Значење и примена „примата части” у раној Цркви

Саборност, XX (2026)  (стр. 97-111)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Брајан Дејли 

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/sabornost26.097D

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду аутор разматра питање значења и примене једног од најважнијих концепата савременог дискурса теологије примата — „примата части”, постављајући га у оквире ране Цркве. У том контексту, након уводних напомена, смер рада се концентрише на канонске импликације овог питања, нарочито на анализу 3. канона Другог васељенског сабора и 28. канона Халкидонског сабора. На тим основама аутор даље разматра место овог питања у епохи за време Никејског сабора и након њега, указујући и на чувени 34. апостолски канон. У последњем делу рада разматрају се практичне импликације овог питања, где аутор кроз историјске токове током и након поменутих сабора указује на рецепцију ових канона. Сви елементи рада теже да одговоре на питање какво је место концепта „примата части”, пружајући адекватне оквире за савремени дискурс у оквиру примацијалне теологије.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

„примат части”, Други васељенски сабор, Халкидонски сабор, покро-витељство, 34. апостолски канон, теологија примата

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Alberigo, G. (1990). Decrees of the Ecumenical Councils, vol. 1. London: Sheed
  and Ward-Georgetown.
• Daley, B. (1993). Position and Patronage in the Early Church: the Original Meaning of “Primacy of Honor”. Journal of Theological Studies, 44, 529–553.
• Daley, B. (2004). Universal Love and Local Structure: Augustine, the Papacy,
  and the Church in Africa. The Jurist, 64, 39–63.
• Daley, B. (2008). Primacy and Collegiality in the Fourth Century: A Note on
  Apostolic Canon 34. The Jurist, 68, 5–21.
• Davis, S. (2004). The Early Coptic Papacy. Cairo: American University in Cairo
  Press.
• Demandt, A. (1989). Die Spätantike. Römisache Geschichte von Diocletian bis
  Justinian (284–565 n. Chr.). Munich.
• Griggs, W. (1990). Early Egyptian Christianity from its Origins to 451 CE. Leiden: Brill.
• Hess, H. (1958). The Canons of the Council of Sardica 343. Oxford: Oxford
  University Press.
• Hess, H. (2002). The Early Development of Canon Law and the Council of Sardica. Oxford: Oxford University Press.
• Jones, A. H. M. (1964). The Later Roman Empire, 284–602: A Social, Economic, and Administrative Survey, vol. 1. Oxford: B. Blackwell.
• Jonkers, E. J. (ed.) (1974). Acta et Symbola Conciliorum quae Saeculo Quarto
  Habita Sunt. Leiden: Brill.
• Krause, J.-U. (1987). Spätantike Patronatsformen im Western des Römischen
  Reiches. Munich.
• Migne, J.P. (ed.) (1858). Patrologia cursus completus. Series Graeca. Vol. 137. Paris.
• Norton, P. (2007). Episcopal Elections 250–600. Oxford: Oxford University Press.
• Price, R. And Michael Gaddis (2007). Acts of the Council of Chalcedon, vol. 3.
  Liverpool: Liverpool University Press.
• Schwartz, E. (1936). Die Kanonessammlungen der alten Reichskirche. Zeitschrift der Savigny-Stiftung für Rechtgeschichte, 56, 31–38.
• Tanner, N. (1990). Decrees of the Ecumenical Councils — Volume One. Nicaea
  I to Lateran V. London: Sheed and Ward.
• Vailhé, S. (1910). La formation du patriarchat de Jérusalem. Echos d’Orient, 13,
  325–336.
• Wipszycka, E. (1996). Etudes sur le christianisme dans l’Egypte de l’antiquité
  tardive. Rome.