АУТОР(И): Наташа Булатовић
Е-АДРЕСА: natasam.kis@gmail.com
DOI: 10.46793/Uzdanica18.2.163B
САЖЕТАК:
Јован Радуловић се читалачкој публици представио као писац копнене, кршевите Далмације, настављач Симе Матавуља. Прве двије деценије стварања он је оријентисан искључиво на тематику и проблематику свог родног краја. Тек од романа Браћа по матери његова интересовања се шире ка већим урбаним срединама (Задар, Шибеник, Загреб, Београд, Љубљана). Вјештим уметањем у приповиједно ткиво романа Прошао живот (1997) мноштва података о географском простору Книнске Крајине, о тамошњим историјским, друштвеним и културним приликама, Радуловић не само да потврђује, већ доказује велики културолошки значај и континуитет постојања Срба у Хрватској. У овом роману, каже писац, дао сам обол и дуг свима онима који су успешно градили оно што се звало ’Српска интелигенција на Приморју’.
Базична идеја која обједињује све тематске, мотивационе, карактеролошке, ми- саоне, приповиједне, изражајне и квалитативне чиниоце у овом дјелу своди се на једну алегорију: прошао живот. Она сјенчи теме, ликове, време, позорницу збивања ‒ читав свијет дјела. Она као покров прекрива све оно што се нашло унутар карактеристичних бијелих корица првог издања књиге, као једино надгробно слово некога ко је чуо све што су гласови мртвих имали да кажу; остаје само уопштена констатација изречена као уздах, са дубоким призвуком резигнације. Радуловићева умјетничка способност огледа се у варирању ове основне идеје увјек на другачији начин и различитим средствима: кон- трастом, симболима, алузијама, алегоријама. Нарочито је успјело истицање главне идеје у оним дјеловима у којима се највише удаљава од главних догађаја, у приказу народног живота и у културно-историјском контексту. Па чак и ликови имају једну заједничку улогу: да сачине једну кохерентну цјелину, да ревитализују колективни дух народа који је губитком свог природног станишта престао бити оно што је тамо био.
Дјело је у потпуности изграђено на хришћанској симболици: имамо календарски циклус најзначајнијих хришћанских и српских празника од Богојављења, преко Васкрса и Видовдана до Светог Николе, Бадњег дана и Божића. Помиње се Гојкова Голгота, бри- сање ногу косом грешнице, оплакивање мртвог, јахачи апокалипсе који долазе у виду убица Игњатових. Симболика основне идеје је такође у знаку христоликог страдања читавог једног народа.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Јован Радуловић, роман Прошао живот, Книнскa Крајинa, Далмација, егзодус Срба.
ЛИТЕРАТУРА:
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
- Аристотел (2008): Aristotel, O pesničkoj umetnosti, Beograd: Dereta.
- Бахтин (2000): Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, Beograd: Zepter Book World.
- Буњин (1965): Иван A. Буњин, Стихотворения 1886‒1917, Москва: Издатель- ство художественная литература.
- Вучковић (2005): Радован Вучковић, Модерни роман двадесетог века, Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Вучковић (1998): Радован Вучковић, Романсијерски реквијем (поговор), у: Јован Радуловић, Прошао живот, Београд‒Врбас: Виталова књижевна фондација.
- Делић (1999): Јован Делић, Радуловићева књига мртвих, Путеви, 1/99, Бања Лука.
- Достојевски (1973): Фјодор М. Достојевски, Приповетке III, Одабрана дела светских класика, Београд: Рад.
- Иванић (2001): Душан Иванић, Свјетови приповиједања (поговор), у: Најлеп– ше приповетке Јована Радуловића, Београд: Просвета.
- Иванић (1998): Душан Иванић, Смисао облика, Наше стварање, часопис за књижевност, уметност и културу, год. XLV, 1‒2.
- Јевтић (1999): Милош Јевтић, Остаје прича ‒ разговори са Јованом Радулови– ћем, Ваљево: Кеј.
- Јеремић (1978): Љубишa Јеремић, Проза новог стила, критике и огледи, Бео- град: Просвета.
- Јеремић (2007): Љубишa Јеремић, Преображени регионализам у прози Јована Радуловића, у: О српским писцима, Београд: СКЗ.
- Јефтимијевић Лилић (2004): Милица Јефтимијевић Лилић, Идеална пројек- ција приповедачке самосвести, у: Поетика слутње, Косовска Митровица: Књижевно друштво Косова и Метохије.
- Качић Миошић (1967): Andrija Kačić Miošić, Razgovor ugodni naroda slovinsko– ga, Zagreb: Matica hrvatska i Zora, Pet stoljeća hrvatske knjževnosti.
- Костић (2005): Лаза Костић, Међу јавом и мед сном, Београд: Политика, На- родна књига.
- Мацини (1919): Ђузепе Мацини, Дужности човекове, Београд‒Сарајево: Из- дање И. Ђ. Ђурђевића.
- Марчетић (2003): Adrijana Marčetić, Figure pripovedanja, Beograd: Narodna knji- ga / Alfa.
- Недић (2002): Марко Недић, Елегична романескна прича Јована Радуловића, у: Основа и прича, Београд: Филип Вишњић.
- Петковић (1998): Новица Петковић, Трагичне епистоле (поговор), у: Јован Радуловић, Прошао живот, Београд‒Врбас: Виталова књижевна фондација.
- Пецо (1978): Asim Peco, Pregled srpskohrvatskih dijalekata, Beograd: Naučna knjiga.
- Поповић (2007): Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Beograd: Logos Art. Радуловић (2005): Јован Радуловић, Човек и прича (предговор), у: Нема Веронике и друге приче, Бања Лука: Глас српски.
- Радуловић (1988): Јован Радуловић, Даље од олтара, Београд: СКЗ. Радуловић (2000): Јован Радуловић, Идеалан плац, Београд: Филип Вишњић. Радуловић (2007): Јован Радуловић, Зрна из плеве, Београд: Библиотека града Београда.
- Радуловић (1997): Јован Радуловић, Прошао живот, Београд: СКЗ.
- Русе (1995): Жан Русе, Нарцис романописац, Сремски Карловци ‒ Нови Сад: Издавачка књижарница З. Стојановића.
- Селимовић (2005): Меша Селимовић, Дервиш и смрт, Београд: Просвета. Стојановић (2004): Nikola Stojanović, Rane nezacelne (predgovor), u: Jovan Radulović, Televizijski filmski scenariji, YU film danas, јugoslovenski filmski časopis, god. XVII, br. 4(73).
- Успенски (1979): Boris A. Uspenski, Poetika kompozicije, Beograd: Nolit. Штанцл (1987): Franc Štancl, Tipične forme romana, Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada.