JEZIČKI OBRT OD DŽORDŽA ORVELA DO KAJICE MILANOVA

GODIŠNJAK MEĐUNARODNE FILOZOFSKE ŠKOLE FELIKS ROMULIJANA 2023.   (str. 75-83)

AUTHOR(S) / AUTOR(I): Duško Prelević

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR24.17DP

ABSTRACT / SAŽETAK:

Kao što je poznato, Karl Marks je u 11. tezi o Ludvigu Fojerbahu pisao da filozofi treba da menjaju svet, a ne samo da ga interpretiraju. Ipak, on je po svoj prilici propustio da kaže da se i intepretacijom može u nekom smislu menjati „svet“, pre svega onaj deo koji se odnosi na društvenu stvarnost. Kasniji sled događaja je i te kako potvrdio ovu tezu, imajući u vidu da je politička i ideološka borba za pravilno razumevanje istorije ili postavljanje odgovarajućeg sistema vrednosti u dobroj meri zavisila od toga koji će se diskurs nametnuti. U književnosti je ovu pojavu veoma lepo obradio Džordž Orvel, a nešto posle Orvela je i Kajica Milanov iznosio u emigraciji zanimljive uvide po ovom pitanju. U radu će se ukratko prokomentarisati relevantna mesta iz opusa ova dva autora.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI:

filozofija, književnost, jezik. interpretacija, svet

REFERENCES / LITERATURA:

  • Bergmann, Gustav. (1964). Logic and Reality. Madison: The University of Wisconsin Press.
  • Bernajs, Edvard. (2014). Propaganda: Stvaranje javnog mnjenja. Beograd: Ammonite.
  • Orvel, Džordž. (1984). 1984. Beograd: BIGZ.
    • (2012). U borbi za vazduh. Beograd: Otvorena knjiga.
    • (2014). Kataloniji u čast. Beograd: Otvorena knjiga.
    • (2016). „Sloboda govora (odlomak)“. U: Radmilović (prir.), Džordž Orvel: U utrobi kita: eseji, priče, članci. Beograd: LOM.
    • (2021). Niko i ništa u Parizu i Londonu. Beograd: Otvorena knjiga.
    • (2022). „Sputavanje pisane reči“. U: Dž. Orvel (prir.), Knjige ili cigarete. Beograd: Ukronija, str. 25‒45.
  • Orwell, George. (1972). „The Freedom of the Press“. Times: Literary Supplement, September 15, 1972, link: https://www.orwellfoundation.com/the- orwell-foundation/orwell/essays-and-other-works/the-freedom-of-the-press/
  • Prelević, Duško. (2009). „Vilijamsonova kritika filozofskog ekscepcionalizma“. Theoria 52/3: 99–119.
    • (2010). „Aktuelnost jezičkog obrta u savremenoj filozofiji“. U: Mišić- Ilić and V. Lopičić (prir.), Jezik, književnost, promene: jezička istraživanja, Niš: Univerzitet u Nišu, str. 363–372.
    • (2021). „Le Bonova psihologija gomile i postistina“. Theoria 64 (1): 149‒160.
  • Rorty, Richard (ed.). (1967). The Linguistic Turn: Essays in Philosophical Method. Chicago: University of Chicago Press.
  • Russell, Bertrand. (1920). The Practice and Theory of Bolshevism. London: George Allen & Unwin Ltd.
    • (1922). Free Thought and Official Propaganda. London: Watts &
    • (1939). „The Role of Intellectual in the Modern World“. American Journal of Sociology 44(4): 491‒498.
  • Soames, Scott. (2003). Philosophical Analysis in the Twentieth Century (vol. 1 and II). Princeton and Oxford: Princeton University Press.
  • Stevenson, Charles Leslie. (1938). „Persuasive Definitions“. Mind 47: 331‒350.
  • Strol, Ejvrum. (2005). Analitička filozofija u dvadesetom veku. Beograd: Dereta.
  • Šopenhauer, Artur. (1984). Svet kao volja i predstava (tom I/2). Beograd: Grafos.
  • Walton, Douglas. (1997). „What Is Propaganda, and What Exactly Is Wrong with It“. Public Affairs Quarterly 11: 383−413.
  • Williamson, Timothy. (2007). The Philosophy of Philosophy. Oxford: Blackwell.
  • Jovanović, Slobodan. (2021). „Predgovor“. U: K. Milanov, Titovš- tina u Jugoslaviji (drugo izdanje). Beograd: Društvo za privrednu istoriju, Institut za političke studije, str. 9‒13.
  • Lazarević, Branko. (2007). Dnevnik jednog nikoga (tom II). Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Le Bon, Gustav. (2005). Psihologija gomile. Beograd: Algoritam. Marković, Mihailo. (1994). Dijalektička teorija značenja. Beograd: BIGZ.
  • Marks, Karl. (1947). „Teze o Fojerbahu“. U: Ludvig Fojerbah i kraj klasične nemačke filozofije / Fridrih Engels; Teze o Fojerbahu / Karl Marks. Beograd: Kultura.
  • Milanov, Kajica. (2021a). Titovština u Jugoslaviji (drugo izdanje). Beograd: Društvo za privrednu istoriju, Institut za političke studije.
  • (201b). „Spor oko tumačenja srpske istorije“. U: K. Milanov, Ti- tovština u Jugoslaviji (drugo izdanje). Beograd: Društvo za privrednu is- toriju, Institut za političke studije, str. 309‒318.
  • Milosavljević, Boris. (2014). „Kulturni i politički obrazac: pa- mćenje i zaborav“. Letopis Matice srpske 493(6): 783‒808.
    • (2021). „Istoriografski i metodološki značaj dela Kajice Mila- nova“. U: K. Milanov, Titovština u Jugoslaviji (drugo izdanje). Beograd: Društvo za privrednu istoriju, Institut za političke studije, str. 323‒
  • Orvel, Džordž. (2004). Životinjska farma. Beograd: Novosti. Prelević, Duško. (2020). „Šopenhauer o slobodnom vremenu“. U: Srpski filozofski simpozijum SoFoS 2019: Filozofija i sloboda: Šta je granica. Beograd: Srpsko filozofsko društvo, str. 77‒86.
    • (2023). „Zainteresovana nauka: između popularizacije i propa- gande“. U: D. Vuksanović et al. (prir.), Filozofija medija: Mediji i nauka: Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije Beograd, 16-18. septem-bar godine. Beograd: Estetičko društvo Srbije, str. 107‒118.
    • (u štampi). „Intelektualac u svome vremenu“. U zborniku sa Kruševačke filozofsko-književne škole (tema: Uloga intelektualaca da- nas). Kruševac: Skupština opštine, Kulturni centar, Filozofsko-književna škola
  • Stojković, Andrija. (1972). Razvitak filosofije u Srba 1804‒1944. Beograd: Slovo ljubve.
  •