србије, у области Доњег Подунавља, на десној обали Дунава, у пределу Лепенског Вира пре више од осам и по миленијума (око 6.700-те године пре нове ере) настала су њихова прва насеља – села, у којима је новодосељено становништво започело свој ново живот, у новим условима и новом амбијенту. За тако нешто, пре свега, били су потребни:
- Животни простор и природни услови – територија, земљиште, рељеф, клима, инфраструктура и друго,
- Становништво – сви узрасти, појединачно и колективно,
- Учење и рад у складу са природом и друштвеним оквиром, на темељима, ангажовања, знања, искуства, организације радних процеса, локалне средине и друштва у целини, осталим факторима од утицаја на живот и рад људи на селу и њихових друштвених заједница током историје.
Од тада па надаље – све до данашњих дана у литератури о селу и његовом становништву у Србији, поред осталог, издвајају се „три основна стуба“ на којима су они почивали (и данас је тако), и то:
- Сеоска (рурална) породица,
- Породично (сеоско) пољопривредно газдинство,
- Сеоски (рурални) односи и њихова друштвена структура.
И у савременом добу неоспорни су вредност и значај породичних пољопривредних газдинстава за укупан живот и рад у селима на просторима Србије. То се, између осталог, изражава и у одговарајућим локалним и националним актима и континуираним радним и животним активностима сеоског становништва у нашој земљи. Такође, они су препознати и изражени и на свим осталим просторима света где постоје села, пољопривредна делатност и сеоско становништво – од Организације за храну и пољопривреду – ФАО при ОУН до Европског зеленог плана, Зелене агенде ЕУ за Западни Балкан и других.
У овом раду аутори настоје да кажу неку реч више о породичним пољопривредним газдинствима, која су током историје углавном били значајни стожери постојања, одржања и развоја села и пољопривреде на свим просторима Србије, па и Европе и на планети Земљи у целини
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Породично пољопривредно газдинство, село, пољопривреда, сеоска породица, становништво, Србија, Европски зелени план, Зелена агенда ЕУ за Западни Балкан.
ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
- Agronews (2014): Породична газдинства побеђују глад, https://www. rs/porodicna-gazdinstva-pobeduju-glad/.
- Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју (“Сл. гласник РС”, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016), Београд.
- Матић, Милутин (2016): Село у Србији – благо које траје, Завод за проучавање села – Београд, Цес_Никон – Крагујевац и Друштво за народно просвећивање „СВЕТИОНИК“–Крагујевац, Београд – Крагујевац.
- Мичић, Свјетлана (2022): Значај (малих) породичних пољопривредних газдинстава, Савјетодавна Српске, Бања Лука, https://pssrs.net/znacaj- malih-porodicnih-poljoprivrednih-gazdinstava/.
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (2020): Зелена агенда за Западни Балкан, https://europa.rs/images/ publikacije/zelena-agenda.pdf.
- Одрживи развој (2020): Шта је Зелена агенда Европе?, https://www. org.rs/2-1-sta-je-zelena-agenda-ciljevi-i-prioriteti-za-odrzivi- razvoj/.
- Шошевић, Јована (2020): Породична газдинства су окосница српске пољопривреде, треба им помоћи, бољаземља.цом, https://boljazemlja. com/organizacija-za-hranu-i-poljoprivredu-un-fao-porodicna-gazdinstva-su- okosnica-srpske-poljoprivrede-treba-im-pomoci/