Serbian Studies Research (2022) (стр. 171-206)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Филип Крчмар
Е-АДРЕСА / E-MAIL: fkistarzr@gmail.com
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/SSRXIII1.171K
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Средином тридесетих година прошлог века дошло је до нарушавања дотле непомућеног јединства у вођству немачке народносне мањине у Краљевини Југославији. Оно се очитовало у сукобу између две струје унутар Културбунда, кровне фолксдојчерске организације: прву су сачињавали старији функционери, конзервативци грађанско-демократске оријентације, који су своје политичко искуство стекли још у време Аустроугарске монархије и до средине тридесетих успевали да одрже контролу над свим привредним, просветним, културним и др. организацијама немачке националне мањине. На другој страни били су представници млађе генерације – тзв. ‘oбновитељи’, махом студенти и млађи људи школовани у Немачкој, одакле су се враћали кући задојени националсоцијалистичком идеологијом коју су потом ширили даље у свом окружењу. Током друге половине тридесетих (1934–1939) између ове две фракције водила се беспоштедна борба, која ће на крају бити решена у корист нацистичке струје. Победа ‘oбновитеља’ значила је почетак потпуног „глајхшалтовања”, односно синхронизације и усклађивања немачке народносне мањине са спољном политиком хитлеровског Трећег рајха. У раду се анализира садржај часописа Народ и рад (нем. Volk und Arbeit), који су уређивали водећи људи Обновитељског покрета, а у ком су отворено и без икаквог увијања изношени нацистички ставови и основни постулати идеологије „крви и тла” (нем. Blut und Boden), односно „мача и плуга” (нем. Schwert und Pflug). У укупно три до данас сачувана и доступна броја објављених од краја 1937. до краја 1939. године, публиковано је шездесетак разноврсних прилога: од ауторских текстова посвећених расној хигијени (еугеници), историји Подунавских Шваба, омладини, физичкој култури, музици, немачким националним мањинама у различитим европским земљама, итд. до књижевних прилога – кратких приповедака, песама итд. Промоција нацистичких светоназора од стране ‘oбновитеља’ визуелно је била употпуњена обиљем фотографија и илустрација. Последњи број часописа (за 1940. годину) изашао је крајем 1939. године.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Народ и рад, Обновитељски покрет, нацизам, фолксдојчери, Краљевина Југославија, идеологија крви и тла
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
Bešlin, Branko. „Nemci u Vojvodini 1918–1941”. Tokovi istorije 1–4, Beograd 1999, 207–240.
Bešlin, Branko. Vesnik tragedije. Nemačka štampa u Vojvodini 1933–1941. Novi Sad 2001.
Бешлин, Бранко. „Два историјска романа о Подунавским Швабама у 18. веку”. Истраживања 15, Нови Сад 2004, 183–211.
Бешлин, Бранко. „Културно-просветни часописи Немаца у Војводини између два светска рата”. Зборник Матице српске за историју 52, Нови Сад 1995, 155–169.
Бешлин, Бранко. „Немачка католичка штампа у Војводини и њен спор са националсоцијалистима 1935–1941. године”. Зборник Матице српске за историју 59/60, Нови Сад 1999, 107–123.
Janjetović, Zoran. „Duhovni profil vojvođanskih Švaba”. Tokovi istorije 1–2, Beograd 2000, 55–67.
Janjetović, Zoran. „O nacifikaciji vojvođanskih Švaba”. Tokovi istorije 1–4, Beograd 1999,
Janjetović, Zoran. Deca careva, pastorčad kraljeva. Beograd 2005.
Janko, Sepp. Weg und Ende der deutsche Volksgruppe in Jugoslawien. Graz-Stuttgart 1982.
Крчмар, Филип. „Адам Милер Гутенбрун и национални препород Подунавских Шваба”. Зборник Матице српске за историју 83, Нови Сад 2011, 45–63.
Petri, Anton Peter. Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992.
Rasimus, Hans. Als Fremde im Vaterland. Schwäbisch-deutsche Kulturbund im Spiegel der Presse. München 1989.
Станић, Славко. „Швабе у Војводини. Социјални преглед”. Летопис Матице српске, књ. 330, св. 1, октобар – новембар 1931, 114–130.
Volk und Arbeit 1938. Jahrweiser für das schaffende Deutschtum Jugoslawiens. Pančevo 1937.
Volk und Arbeit 1939. Jahrweiser für das schaffende Deutschtum Jugoslawiens. Pančevo 1938.
Volk und Arbeit 1940. Jahrweiser für das schaffende Deutschtum Jugoslawiens. Pančevo 1939.