Карактеристике комуникације о спорту на друштвеним мрежама

Узданица XVIII 1 (2021), (стр. 149-158)

АУТОР(И): Јелена В. Лазаревић

Е-АДРЕСА: notes93@icloud.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica18.1.149L

САЖЕТАК:

Циљ рада је представљање карактеристика комуникације о спорту на друштвеним мрежама на примерима из српског језика. Корпус рада је сачињен од садржаја на српском језику са друштвених мрежа Твитер и Инстаграм, а истоврсни примери на шпанском језику користе се као део контрастивне анализе. Резултати истраживања показују да изрази којима се описују спортски догађаји имају адекватне паралеле у српском и шпанском језику, док се разликује степен учешћа страних речи и интернационализама. Резултати истраживања такође указују да се у језику спорта на интернету издвајају две струје: либерална и конзервативна. Корисници либералних схватања односе се равноправно према оба српска писма или предност дају латиници која је без дијакритика заступљена у неформалној комуникацији, док конзервативни користе ћирилицу као примарни начин изражавања националног идентитета. Употреба емотикона је устаљена. Друштвене мреже су обезбедиле привид блискости са спортистима и клубовима, те је комуникација између спортиста и навијача изузетно отворена. Упркос очигледном контрасту између српског и шпанског језика, приметне су сличности у сагледавању спорта као друштвеног феномена. Раст садржаја о спорту у новим медијима и сагледавање спортског дискурса допринеће разумевању промена које се запажају у српском језику.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

спорт, језик, дискурс, комуникација, друштвене мреже

ЛИТЕРАТУРА:

Бугарски (2003): R. Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku, Beograd: Čigoja štampa. Гомез (1995): T. L. Gómez, Elléxico en el español actual: uso y norma, Madrid: Arco Libros.

Јима (2017): J. D. Jimma, Language of social media: Examination of English as a Lingua Franca in social media: B. A. Essay in English, University of Iceland, School of Humanities, Department of English.

Краљевска шпанска академија (2011): Real Academia Espanola [RAE], Nueva gramatica de la lengua espanola, Barcelona: Espasa Libros.

Кузмановић Јовановић (2020): А. Кузмановић Јовановић, Социолингвистич- ка историја Иберијског полуострва и иберороманских језика (са посебним освртом на кастиљански (шпански), португалски, галисијски и каталонски језик), Београд: Чигоја штампа.

Полок (2002): K. Polok, Podstawowe problemy akwizycji tzw.“języka sportowego” jako języka drugiego [On the basic problems of the acquisition of the so-called ‘language of sport’ as the second language], Idō – Ruch dla Kultury: rocznik naukowy: [filozofia, nauka, tradycje wschodu, kultura, zdrowie, edukacja], 3, 119–124.

ВЕБ-ДОКУМЕНТИ

Абросимова, Борганова (2015) L. S. Abrosimova, M. A. Borganova, Jargon in Sport Discourse: Formation and Functioning, Research Result, Issues on Theoretical and Applied Linguistics Series, Vol.1. #4(6), 12‒17 (26. 3. 2021). doi: 10.18413/2313-8912-2015-1-4-12-17.

Берг, Оландер (2012): G. Bergh, S. Ohlander, Free kicks, dribblers and WAGs. Exploring the language of “the people’s game”, Moderna Språk, 106(1), 11–46. (5. 9.

2020). http://ojs.ub.gu.se/ojs/index.php/modernasprak/article/download/1178/1018 Бобјерева (2017): N. Bobyereva, Nicknames in the sport society: Lingvocultural aspects, Journal of international interdisciplinary research, Hradec Králové, The Czech Republic. (25. 3. 2021). http://www.magnanimitas.cz/ADALTA/070202/papers/65.pdf

Ентман (2007): R. M. Entman, Framing bias: Media in the distribution of power, Journal of Communication, 57(1), 163–173. (18. 8. 2020). doi: 10.1111/j. 1460-2466.2006.00336.x

Исмаева, Корнилова (2016): F. H. Ismaeva, L. A. Kornilova, Synonymy and Antonymy in the Professional Uncodified Sport Language, International Journal of Humanities and Cultural Studies, Special Issue, July 2016, 301‒306. (25. 3. 2021). ISSN 1390-9304

Ковљанин (2018): S. Kovlјanin, La crónica futbolística en directo en el panorama de los géneros periodísticos, Komunikacija i kultura Online, 9 (9), 92–118. (16. 6. 2020). doi: 10.18485/kkonline.2018.9.9.6

Љубешић, Миличевић (2016): N. Ljubešić, M. Miličević, Tviterasi, tviteraši  or twitteraši? Producing and analysing a normalised data set of Croatian and Serbian tweets. Slovenščina 2.0, 4(2), 157–189. (11. 3. 2021). doi: http://dx.doi.org/10.4312/ slo2.0.2016.1.1-9

Нилеп (2006): C. Nilep, “Code Switching” in Sociocultural Linguistics, Colorado Research in Linguistics, 19, 1–22. (22. 8. 2020). doi: 10.25810/hnq4-jv62

Таборек (2012): J. Taborek, The language of sport: Some remarks on the language of football, In: H. Lankiewicz, E. Wąsikiewicz-Firlej (Eds.), Informed teaching – premises of modern foreign language pedagogy, Piła: Państwowa Wyższa Szkoła Zawodowa im. Stanisława Staszica, 237–253. (16. 9. 2020).

https://repozytorium.amu.edu.pl/bitstream/10593/6073/1/taborek_2012_the_ language_of_sport.pdf

Цветскова (2018): M. Tsvetskova, The language of the digital age, Knowledge – International Journal, Vol. 22.6, Vrnjačka Banja, Serbia. (2. 4. 2021).

https://www.researchgate.net/publication/330652074_The_Language_of_the_Digital Age