Асиндетске реченице кao језичко-стилска доминанта приповиједака Јована Радуловића

АУТОР(И): Милош М. Ковачевић

Е-АДРЕСА: mkovacevic31@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica18.2.053K

САЖЕТАК:

У раду се издвајају и описују асиндетске реченице као језичко-стилска доминанта приповиједака Јована Радуловића. Анализа је приоритетно синтаксичко-семантичка, јер јој је циљ издвајање и опис основних структурно-семантичких модела асиндетских реченица у Радуловићевом дјелу. Mетод анализе је аналитичко-синтетички. Анализа показује да су од свих реченичних структура код Радуловића не само најфреквентније него и најспецифичније, структурно и семантички најиновативније, управо асиндетске реченице. Колики је Радуловићев допринос откривању творбених могућности асиндетских реченица, најбољи је показатељ да се код њега сусрећу бар четири структур- но-семантичка типа које досадашња литература не само да не региструје, него за неке чак и искључује могућност реализације. И управо ти типови представљају крунски аргумент да се асиндетске реченице структуришу према принципима (везаног) текста, а не према принципима сложене реченице.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Jован Радуловић, асиндетска реченица, асиндетско-синдетске реченице, исказ, типови туђег говора, имплицитна координација, имплицитна субординација, стилска фигура.

ЛИТЕРАТУРА:

ИЗВОР

Радуловић (2001): Најлепше приче Јована Радуловића, избор и предговор Ду- шан Иванић, Београд: Просвета.

ЛИТЕРАТУРА

• Бадурина (2013): Lada Badurina: Red sastavnica na razini složene rečenice i teksta,
• Rasprave, časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 39/2, Zagreb, 299–310.
• Бадурина (2018): Lada Badurina, Asindetske strukture: koordinacija, subordinacija i tekst, u: I. Palić (ur.), Sarajevski filološki susreti 4, Zbornik radova, Knjiga 1, Sarajevo: Bosansko filološko društvo, 24–38.
• Бадурина, Палашић (2019): Lada Badurina, Nikolina Pаlašić, Asindetske subordi- nirane strukture, Rasprave, časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 45/2, Zagreb, 249–263.
• Бахтин (1989): Mihail Bahtin, O romanu, Beograd: Nolit.
• Бити (1997): Vladimir Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Matica hrvatska.
• Вукић (2020): Маја Вукић, Комбиновање везника и невезничких речи у савре- меном српском језику, Ниш: Филозофски факултет.
• Иванић (2001): Душан Иванић, Свјетови приповиједања, у: Најлепше приче Јована Радуловића, избор и предговор Душан Иванић, Београд: Просвета, 5–9.
• Јакобсон (1978): Roman Jakobson, Dominanta, Ogledi iz poetike, prevod s ruskog Ljubica Došen i dr., Beograd: Prosveta, 120–126.
• Ковачевић (1998): Милош Ковачевић, Синтакса сложене реченице у српском језику, Београд: Рашка школа, Србиње: СПКД „Просвјета”.
• Ковачевић (2012): Милош Ковачевић, О граматичко-стилистичком термино- систему туђег говора, Српски језик, XVII/1−2, Београд, 13−38.
• Ковачевић (2015): Милош Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура, IV битно допуњено издање, Београд: Јасен.
• Ковачевић (2020): Милош Ковачевић, Реченица и исказ, Кроз синтаксу срп- ског језика, Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 253–263.
• Миновић (1987): Milivoje Minović, Sintaksa srpskohrvatskog / hrvatskosrpskog književnog jezika za više škole, Sarajevo: Svjetlost, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Мразовић, Вукадиновић (1990): Pavica Mrazović, Zora Vukadinović, Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad: Dobra vest.
• Прањковић (1984): Ivo Pranjković, Koordinacija u hrvatskom književnom jeziku, Zagreb: Znanstvena biblioteka HFD 13.
• Прањковић (1993): Ivo Pranjković, Složene strukture bez veznika, Hrvatska sklad- nja: Rasprave iz sintakse hrvatskoga standardnog jezika, Zagreb: Hrvatska sveučilišna na- klada, 116–226.
• Прањковић (1996): Ivo Pranjković, Funkcionalni stilovi i sintaksa, Suvremena lin- gvistika, 41–42 /1–2, Zagreb, 519–527.
• Принс (2011): Džerald Prins, Naratološki rečnik, prevela s engleskog Brana Mila- dinov, Beograd: Službeni glasnik.
• Рајић (2010): Јелена Рајић, Слободан неуправни говор: језичка реализација полифоничног исказа у наративном дискурсу, Српски језик, XV, Београд, 515–524.
• Симић (2000): Радоје Симић, Основи синтаксе српскога језика: Теорија ис- казних форми, Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика; Никшић: Јасен.
• Силић (1984): Josip Silić, Od rečenice do teksta: Teoretsko-metodološke pretpostavke nadrečeničnog jedinstva, Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.
• Степанов (2008): Страхиња Степанов, Асиндетске синтаксичке структуре у роману Фолиранти, Прилози проучавању језика, 39, Нови Сад, 259–274.
• Танасић (2018): Срето Танасић, Асиндетске реченице, у: Предраг Пипер, Ми- ливој Алановић, Слободан Павловић, Ивана Антонић, Марина Николић, Дојчил Војводић, Људмила Поповић, Срето Танасић, Биљана Марић, Синтакса сложене реченице у савременом српском језику, у редакцији Предрага Пипера, Нови Сад: Ма- тица српска, Београд: Институт за српски језик САНУ, 597–633.
• Човић (1991): Бранимир Човић, Стил историјске прозе А. Н. Толстоја, Нови Сад: Радови Института за стране језике и књижевности.
• Штркаљ Деспот (2004): Kristina Štrkalj Despot, Asindetske složene strukture u Tundalovu viđenju, Rasprave, časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 30, Zagreb, 181–202.