АУТОР(И): Тијана Н. Кукић
Е-АДРЕСА: tijana.kukic@filum.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/NasKg2354.397K
САЖЕТАК:
Да би нарација успела неопходно је остварити текстуалну кохезију, односно тематски континуитет приповедања. Анафора је један од кључних механизама повезивања делова текста у целину. Она се састоји од антецедента и анафорског израза. Антецедент упућује на вантекстуални референт, док се анафорски израз уну- тартекстуално односи на антецедент. Да би читалац уочио везу између антецедента и анафорског израза неопходно је да посе- дује општа знања о свету, али и знања која се односе на сам текст. Суштина везе текстуалне кохезије и анафорских израза јесте да се, како нарација одмиче, читалац све више ослања на знања везана за текст. Путем анафорских израза писац пружа читаоцу нове информације које се надовезују једна на другу и тако се читалац упознаје са ликовима и догађајима у нарацији. Анафорски изрази могу упућивати на антецедент путем синонима, хиперонима, хипонима, деминутива и, најчешће, путем еквивалентних израза. Таква анафора назива се индиректна анафора јер се анафорски израз одликује лексичком неидентичношћу у односу на антеце- дент, али референцијалном идентичношћу са њим. Управо ова лексичка неидентичност биће полазиште нашег проучавања ана- форских израза у роману Остајем овде (Resto qui) Марка Балцана. Балцано путем анафорских израза уводи читаоца у контекст нара- ције и ствара кохерентан текст путем горепоменутих анафорских израза, помоћу којих информативно проширује читаочево знање о ликовима и догађајима с једне стране, док захваљујући овим кон- струкцијама Балцано кроз протагонисте даје и свој суд и виђење ликова и догађаја у самом роману.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
анафора, анафорски изрази, анафорски ланци, кохезија текста
ЛИТЕРАТУРА:
Корпус
- Balzano 2018: Marco Balzano, Resto qui, Torino: Giulio Einaudi editore, [prevod: Marko Balcano, Ostajem ovde, Beograd: Laguna, 2021].
Литература
- Andorno3 2014: C. Andorno, Linguistica testuale. Un’introduzione, Roma: Carocci editore.
- Bonomi 20057: I. Bonomi (prir.), Elementi di linguistica italiana, Roma: Carocci editore.
- Dardano, Trifone5 2001: M. Dardano, P. Trifone, La Nuova Grammatica della lingua italiana, Bologna: Zanichelli.
- Dardano 2005: M. Dardano, Nuovo manualetto di linguistica italiana, Bologna: Zanichelli.
- Garaveli 2008: B. M. Garavelli, Strutture testuali e retoriche, u: Introduzione all’ital- iano contemporaneo, (prir.) A. Sobrero, Bari: Editori Laterza.
- Grajs 1989: H. P. Grice, Studies in the way of words, Cambridge, MA: Harvard Uni- versity Press.
- Halidaj, Hasan 1976: M. A. K Halliday, R. Hasan, Cohesion in English, London: Longman.
- Klajn, Šipka 2008: I. Klajn, M. Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza, Novi Sad: Prometej.
- Huang 2006: Y. Huang, Anaphora and the Pragmatics-Syntax Interface, u: L. R. Horn, G. Ward, (prir.), The Handbook of Pragmatics, Oxford: Blackwell Pub- lishing, 288–314.
- Izenberg 1977: H. Isenberg, Riflessioni sulla teoria del testo, u: La linguistica testuale, (prir.) M. E. Conte, Milano: Feltrinelli.
- Konte 1988: M. E. Conte, Condizioni di coerenza. Ricerche di linguistica testuale, Firenze: La Nuova Italia.
- Korzen 1996: I. Korzen, L’articolo italiano fra concetto ed entità, Copenhagen: Museum Tusculanum Press.
- Kristal2 1985: D. Crystal, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, Beograd: Nolit. Kruz 2006: A. D. Cruse, A Glossary of Semantics and Pragmatics, Edinburgh: Edinburgh University Press Ltd.
- Mej2 2009: J. L. Mey, Concise Encyclopedia of Pragmatics, Oxford: Elsevier Ltd. Palermo 2013: M. Palermo, Linguistica testuale dell’italiano, Bologna: Il Mulino. Prandi, De Santis 2011: M. Prandi, C. De Santis, Le regole e le scelte. Manuale di linguistica e di grammatica italiana, Torino: UTET Università.
- Renzi 1988: L. Renzi, L’articolo, u: L. Renzi (prir.), Grande grammatica italiana di consultazione, Vol 1, Bologna: Il Mulino, 357–423.
- Sanders, Sanders 2009: T. Sanders, J. Sanders, Text and Text Analsys, u: J. L. Mey, Concise Encyclopedia of Pragmatics, Oxford: Elsevier Ltd, 1075–1085.
- Sobrero 2008: A. Sobrero (prir.), Introduzione all’italiano contemporaneo, Bari: Edi- tori Laterza.