Емпатија као развојни задатак у „Парцифалу“ Волфрама фон Ешенбаха

Узданица XIX 1 (2022), (стр. 257-268)

АУТОР(И): Бранка Б. Огњановић

Е-АДРЕСА: branka.ognjanovic@filfak.ni.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica19.1.257O

САЖЕТАК: 

Рад представља преглед досадашњих приступа у тумачењу кључнога задатка за развој протагонисте Парцифала у истоименом роману Волфрама фон Ешенбаха, наиме, стицања емпатије и постављања правога питања краљу Светога Грала. Циљ рада је да се укаже на значај емпатије за Парцифалов развојни пут од наивности (tumpheit) и недостатка искустава везаних за конвенције витешкога друштва до потенцијалне зрелости и мудрости (wгsheit), за које је упитно да ли су део унутрашњег, аутентичног процеса развоја или пак последица пуке послушности. У те сврхе се најпре дефинише појам емпатије, која се може посматрати двојако – као психолошки појам и као једна од врлина у оквиру средњовековног витешког система врлина (ritterliches Tugendsystem), затим се анализирају Парцифалово детињство и васпитање као узрок првобитне наивности и недостатка саосећања, како би се напослетку указало на кључне сцене у замку Светога Грала Мунзалфеше (Munsalvaesche) и на његов однос према рођацима, у оквирима којих стиче способност емпатије и функционалног укључивања у друштво свога доба и развија се као личност.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

витешке врлине, Парцифал, развојни задатак, саосећање, средњовековна књижевност.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Бодел (1839): J. Bodel, La Chanson des Saxons, Paris: J. Techener.
  • Бумке (1991): J. Bumke, Courtly Culture: Literature and Society in the High Middle Ages, transl. by Thomas Dunlap, Berkeley and Los Angeles: University of California Press. Виганд (1978): H. J. Weigand, Spiritual Therapy in Wolfram’s Parzival, The German Quarterly, vol. 51, no. 4, American Association of Teachers of German, Wiley, 444– 464.
  • Вилсон (1960): H. B. Willson, The Grail King in Wolfram’s ’Parzival’, The Modern Language Review, vol. 55, no. 4, Modern Humanities Research Association, 553–563.
  • Виспе (1990): L. Wispé, History of the concept of empathy, In: N. Eisenberg, J. Strayer (Eds.), Empathy and Its Development, Cambridge University Press, 17–37.
  • Вудс (1975): W. F. Woods, The hero in search of himself: the ethical development of the hero in Yvain, Parzival and Sir Gawain and the Green knight, Indiana University.
  • Грин (1982): D. H. Green, The Art of Recognition in Wolfram’s ’Parzival’, Cam- bridge University Press.
  • Гринфилд (2004): J. Greenfield, ’Waz hân ich vernomn?’ (120, 17): Überlegungen zur Wahrnehmung von Schall im Parzival Wolframs von Eschenbach, John Greenfield (Hg.), Wahrnehmung in Parzival Wolframs von Eschenbach: Actas do Colóquio Internaci- onal 15 e 16 de Novembro de 2002, Porto: Faculdade de Letras da Universidade do Porto, 133–150.
  • Десети (2010): J. Decety, The Neurodevelopment of Empathy in Humans, Dev Neurosci, 32(4), 257–267.
  • Ерисман (1919): G. Ehrismann, Die Grundlagen des ritterlichen Tugendsystems, Zeitschrift für deutsches Altertum und deutsche Litteratur, 56, 137–216.
  • Ешенбах (2017): W. von Eschenbach, Parzival, übersetzt von Dietmar Peschel, Erlangen: FAU University Press.
  • Засенхаузен (2007): R. Sassenhausen, Emotionsdarstellungen als Instrument dif- ferenter Kindheits- und Jugendentwürfe im Parzival Wolframs von Eschenbach und im Tristan Gottfrieds von Straßburg, Z Literaturwiss Linguistik, 37, 155–169.
  • Зобеница (2007): N. Zobenica, Mit o Gralu u srednjovekovnoj evropskoj književ- nosti, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, knj. XXXII, Novi Sad: Filozofski fakultet, 541–579.
  • Зобеница (2013): N. Zobenica, Kulturološki aspekt prevođenja Volframovog Par- cifala na srpski jezik, Susret kultura: zbornik radova, knj. 2, Novi Sad: Filozofski fakultet. 741–749.
  • Јунг, Франц (1998): E. Jung, M.-L. von Franz, The Grail Legend, transl. by Andrea Dykes, Princeton, New Jersey: Princeton University Press.
  • Казанова (2011): L. Casanova, Vom Narren zum Gralskönig: Die Bedeutung der minne für Parzivals Entwicklung, Stockholms universitet.
  • Класен (2010): A. Classen (ed.), Handbook of Medieval Studies: Terms – Methods – Trends, Berlin, New York: Walter de Gruyter.
  • Куске (2018): L. Kuske, Wie der Held wird, was er ist. Identitätskonstruktion in Hartmanns von Aue ’Iwein’ und Wolframs von Eschenbach ’Parzival’, Universität Kassel.
  • Макдоналд, Месинџер (2010): N. M. McDonald, D. S. Messinger, The Develop- ment of Empathy: How, When, and Why, In: A. Acerbi, J. A. Lombo, J. J. Sanguineti (Eds.), Free Will, Emotions, and Moral Actions: Philosophy and Neuroscience in Dialogue, IF-Press.
  • Мертенс Флори (2006): K. Mertens Fleury, Leiden lesen: Bedeutungen von com- passio um 1200 und die Poetik des Mit-Leidens im ’Parzifal’ Wolframs von Eschenbach, Berlin, New York: Walter de Gruyter.
  • Сакер (1963): H. Sacker, An Introduction to Wolfram’s ’Parzival’, Cambrigde University Press.
  • Фишл (2016): T. Fischl, Mitgefühl – Mitleid – Barmherzigkeit. Ansätze von Empa- thie im 12. Jahrhundert, München: Herbert Utz Verlag.
  • Хачинс (2012): E. Hutchins, Parzival: An Introduction, Temple Lodge Publishing.
  • Хофман (2010): M. L. Hoffman, Empathy and Moral Development: Implications for Caring and Justice, Cambridge University Press.
  • Штермер-Кајза (2002): U. Störmer-Caysa, Mitleid als ästhetisches Prinzip: Überle- gungen zu Romanen Hartmanns von Aue und Wolframs von Eschenbach, Encomia-Deutsch. Sonderheft der Deutschen Sektion der ICLS, Tübingen, 64–93.
  • Штро (2011): F. Stroh, Handbuch der germanischen Philologie, Berlin, New York: Walter de Gruyter.