АУТОР(И): Бојана М. Јерковић-Бабовић
Е-АДРЕСА: bojana.jerkovic@arh.bg.ac.rs
DOI: 10.46793/NasKg2355.235JB
САЖЕТАК:
Позиционирајући архитектонски дискурс у контекст језика и културе, овај рад приказује истраживање интердисциплинарних трансгресија динамичких појмова и значења, којима се мења разумевање, промишљање и стварање архитектуре. Основна тема истраживања јесте феномен флуидности у архитектури, који се истражује кроз интердисциплинарни оквир терминологије и појмовних аспеката у теоријама кроз које се манифестује (у граничним пољима архитектуре – култури, уметности, филозофији и естетици), затим у историјском, хронолошком развоју архитектонске мисли од 17. до 20. века и савременој архитектонској теорији и пракси. Феномен флуидности такође се методолошки посматра као студија случаја за приказ аутентичног истраживачког модела који повезује теорију и праксу архитектуре, кроз анализу, синтезу и систематизацију појмова, значења, аспеката и просторних манифестација, кроз које се архитектура чита као текст културе и препознају кључна места промена у архитектонској мисли и стваралаштву. Истраживачки методолошки модел обухвата четири основна дела: 1. читање, 2. разумевање, 3. промишљање и 4. стварање. Полазећи од препознавања аспеката флуидности у савременом контексту (1), анализирамо историјски ток интердисциплинарног, хронолошког развоја предметног феномена (2), отелотворења његових значења у архитектонском простору (3), на крају систематизујући принципе и поступке кроз које се изражава у савременој архитектонској пракси (4). Резултате овог истраживања и основни теоријско-практични допринос представља појмовник флуидности у архитектури, којим се систематизују могући преводи појмова у просторне аспекте и динамичке квалитете архитектонског простора. На тај се начин показује веза између терминологије, којом се манифестује феномен флуидности у теоријском дискурсу архитектуре и архитектонског стваралаштва, којим се флуидност практично операционализује.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
архитектура, текст културе, флуидност, ток, архитектонско стваралаштво
ЛИТЕРАТУРА:
Листа референци
- Brajdšmit 2018: M. Breitschmid, Non-Referential Architecture. Ideated by Valerio Olgiati, Basel: Park Books
- Karuso 2009: A. Caruso, Whatever Happened to Analogue Architecture, AA Files, 59, London, 74-75.
- Davidoviči 2017: I. Davidovici, Reiterations: Cliché and Interpretation in Contempo- rary Swiss Architecture, Critiques, Project Journal no. 6, 10-19.
- Dženks 1998: C. Jencks, The Language of Post-modernist architecture, London: Rizzoli.
- Moravanski 2007: Á. Moravánszky, Concrete Constructs: The Limits of Rationalism in Swiss Architecture, Architectural Design, 77/5, Special Issue: Rationalist traces, 30-35.
- Olgiati 2006: V. Olgiati, Iconographic Autobiography, 2G, 37, Barselona, 134-143.
- Rosi 1976: A. Rossi, La Citta Analoga: Tavola / The analogous city: Panel, Lotus Inter- national 13, 4-9.
- Rosi 1981: A. Rossi, A Scientific Autobiography, London: The MIT Press. Rosi 1982: A. Rossi, The Architecture of the City, London; The MIT Press.
- Šik 2019: M. Šik, et al., Analogue Oldnew Architecture, Luzern: Quart Publishers.
Додатна литература
- Biljani, Penačijeti 2019: F. Billiani, L Pennacchietti, Architecture and the Novel under the Italian Fascist Regime, Cham: Palgrave.
- Bodrijar 2007: J. Baudrillard, Why Hasn’t Everything Already Disappeared?, London: Seagull Books.
- Džejmson1991: F. Jameson, Postmodernism, or The Cultural Logic of Late Capitalism, Durham: Duke University Press.
- Harvi 1991: D. Harvey, The Condition of Post-modernity: An Enquiry into the Origins of Cultural Change, Cambridge: Blackwell Publishers.
- Šacka 1976: L. Case Study E08, Aldo Rossi, Bruno Reichlin, Fabio Reinhart, Eraldo Consolascio, ETH Zurich, 1976, Radical Pedagogies, <https://radical-pedago- gies.com/search-cases/e08-eth-zurich/>, 27. 2. 2022.