Семантичка анализа српских партикула „баш“ и „бар“ у преводу романа „Процес“ Франца Кафке

Узданица XIX 1 (2022), (стр. 35-49)

АУТОР(И): Александар С. Николић

Е-АДРЕСА: aleksandar.nikolic@ff.uns.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica19.1.035N

САЖЕТАК: 

Предмет истраживања овог рада јесу српске партикуле баш и бар у преводу романа Процес Франца Кафке. Циљ рада је да се методом анализе превода изо- лују сви делови романа који су у српској верзији преведени поменутим партикулама како би се утврдило да ли у процесу превођења долази до подударања на нивоу врсте речи, односно да ли су баш и бар резултат одређене немачке партикуле у немачком оригиналу, неке друге врсте речи или су пак употребљени без адекватног еквивалента у оригиналу а ради усаглашавања текста са духом српског језика. Затим ће се истаћи и анализирати најчешћи, тј. најфреквентнији еквиваленти двају партикула. Резултати анализе могу се применити како у будућим истраживањима у овој области тако и у преводима који изискују употребу партикула баш и бар.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

партикула, баш, бар, Процес, Франц Кафка, немачки‒српски, еквивалентност.

ЛИТЕРАТУРА:

ИЗВОРИ
  • Кафка (1974): F. Kafka, Der Prozess, Frankfurt am Main: Fischer.
  • Кафка (2011): Ф. Кафка, Процес, превео Јовица Аћин, Београд: Службени гласник.
  • ЛИТЕРАТУРА
  • Бахтин (1985): M. Bahtin, Govorni jezik u radio prenosu fudbalske utakmice, Pri- lozi proučavanja jezika, Novi Sad, br. 21, 131–142.
  • Блумрих, Дикерт, Кемпке (1984): C. Blumrich, E. Dückert, G. Kempcke, Hand- wörterbuch der deutschen Gegenwartssprache: in zwei Bänden, Berlin: Akademie der Wis- senschaften der DDR.
  • Бошњаковић (1980): Ж. Бошњаковић, О употреби израза за интерну рече- ничну модификацију, Нови Сад: Филозофски факултет, Институт за јужнословенске студије, књ. 16, 17–25.
  • Вејд (1969): H. Weydt, Abtönungspartikel: die deutschen Modelwörter und ihre französischen Entsprechungen, Bad Homburg [etc.]: Gehlen.
  • Виноградов (1947): V. V. Vinogradov, Russku jazyk, Moskva: UČPEDGIZ. Дуден (2003): K. Duden, Deutsches Universalwörterbuch, Mannheim [etc.]: Bibliographisches Institut: Dudenverlag.
  • Ивић (1978): М. Ивић, О српскохрватским реченичним прилозима, Јужносло- венски филолог, књ. XXXIV, 1–16.
  • Колер (2004): W. Koller, Einführung in die Übersetzungswissenschaft.7., aktuali- sierte Aufl. Wiebelsheim, Quelleund Meyer.
  • Левинсон (1983). S. C. Levinson, Pragmatics, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Мразовић (1990): П. Мразовић, Класификација партикула (у ужем смислу) у српскохрватском језику, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XXXIII, 301–309.
  • Николић (2020): A. Nikolić, Semantische Beschreibung der deutschen Modalpar- tikeln „ja” und „doch” und ihrer serbischen Äquivalente, Godišnjak Filozofskog fakulteta, Novi Sad, XLV-2, 15–28.
  • Пипер, Клајн (2013): П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика, Нови Сад: Матица српска.
  • РМС (2011): Речник српског језика, Измењено и поправљено издање, Нови Сад: Матица српска.
  • РСАНУ (1959): Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. 1, Београд: Институт за српскохрватски језик.
  • Ристић (1993): С. Ристић, Партикуле и њихови функционални еквиваленти: лексичко-семантичке и функционалне карактеристике, Београд, Јужнословенски фи- лолог, XLIX, 75–93.
  • Ристић, Дугоњић-Радић (1999): С. Ристић, М. Дугоњић-Радић, Когнитивни аспект проучавања партикула, Суботица: Градска библиотека; Београд: Народна библиотека Србије, Институт за српски језик САНУ.
  • Станојчић, Поповић (2008): Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика: за гимназије и средње школе, Београд: Завод за уџбенике.
  • Стевановић (1979): М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, књ. I, Београд: Научно дело.
  • Турмаир (1996): M. Thurmair, Modalpartikeln und ihre Kombinationen, Tübingen: Niemayer Verlag.
  • Хенчел, Вејд (1989): E. Hentschel, H. Weydt, Wortartenprobleme bei Partikeln, Sprechen mit Partikeln / Harald Weydt (Hrsg.), Berlin, New York: Walter de Gruyter, 3‒18. Шокица (1987): С. Шокица, О значењу конверзационих партикула у телефонској комуникацији, Нови Сад: Филозофски факултет, Институт за јужнословенске језике, књ. 23, 189–210.