ТЕОДОСИЈУС ДОБЖАНСКИ И ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЕЧАНСТВА: ЈЕДАН ДРУГАЧИЈИ ПРИСТУП

ГОДИШЊАК МЕЂУНАРОДНЕ ФИЛОЗОФСКЕ ШКОЛЕ ФЕЛИКС РОМУЛИЈАНА 2023.   (стр. 135-145)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Денко Скаловски

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR24.15DS

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Текст је плаузибилан приказ и осврт на главно дело Теодосијуса Добжанског (Theodosius Grigorievich Dobzhansky) – Еволуција човечанства. Он настоји да покаже и да докаже да Добжански покушава, и у великој мери успева, да понуди једно другачије, дијалектичко тумачење еволуције људске врсте, т.ј. еволуције човечанства. На трагу, али и за разлику од традиционалног дарвинизма, Добжански инсистира на тврђењу да еволуција, пре свега биолошка, није завршена, већ да она и даље траје, и поред људске/културне интервенције, наиме и заједно са њом, а која настоји да утиче и промени смерове досадашњих природних токова и процеса. Биологија и култура су током миленијумске историје постале међузависне и интерферентне, с чиме се човек са својом појавом намеће као главни и најодговорнији фактор за судбину људског рода и опстанак лудске заједнице/врсте, наиме самог себе, али и тоталитета и целине планетарног биодиверзитета, као нужног предуслова за сопствени опстанак. У својим истраживањима еволуције човечанства Добжански креће од инспиративних ставова неких познатих претходника, какав је на пример Пјер Тејар де Шарден (Pierre Teilhard de Chardin), али можемо аргументовано констатовати да је Добжански утицао и на многе његове савременике, између осталих и на Ноама Чомског (Avram Noam Chomsky), посебно када се ради о лингвистичким истраживањима генезе и настанка људског језика и утицаја трансформационо-генеративне граматике на развој људског ума, т.ј. људског мозга. Истовремено, можемо констатовати да његова истраживања кореспондирају и коинцидирају са истраживањима и етичким ставовима неких савремених биоетичара, културолога и филозофа биологије, као и са ставовима многих истомишљеника и следбеника.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

еволуција, биологија, језик, култура, човек, човечанство

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Касирер, Е. (1998). Есеј за човекот. Скопје: Култура.
  • Соколов, Е., В. (2001). Културологија: Огледи из теорија о култури.

Београд: Просвета.

  • Allen, A. (2016). The End of Progress: Decolonizing the normative foundations of Critical New York: Columbia University Press.
  • Ayala, , F. (1985). Theodosius Dobzhansky 1900 – 1975, Washington D.C.: National Academy of Sciences.
  • Christ, J.,Honneth, A. (2017). Zweite natur. Stuttgart: Vittorio Klostermann, (Stuttgarter Hegel-Kongress)
  • Dobzhansky, (1937). Genetics and the Origin of Species. New York: Columbia University Press.
  • Jaspers, (1960). Vernunft und existenz. München: R. Piper & Co Verlag.
  • White, (1949). The science of culture. New York: Grove Press.
  • Aćimović, М. (2009). Ontologija prirode. Novi Sad: Akademska
  • Darvin, Č. (1948). Postanak vrsta. Beograd: Prosveta.
  • Dobžanski, Т. (1982). Evolucija čovečanstva. Beograd:
  • Čomski, (1972). Gramatika i um. Beograd: Nolit.
  • Šarden, P., Т., D. (1979). Fenomen čoveka. Beograd: BIGZ.