МАПИРАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ВИСОКОКВАЛИТЕТНИХ АЛАТА, РЕСУРСА И СМЕРНИЦА РЕЛЕВАНТНИХ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ И БЛАГОСТАЊЕ СТАРИЈИХ ОДРАСЛИХ – СЗО-ов ЕВРОПСКИ РЕГИОН

Геронтологија, Вол. 52, бр.1 (2024) [стр. 11-55]

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Ђурђевић Фредерик , Редлих Кеси, Јон Јонгји , Хубер Манфред, Лазери Ледија 

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.5937/ger2401011D
САЖЕТАК /ABSTRACT:

Проблеми са менталним здрављем су веома распрострањени и представљају један од водећих узрока патње и инвалидитета у европском региону. У 2021. години, више од 150 милиона људи у СЗО-овом европском региону живело је са проблемима са менталним здрављем, а само једна од три особе са депресијом добила је потребну негу. Да би се одговорило на ове недостатке служби за ментално здравље и у области подршке менталном здрављу, од којих су многи погоршани пандемијом КОВИД-19, СЗО-ов европски регион покренуо је у септембру 2021. године Паневропску коалицију за ментално здравље (Коалицију). Циљ Коалиције је да се усмери на недостатке у услугама у области менталног здравља, окупљањем националних лидера, професионалаца, чланова цивилног друштва, представника међународних организација и стручњака, како би се заједнички радило на томе да ментално здравље изађе из сенке и да се позиционира у тзв. мејнстрим. Кључни приоритети Коалиције обухватају трансформацију услуга у области менталног здравља и интегрисање менталног здравља у хитне реакције и напоре за опоравак, као и промоцију менталног здравља и превенцију менталних болести током целог живота. СЗО-ов Европски регион организовао је први састанак Коалиције у мају 2022. године како би започео развој шест радних пакета, укључујући радни пакет III: Ментално здравље и благостање старијих одраслих. Коалиција је у лето 2022. године наручила мапирање постојећих висококвалитетних алата, ресурса и смерница релевантних за ментално здравље и благостање старијих одраслих за СЗО-ов европски регион. Овај рад представља модификовану верзију мапирања. У истраживању се истичу свеобухватни изазови са којим се суочавају службе за ментално здравље старијих одраслих, поред хроничних и системских ограничења недовољног финансирања и недостатка особља. Постоји контраст између специфичних и често сложених потреба за менталним здрављем ове разнолике групе и системских и појединачних баријера које тренутно спречавају њихов приступ висококвалитетној нези. Баријере укључују, између осталог: – фрагментисане путеве неге са другим секторима здравственог система, као што је акутна нега; – професионалне и институционалне предрасуде, укључујући старосне и дискриминаторне ставове здравствених и социјалних радника; – тешкоће са приступом и/или прихватљивошћу онлајн/дигиталних психолошких интервенција; – генеричке услуге менталног здравља за одрасле које не циљају њихове специфичне потребе, делимично због недостатка укључивања старијих људи у обликовање њихових услуга у складу са њиховим индивидуалним преференцијама; – стандарди квалитета и индикатори још увек теже да изједначе услуге менталног здравља са негом у области деменције, иако су спора побољшања видљива. Баријере на нивоу индивидуе, које захтевају промену понашања, као што је интернализована стигма која је уобичајена међу старијим људима о томе да ментална подршка пружа мало користи, иако докази указују на супротно, биће теже променити. Политике за подстицање друштвене партиципације, како би се побољшало благостање и смањио фактор ризика за менталне болести у старијем добу могле би бити приоритетне. Вредне пажње су неке обећавајуће студије случаја, које су истакнуте у раду.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

