Гласник права 2 (2025): 113–311 стр.
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Јелена Чановић Спасојевић
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/GP.1602.113CS
ABSTRACT / САЖЕТАК:
У раду се разматра могућност одржавања судских рочишта путем видео-конференцијске везе у парничном поступку, са посебним освртом на правни оквир у Републици Србији и упоредноправна решења. Аутор анализира важеће одредбе српског Закона о парничном поступку и пратеће акте који се односе на извођење доказа на даљину, указујући на то да у српском праву још увек не постоји систематска регулација института рочишта на даљину у целини. Представљена су искуства и решења у погледу одржавања рочишта на даљину других држава, како Немачке, која је још 2002. године увела могућност одржавања видео-рочишта, а недавно, 2024. године, спровела и реформе у овој области, тако и решења из парничних законодавстава Аустрије, Хрватске и Словеније. Посебно се анализирају важна процесна и техничка питања, од значаја за правилно и законито суђење. На основу увида у постојеће изазове и перспективе, у раду се дају предлози de lege ferenda за унапређење националног процесноправног оквира и информационо-комуникационе електронске инфраструктуре, укључујући потребне измене и допуне Закона о парничном поступку и других, са њим усаглашених подзаконских аката.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
рочиште на даљину, парнични поступак, видео-конференцијска веза, српски Закон о парничном поступку, упоредно право