AUTOR(I): Marina V. Kebara
E-ADRESA: m.kebara@filum.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/Uzdanica18.1.131K
SAŽETAK:
U ovom radu bavimo se lingvostilističkom i konceptualnom analizom bitnih svojstava jezika internet društvenih mreža u funkciji poetskog postupka ruskog postmoderniste Viktora Peljevina u romanu Šlem užasa. Cilj istraživanja i analize je izdvajanje i opis jezičko-stilskih i konceptualno-semantičkih sredstava u podlozi jezičke i semiotičke igre Peljevinovog narativnog postupka, zasnovanog na odlikama čet-komunikacije. Izdvojili smo i opisali sledeća svojstva: 1) erative (namerne jezičke greške i odstupanja od standarda); 2) heteronime vlastitih imena; 3) internet žargonizme.
KLJUČNE REČI:
Viktor Peljevin, Šlem užasa, erativi, heteronimi vlastitih imena, internet žargonizmi.
LITERATURA:
IZVOR
Peljevin (2006): Viktor Peljevin, Šlem užasa (kreativ o Tezeju i Minotauru), Beo- grad: Geopoetika.
LITERATURA
Gusejnov, G. (2005): Vvedenie v эrratičeskuю semantiku // Govorim po-rus- ski, G. Berloga vebloga, mart 2005, preuzeto 20. 10. 2020. sa http://www.speakrus.ru/gg/microprosa_erratica-1.htm.
Kebara (2014): M. Kebara, Jezička igra u dečjem diskursu kao precedent po- etske upotrebe reči, u: V. Jovanović. T. Rosić (ur.), Književnost za decu u nauci i nastavi, Jagodina: Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, 109‒125. Kebara (2017): M. Kebara, Semantizacija spontanih derivata (dečjih neolo- gizama) u funkciji precedentnosti jezičke igre, Srpski jezik XXII, Beograd: Naučno društvo za negovanje i proučavanje srpskog jezika, 315–331.
Kebara (2018): M. Kebara, Kompozicioni simetrizam u jezičko-semantičkoj analizi intertekstualnog aspekta pesme „Prorok” A. S. Puškina, Nauka bez granica 4: Vreme i prostor (međunarodni tematski zbornik), Kosovska Mitrovica: Filo- zofski fakultet Univerziteta u Prištini, 195‒212.
Kebara (2019): M. Kebara, Jezička slika sveta i konceptosfera u romanu Šlem užasa Viktora Peljevina, Nauka bez granica II (međunarodni tematski zbor- nik): 4, Pejzaži uma, Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, 201‒218.
Kovačević (2000): M. Kovačević, Stilistika i gramatika stilskih figura, Kragujevac: Kantakuzin.
Perlić (2015): N. Perlić, Englesko-srpski rečnik sa izgovorom, Beograd, preuzeto 3. 10. 2020. sa: https://kupdf.net/download/englesko-srpski-recnik-sa-izgovorom_58e43194 dc0d60720ada981d_pdf.
Redli (2018): J. Redli, Inovacije u jeziku mladih na društvenim mrežama, Jezici i kulture u vremenu i prostoru VII/2, Tematski zbornik, Novi Sad: Filozofski fakultet univerziteta u Novom Sadu, 173‒184.
RKT (1992): D. Živković (gl. urednik), Rečnik književnih termina (drugo dopunjeno izdanje), Beograd: NOLIT.
Smištikova (2007): K. Smištíková, Russkiй яzыk v Internete. Tendencii raz- vitiя, Masarykova univerzita, Filozofická fakulta, Ústav slavistiky, Ruský jazyk a litera- tura, Bakalářská diplomová práce, Vedoucí práce: PhDr. Jiří Gazda, CSc.
Solovjova (2013): N. I. Solovьёva, Olbanskiй яzыk (kompьюternый sleng Padonkaf), Eslavística Complutense, 13, Universidad de Valencia, 131‒148, preuzeto 20. 10. 2020. sa https://revistasculturales.ucm.es/index.php/ESLC/article/view/41484.