деменција, депресија, ментално здравље, старији одрасли, усамљеност

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:
  • Boehlen, F., Maatouk, I., Friederich, H., Schoettker, B., Brenner, H., & Wild, (2021). Loneliness as a gender-specific predictor of physical and mental health-related quality of life in older adults. Quality of Life Research, 31(7), 2023–2033. https://doi.org/10.1007/s11136-021-03055-1.
  • Burnes, D., Pillemer, K., Caccamise, P. L., Mason, A., Henderson, C. R., Jr, Ber- man, J., Cook, A. M., Shukoff, D., Brownell, P., Powell, M., Salamone, A., & Lachs, M. S. (2015). Prevalence of and Risk Factors for Elder Abuse and Neglect in the Community: A Population-Based Study. Journal of the American Geriatrics Society, 63(9), 1906–1912. https://doi.org/10.1111/jgs.13601.
  • Cacioppo, J. T., Cacioppo, S., & Boomsma, D. I. (2013). Evolutionary mechanisms for loneliness. Cognition & Emotion, 28(1), 3–21. https://doi.org/10.1080/02699931.2013.837379.
  • Chawla, K., Kunonga, P., Stow, D., Barker, R., Craig, D., & Hanratty, B. (2021). Prevalence of loneliness amongst older people in high-income countries: A systematic review and meta-analysis. PLOS ONE, 16(7), e0255088. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0255088.
  • Fakoya, O., McCorry, N., & Donnelly, M. (2020). Loneliness and social isolation interventions for older adults: a scoping review of reviews. BMC Public Health, 20(1). https://doi.org/10.1186/s12889-020-8251-6.
  • Fullen, M. C. (2015). Mobilizing the community to prevent older adult suicide.Illness, Crisis, & Loss. https://doi.org/10.1177/1054137315589699.
  • Giles-Corti, B., Knuiman, M., Timperio, A., Van Niel, K., Pikora, T., Bull, F., Shil- ton, T., & Bulsara, M. (2008). Evaluation of the implementation of a state gov- ernment community design policy aimed at increasing local walking: Design issues and baseline results from RESIDE, Perth Western Australia. Preventive Medicine, 46(1), 46–54. https://doi.org/10.1016/j.ypmed.2007.08.002.
  • Guest, G., MacQueen, K., & Namey, E. (2012). Applied thematic analysis. Thou- sand Oaks, California: SAGE Publications. http://www.sagepub.com/books/ Book233379.
  • Holt-Lunstad, J., Smith, T. B., Baker, M. D., Harris, T., & Stephenson, D. (2015). Loneliness and social isolation as risk factors for mortality. Perspectives on Psy- chological Science, 10(2), 227–237. https://doi.org/10.1177/1745691614568352.
  • Littlefield, S., & Villareal, R. (2021). A Systematic Review of Culturally Sensitive Interventions for Ethnic Minority Elders with Mental Illness. Williams Honors College, Honors Research Projects. 1411. https://ideaexchange.uakron.edu/honors_research_projects/1411.
  • Meltzer, H., Bebbington, P., Dennis, M. S., Jenkins, R., McManus, S., & Brugha, S. (2013). Feelings of loneliness among adults with mental disorder. Social psychiatry and psychiatric epidemiology, 48(1), 5–13. https://doi.org/10.1007/s00127-012-0515-8.
  • Nowell, L. S., Norris, J. M., White, D. E., & Moules, N. J. (2017). Thematic Anal- ysis: Striving to Meet the Trustworthiness Criteria. International Journal of Qualitative Methods, 16(1), 1–13.
  • Perlman, D., & Peplau, L.A. (1981). Toward a social psychology of loneli- ness. In: Gilmour R. & Duck S. (Eds.). Personal relationships. London: Ac- ademic Press. 3: 31–56. https://peplau.psych.ucla.edu/wp-content/uploads/sites/141/2017/07/Perlman-Peplau-81.pdf.
  • Plancke, L., Amariei, A., Danel, T., Debien, C., Duhem, S., Notredame, C., Wa- thelet, M., & Vaiva, G. (2020). Effectiveness of a French Program to Prevent Suicide Reattempt (VIGILANS). Archives of Suicide Research, 25(3), 570–581. https://doi.org/10.1080/13811118.2020.1735596.
  • Prohaska, T. R., Burholt, V., Burns, A., Golden, J., Hawkley, L. C., Lawlor, B. A., Leavey, G., Lubben, J. E., O’Sullivan, R., Perissinotto, C., Van Tilburg, T., Tully, A., Chapot, V., & Fried, L. P. (2020). Consensus statement: loneliness in older adults, the 21st century social determinant of health? BMJ Open, 10(8), e034967. https://doi.org/10.1136/bmjopen-2019-034967.
  • Royal College of Psychiatrists & British Geriatric Society. (2018). Depression among older people living in care homes — collaborative approaches totreat- ment. https://bjgp.org/content/69/685/e578/tab-e-letters.
  • Welch, V., Ghogomu, E. T., Barbeau, V. I., Boulton, E., Boutin, S., Haitas, N., Kneale, D., Salzwedel, D. M., Simard, R., Herbert, P., & Mikton, C. (2022). PROTOCOL: Digital interventions to reduce social isolation and loneliness in older adults: An evidence and gap map. Campbell systematic reviews, 18(3), e1260. https://doi.org/10.1002/cl2.1260.
  • Saunders, R., Buckman, J. E. J., Stott, J., Leibowitz, J., Aguirre, E., John, A., Lewis, G., Cape, J., & Pilling, S. (2021). Older adults respond better to psychological therapy than working-age adults: evidence from a large sample of mental health service attendees. Journal of Affective Disorders, 294, 85–93. https://doi.org/10.1016/j.jad.2021.06.084.
  • Wand, A., & McKay, R. (2021). The Zero Suicide Framework requires adaptation to include older adults. Australian and New Zealand Journal of Psychiatry, 55(4), 427–428. https://doi.org/10.1177/0004867421998758.
  • World Health Organization. (2017). Age-friendly environments in Europe: a hand- book of domains for policy action. World Health Organization. https://www. who.int/europe/publications/i/item/9789289056076
  • World Health Organization. (2021а). Social isolation and loneliness among older people: advocacy brief. World Health Organization. https://apps.who.int/iris/ handle/10665/343206. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.
  • World Health Organization. (2021b). Global report on ageism. Geneva: World Health Organization. Licence: CC BY-NC-SA 3.0 IGO. https://www.who.int/ teams/social-determinants-of-health/demographic-change-and-healthy-age- ing/combatting-ageism/global-report-on-ageism.
  • World Health Organization. (2022). Health and care workforce in Europe: time to act. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe. Licence: CC BY-NC- SA 3.0 IGO. https://www.who.int/europe/publications/i/ item/9789289058339