АУТОР(И): Часлав В. Николић, Никола М. Бубања
Е-АДРЕСА: caslav.nikolic@filum.kg.ac.rs, nikola.bubanja@filum.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/Uzdanica18.1.007N
САЖЕТАК:
У овом раду настојали смо да испитамо наративно-симболичку вред- ност фигуре дугмета у роману Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског. У потресу што настаје кад јунак, приликом сусрета са драгом, нехотице, а услед своје љутине, от- кине дугмад са њене хаљине препознајемо траг процепа који ће одредити њихов брач- ни однос. Дугме које пада и обнажује девојку знак је прекорачења и дестабилизације онтолошке уније два бића. Овај поремећај – грубост јунака, узнемирење, повлачење и пад жене – одређен је самооспоравајућим снагама самих субјеката. Криза као стање модерног субјекта у роману Црњанског сагледава се поредбено, према односу Хамлета и Офелије у драми Вилијама Шекспира. Дугме које се дреши, у Шекспировој драмској литератури знак осипања реда и негације делања, у Хамлету је фигура театралности и симулације; раскопчани Хамлет Офелију, а преко ње и друге, заводи утиском о губитку памети, одајући хладноћу ни налик лиризму Црњанског. Једино је спрам ове лирике, чини се, могуће опремити читање дугмета у Хамлету Офелијином претпостављеном лирском мисрепрезентацијом аридне театралности. У модернистичком роману, откинута дугмад, пак, обележавају кошмарне егзистенције, преврате старих представа и појмова, демонтажу категорија субјекта, идентитета, историје, метафизике, језика. Симболичка минијатура, дугме је сцена на којој поетика приказује себе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
дугме, симболичко, минијатура, субјект, љубав, смрт, поетика
ЛИТЕРАТУРА:
Биало (2013): C. Bialo, Popular Performance, the Broadside Ballad, and Ophelia’s Madness, Studies in English Literature, 1500–1900, Vol. 53, No. 2. Tudor and Stuart Drama, 293–309.
Блум (2003): H. Blum, Hamlet, Poem Unlimited, New York: Riverhead Books (Penguin Putnam Inc.), 2003.
Бредли (2008): A. C. Bradley, From Shakespearean Tragedy, In: Hamlet: Bloom’s Shakespeare Through the Ages, Edited by H. Bloom and Brett Foster, New York: Infobase Publishing, 230–247.
Камден (1964): C. Camden, On Ophelia’s Madness, Shakespeare Quarterly, Vol. 15, No. 2, 247–255.
Кук (2009): A. Cook, Staging Nothing: Hamlet and Cognitive Science, In: William Shakespeare’s Hamlet: Bloom’s Modern Critical Interpretations, New York: Infobase Publishing, 55–71.
Лакан (1987): Ž. Lakan, Hamlet, ili želja za majkom, Treći program, temat Šekspir i psihoanaliza, br. 75, 289–313.
Леменс (2017): P. Lemmens, Spheres (Foams: Spheres Volume III: Plural Spherology), Inference: International Review of Science, Volume 3, Issue 1.
Палмер (2009): D. W. Palmer, Hamlet’s Northern Lineage: Masculinity, Climate, and the Mechanician in Early Modern Britain, In: William Shakespeare’s Hamlet: Bloom’s Modern Critical Interpretations, New York: Infobase Publishing, 11–32.
Петковић (1996): Н. Петковић, Лирске епифаније Милоша Црњанског, Београд: Српска књижевна задруга.
Петровић (2008): П. Петровић, Авангардни роман без романа: поетика крат- ког романа српске авангарде, Београд: Институт за књижевност и уметност.
Радовановић (2016): Ђ. Радовановић, Поетика романа као поетика модерни- тета (Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског и Новембар Гистава Флобера), На- слеђе, бр. 34, 21–62.
Сен (1940): T. Sen, Hamlet’s Treatment of Ophelia in the Nunnery Scene, The Modern Language Review, Vol. 35, No. 2, 145–152.
Скура (2004): M. A. Skura, On Hamlet’s Theatrical Self-Consciousness, In: William Shakespeare’s Hamlet: Bloom’s Guides, Edited by H. Bloom, New York: Chelsea House, An imprint of Infobase Publishing.
Слотердијк (2015): P. Sloterdijk, Sfere: makrosferologija, Tom 2, Globusi, s nemačkog preveo Božidar Zec, Beograd: Fedon.
Татаренко (2008): A. Tatarenko, U začaranom trouglu: Crnjanski – Kiš – Pekić: eseji i studije, Zaječar: Matična biblioteka „Svetozar Marković”.