Могућности и значај виртуелних посета музејима на часовима ликовне културе

Узданица XIX 1 (2022), (стр. 345-358)

АУТОР(И): Милена М. Стојановић Стошић, Марија М. Нешић

Е-АДРЕСА: milenas77@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica19.1.345SS

САЖЕТАК: 

Музеји у себи прожимају традицију и културу, те су идеална места за учење, подстицање дечјег интересовања за уметност и развијање осећаја за лепо. С обзиром на то да није увек изводљиво обићи изложбу са ученицима или организовати час естетског процењивања у музеју, отвара се могућност за виртуелни обилазак. Многи свет- ски, али и домаћи музеји нуде ову опцију. Захваљујући томе, ученици могу да посматрају врхунска уметничка дела из својих учионица, али и да доживе сам амбијент музејског простора. У раду је представљен онлајн образовни програм Народног музеја у Београду под називом Народни музеј на часу који обухвата две врсте активности: музеј из школске клупе и видео-радионице, чиме се указује на потребу и значај упознавања ученика са музејским поставкама и збиркама. Циљ рада јесте да се прикажу, приближе и размотре могућности за виртуелне посете неким од најпознатијих светских и домаћих музеја на часовима ликовне културе у нижим разредима основне школе, што захтева комплексније формално образовање будућих учитеља из области уметности.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

ликовна култура, музеји, уметничка дела, виртуелне посете музејима.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Беламарић (1987): D. Belamarić, Dijete i oblik, Zagreb: Školska knjiga.
  • Вејер (2004): K. Weier, Empowering Young Children in Art Museums: letting them take the lead, Contemporary Issues in Early Childhood, 5(1), 106‒116.
  • Зупанчић (2006): T. Zupančić, Metoda likovnopedagoškog koncepta: priručnik za učitelje, Ljubljana: Zavod RS za školstvo.
  • Илић (2015): В. Илић, Информационо-комуникациона технологија као фак- тор подизања квалитета наставе ликовне културе, Докторска дисертација, Београд: Учитељски факултет.
  • Карлаварис (1987): Б. Карлаварис, Методика наставе ликовног васпитања, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Кушчевић (2013): D. Kuščević, Likovno-umjetnička djela u nastavi likovne kul- ture, u: H. Ivon, S. Tomaš (ur.), Dani osnovne škole Splitsko-dalmatinske županije, Zbornik radova 9, Split: Hrvatski pedagoško-književni zbor – Ogranak Split, Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu, 87–99.
  • Павловић (2016): М. Павловић, Улога ликовног дела у васпитању и образо- вању деце предшколског и основношколског узраста, Иновације у настави, 29(1), 16‒28.
  • Селаковић (2015): K. Selaković, Umetničko delо u funkciji podsticanja likovnih sposobnosti kod učenika mlađeg školskog uzrasta, Doktorska disertacija, Novi Sad: Filzofski fakultet.
  • Стојановић Стошић (2016): M. Стојановић Стошић, Развијање креативних способности деце кроз наставу ликовне културе применом тактилних, визуелних и аудитивних подстицаја, Докторска дисертација, Ниш: Педагошки факултет.
  • Роца (1981): J. Roca, Likovni odgoj u osnovnoj školi: priručnik za nastavnike likov- nog odgoja i razredne nastave, Zagreb: Školska knjiga.
  • Хаузен (2001–2002): A. Housen, Aesthetic Thought, Critical Thinking and Trans- fer, Arts and Learning Research Journal, 18(1), 99‒131.
  • Ковело (2010): S. Covello, A review of digital literacy assessment instruments, Syracuse University School of Education / IDD & E, IDE-712: Analysis for Human Performance Technology Decisions. Преузето 5. 11. 2021. са http://www.apescience.com/id/ fulltext/ research-on-digital-literacy-assessment-instruments.
  • Шкорц (2012): Б. Шкорц, Креативност у интеракцији, Земун: Мостарт.