Мањински медији и дигитално комуникацијско окружење

Узданица XIX 1 (2022), (стр. 191-201)

АУТОР(И): Марко М. Ђорђевић, Мирко М. Милетић

Е-АДРЕСА: marko.djordjevic@pefja.kg.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica19.1.191DJ

САЖЕТАК: 

У овом раду „мањински медијиˮ у Србији сагледавају се у семантич- кој равни, која не обухвата искључиво информисање на језицима националних мањина. Они се промишљају у ширем теоријском кључу којим су обухваћена и она значења која превазилазе категорије националног и етничког.

„Мањински медијиˮ као алтернатива и противтежа „већинскимˮ, посматрају се и као „комуникациони каналˮ националних мањина у Србији на регионалном и локалном нивоу, али и као медији цивилног друштва, маргинализованих и друштвено подређених група и заједница са специфичним културним потребама.

У дигиталном комуникацијском окружењу и захваљујући убрзаном развоју интер- нета и медијских сервиса који одговарају новим навикама публике, створени су другачи- ји услови за промишљање традиционалног модела функционисања „мањинских медијаˮ. Њихов будући развој зависиће и од техничко-технолошких могућности и формалних иновација, али и од нових модела финансирања и креативних решења и експериме- ната који се везују за произвођаче и продуценте медијских садржаја.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

мањински медији, медији цивилног друшва, медијска публика, медијске слободе, нови медији.

ЛИТЕРАТУРА:

ЛИТЕРАТУРА
  • Aтон (2015): Chris Atton, The Routledge Companion to Alternative and Community Media, Oxford, New York: Routledge.
  • Грухоњић (2016): Динко Грухоњић, Медији цивилног друштва (медији за- једнице) – искуства развијених земаља, у: Медији цивилног друштва ‒ упутство за употребу, Нови Сад: Независно друштво новинара Војводине.
  • Мартиноли (2016): Ана Мартиноли, Дигитална медијска публика – нова оче- кивања, нове навике, In Medias Res ‒ часопис филозофије медија, 5/8, Загреб: Центар за филозофију медија и медијска истраживања.
  • Прелић (2008): Младена Прелић, (Н)и овде (н)и тамо – етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века, Београд: Етнографски институт САНУ.
  • Сејдиновић (2017): Недим Сејдиновић, Информисање на мањинским језици- ма у контексту израде нове Стратегије развоја система јавног информисања у Србији (до 2023. године), у: Информисање на језицима националних мањина ‒ на споредном колосеку, Нови Сад: Независно друштво новинара Војводине.
  • Серенчеш (2016): Жужана Серенчеш, Националне мањине и медији цивилног друштва, у: Медији цивилног друштва ‒ упутство за употребу, Нови Сад: Независно друштво новинара Војводине.
  • Серенчеш (2017): Жужана Серенчеш, Информисање на језицима национал- них мањина и преговарачки процес, у: Информисање на језицима националних ма- њина ‒ на споредном колосеку, Нови Сад: Независно друштво новинара Војводине.
  • Станојевић, Ђорђевић (2017): Добривоје Станојевић, Марко М. Ђорђевић, Монологизација дијалога у постмодерним медијима, Медијски дијалози, часопис за истраживање медија и друштва, Вол. 10, Подгорица: Истраживачки медијски цен- тар, 27‒28.
ВЕБОГРАФИЈА