ПРОДУЖЕНИ KОВИД И СТАРИЈИ: УЧЕСТАЛОСТ СИМПТОМА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

Геронтологија, Вол. 53, бр.1 (2025) [стр. 55-69]

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Катарина Стефановић , Ивана Марковић , Дуња Траилов , Дејан Траилов , Гордана Михајловић

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/ger2501.55S
САЖЕТАК /ABSTRACT:

Продужени КОВИД (енгл. long COVID), такође назван и постакутне секвеле инфекције SARS-CoV-2 (енгл. post-acute sequelae of SARS-CoV-2 infection, PASC), дефинише се као стање које настаје након инфекције SARS-CoV-2, а карактерише га присуство симптома који трају најмање три месеца, при чему могу бити стални, повремени, ремитирати или напредовати и захватати један или више органских система. Посебно је значајан код старијих особа због већег морбидитета, морталитета и ризика од функционалног и когнитивног пада.

Циљ: Испитати учесталост и најчешће симптоме продуженог КОВИД-а код пацијената старијих од 65 година, као и њихов утицај на свакодневне активности и социјалну изолацију.

Методологија: У студију је укључено 100 пацијената лечених на Одељењу геријатрије КБЦ „Звездара”, који су преболели КОВИД-19. Подаци су прикупљени анкетирањем лицем у лице, коришћењем упитника, који је обухватао симптоме по системима, когнитивне и психичке тегобе, поремећаје сна и социјалну изолацију.

Резултати: Просечна старост испитаника била је 73,9 ± 6,2 године, а 60% су чиниле жене. Најчешћи симптоми били су умор (90%), заборавност (63%), несаница (61%), бол у мишићима (59%), депресивно расположење (54%) и бол у грудима (54%). Умор је највише ограничавао свакодневне активности (70%). Социјалну изолацију потврдило је 65% испитаника, 78% је изјавило да се мање креће него раније, док је 44% и даље имало страх од нове инфекције.

Закључак: Продужени КОВИД-19 је чест код старијих пацијената и обухвата широк спектар симптома који значајно утичу на свакодневни живот и доводе до социјалне изолације. Рано препознавање и мултидисциплинарни приступ су од суштинске важности за адекватно збрињавање ових болесника.

 

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

продужени КОВИД-19, стари, социјална изолација, смањење кретања

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:
  • Cheng, A. L., Herman, E., Abramoff, B., et al. (2025). Multidisciplinary collaborative guidance on the assessment and treatment of patients with long COVID: a compendium statement. The Journal of Injury, Function, and Rehabilitation, 17(6), 684–708.
  • Gheorghita, R., Soldanescu, I., Lobiuc, A., et al. (2024). The knowns and unknowns of long COVID-19: from mechanisms to therapeutical approaches. Frontiers in Immunology, 15, 1344086.
  • Aiyegbusi, O.L., Hughes, S. E., Turner, G., et al. (2021). Symptoms, complications and management of long COVID: a review. Journal of the Royal Society of Medicine, 114(9), 428–442.
  • Ziauddeen, N., Gurdasani, D., O’Hara, M. E., et al. (2022). Characteristics and impact of long COVID: findings from an online survey. PLoS One, 17(3), e0264331.
  • Kavanagh, K. T., Cormier, L. E., Pontus, C., Bergman, A., & Webley, W. (2024). Long COVID’s impact on patients, workers, & society: a review. Medicine, 103(12), e37502.
  • Poloni, T. E., Medici, V., Zito, A., & Carlos, A. F. (2022). The long-COVID-19 in older adults: facts and conjectures. Neural Regeneration Research, 17(12), 2679–2681.
  • Yong, S. J. (2021). Long COVID or post-COVID-19 syndrome: putative patho-physiology, risk factors, and treatments. Infectious Diseases, 53(10), 737–754.
  • Cornwell, W. K., Levine, B. D., Baptiste, D., et al. (2025). Exercise intolerance and response to training in patients with postacute sequelae of SARS-CoV-2 (long COVID): a scientific statement from the American Heart Association. Circulation, 152(5), e50–e62.
  • Daitch, V., Yelin, D., Awwad, M., Guaraldi, G., Milić, J., Mussini, C., et al. (2022). Characteristics of long COVID among older adults: a cross-sectional study. International Journal of Infectious Diseases, 125, 287–293.
  • Brown, T. (2021). The response to COVID-19: occupational resilience and the resilience of daily occupations in action. Australian Occupational Therapy Journal, 68(2), 103–105.
  • Tosato, M., Carfì, A., Martis, I., Pais, C., Ciciarello, F., Rota, E., et al. (2021). Prevalence and predictors of persistence of COVID-19 symptoms in older adults: a single-center study. Journal of the American Medical Directors Association, 22(9), 1840–1844.
  • Shanbehzadeh, S., Zanjari, N., Yassin, M., Yassin, Z., & Tavahomi, M. (2023). Association between long COVID, functional activity, and health-related quality of life in older adults. BMC Geriatrics, 23(1), 40.
  • Deng, J., Qin, C., Lee, M., Lee, Y., You, M., & Liu, J. (2024). Effects of rehabilitation interventions for old adults with long COVID: a systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials. Journal of Global Health, 14, 05025.
  • Herrmann, M. L., Hahn, J. M., Walter-Frank, B., Bollinger, D. M., Schmauder, K., Schnauder, G., et al. (2021). COVID-19 in persons aged 70+ in an early affected German district: risk factors, mortality and post-COVID care needs – a retrospective observational study of hospitalized and non-hospitalized patients. PLoS One, 16(6), e0253154.
  • Taquet, M., Geddes, J. R., Husain, M., Luciano, S., & Harrison, P. J. (2021). Six-month neurological and psychiatric outcomes in 236,379 survivors of COVID-19: a retrospective cohort study using electronic health records. Lancet Psychiatry, 8(5), 416–427.
  • Douaud, G., Lee, S., Alfaro-Almagro, F., Arthofer, C., Wang, C., McCarthy, P., et al. (2022). SARS-CoV-2 is associated with changes in brain structure in UK Biobank. Nature, 604(7907), 697–707.
  • Dunford, S., & Brooke, J. (2022). Effects of social isolation and restrictions on older people during the COVID-19 pandemic. Nursing Older People, 34(4), 20–26.
  • Noguchi, T., Kubo, Y., Hayashi, T., Tomiyama, N., Ochi, A., & Hayashi, H. (2021). Social isolation and self-reported cognitive decline among older adults in Japan: a longitudinal study in the COVID-19 pandemic. Journal of the American Medical Directors Association, 22(7), 1352–1356.e2.
  • Lazzari, C., & Rabottini, M. (2022). COVID-19, loneliness, social isolation and risk of dementia in older people: a systematic review and meta-analysis of the relevant literature. International Journal of Psychiatry in Clinical Practice, 26(2), 196–207.
  • Wang, X., Zhang, C., & Luan, W. (2023). Social isolation, depression, nutritional status and quality of life during COVID-19 among Chinese community-dwelling older adults: a cross-sectional study. BMJ Open, 13(9), e072305.
  • Prommas, P., Lwin, K.S., Chen, Y.C., Hyakutake, M., Ghaznavi, C., Sakamoto, H., Miyata, H., & Nomura, S. (2023). The impact of social isolation from COVID-19-related public health measures on cognitive function and mental health among older adults: a systematic review and meta-analysis. Ageing Research Reviews, 85, 101839.