МЕТАДИСКУРС У ВАЗАРИЈЕВИМ „ЖИВОТИМА СЛАВНИХ СЛИКАРА, ВАЈАРА И АРХИТЕКАТА“

Наслеђе 54 (2023), стр. 303-318

АУТОР(И): Данијела С. Ђоровић

Е-АДРЕСА: ddjorovi@f.bg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2354.303DJ

САЖЕТАК:

Писање било ког текста не подразумева и не може се свести на просту екстернализацију идеја, мисли, ставова и увида аутора, већ неминовно укључује и елементе које писац уноси како би читаоцу олакшао разумевање и тумачење текста. Метадискурс, односно „дискурс о дискурсу” као реторичка стратегија у писању, потпомаже интеракцију на линији писац-текст-читалац и предмет је истраживања примењене лингвистике већ више од пола века. Форма, примена и улога метадискурсних образаца у текстуалној организацији и исказивању ауторовог односа према садржини текста, као и према његовим реципијентима, испити- ване су на различитим врстама аутентичног језичког материјала, нарочито на корпусима академских, научних и стручних тек- стова, најчешће из синхронијске перспективе. Овај рад истражује дијахронијски облике и обрасце употребе метадиксурсних мар- кера у области језика историје уметности, а на примеру чувеног Вазаријевог дела Le vite de’ più eccellenti pittori, scultori e architettori из друге половине XVI века. Анализа дискурса, као приступ овом истраживању, ослања се на Хајландову таксономију маркера текстуалног метадискурса. Прелиминарни резултати овде пред- стављене квалитативне анализе показују да је метадискурс и у прошлости играо важну улогу у писаној комуникацији, иако су његове лингвистичке манифестације, избори средстава и учеста- лост ипак донекле другачији него у савременом језику. Заступље- ност и начин употребе метадискурсних елемената у Вазаријевом делу може се довести у везу са једним од кључних савремених схватања функције метадискурса као персуазивног средства, али и друштвеног чина интеракције писца и читаоца кроз коју се комуникација остварује на ефикаснији и продубљенији начин.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

текст, интеракција писца и читаоца, метадискурс, маркери текстуалног дискурса, Хајландова таксономија, Вазари

ЛИТЕРАТУРА:

  • Banton 1999: D. Bunton, The Use of Higher Level Metatext in PhD Theses, English for Specific Purposes, 18, 41–56.
  • Bacanela 1995: C. Bazzanella, I segnali discorsivi, in: Grande grammatica di con- sultazione, vol. 3, Lorenzo Renzi, Giampaolo Salvi, Anna Cardinaletti (a cura di), Bologna: Il Mulino, 225–257.
  • Bacanela 2010: C. Bazzanella, I segnali discorsivi, L. Renzi, G. Salvi (ac. di), Gram- matica dell’italiano antico. Bologna: Il Mulino, 1339-1357.
  • Blagojević 2008: С. Благојевић, Метадискурс у академском дискурсу, Ниш: Филозофски факултет.
  • Blagojević 2021: С. Благојевић, Мање заступљени експоненти текстуалне конекције у научним чланцима енглеских и српских говорника – квалитативна и квантитативна анализа, Годишњак за српски језик, 35–50.
  • Boldvin 1907: B. S. Baldwin, Vasari on Technique: Being the Introduction to the Three Arts of Design, Architecture, Sculpture and Painting, Prefixed to the Lives of the Most Excellent Painters, Sculptors and Architects, London: J. M. Dent & Co, 1–22.
  • Bruni 2002: F. Bruni, L’italiano letterario nella storia, Bologna: İl Mulino.
  • Vend Kopl 1985: W. J. Vande Kopple, Some exploratory discourse on metadiscourse.
  • College Composition and Communication 36, 82–93.
  • Vilijams 1985: J. Williams, Style: Ten lessons in clarity and grace, Glenview: Scott Foresman.
  • Dafoz-Miln 2008: E. Dafouz Milne, The pragmatic role of textual and interpersonal metadiscourse markers in the construction and attainment of persuasion: A cross-linguistic study of newspaper discourse, Journal of Pragmatics, 40(1), 95–113.
  • Đorović 2022: Д. Ђоровић, Là dove il sì suona, Италијански језик у историји уметности, Београд: Филозофски факултет.
  • Jakobson 1966: R. Jakobson, Closing statements: linguistics and poetics, у: T. Sebeok, Style in Language, Cambridge: MIT Press, 350–377.
  • Kolela 2017: G. Colella, Funzioni metadiscorsive dei marcatori modali epistemici nella prosa accademica, Perché scrivere? Motivazioni, scelte, risultati, [ed] F. Bianco & J. Špička, Firenze: Franco Cesati, 261−273.
  • Konte 2014: F. Conte, Aggiornamento sulla ricerca vasariana: tendenze attuali e ipotesi di lavoro, у: A. Masi, и C. Barbato (ред.), Giorgio Vasari tra parola e immagine, Roma: Aracne 143–156.
  • Krizmor 1983: A. Crismore, Metadiscourse: What it is and How it is Used in School and Non-school Social Science Texts, Urbana-Champaign: University of Illinois.
  • Krizmor 1989: A. Crismore, Talking With Readers: Metadiscourse as Rhetorical Act, New York: Peter Lang.
  • Miljorini 1960: B. Migliorini, Storia della lingua italiana, Firenze: Sansoni.
  • Morinen 1993: A. Mauranen, Cultural Differences in Academic Rhetoric, Frankfurt: Peter Lang.
  • Rufini 2012: M. Ruffini, Vasari autore e la questione della lingua, u: E. March, i C. Narváez, Vidas de artistas y otras narrativas biográficas, Barcelona: Univer- sitat de Barcelona, 161–172.
  • Samardžić 2003: M. Samardžić, Sintaksa i semantika veznika. Razvoj vezničkog sistema u italijanskom jeziku, Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Svejlz 1990: J. J. Swales, Genre Analysis: English in Academic and Research Settings, Cambridge: CUP.
  • Sinkler 1983: J. M. Sinclair, Planes of discourse, у: S. N. A. Rizvil (ред.), The two- fold voice: Essays in honor of Ramesh Mohan, Hyderabad: Central Institute of English and Foreign Languages, 70–91.
  • Ulrih 1992: M. Ulrych, Translating texts, Rapallo: Cideb.
  • Fanini 2015: B. Fanini, Le Vite del Vasari e la trattatistica d’arte del Cinquecento: nuovi strumenti, nuovi percorsi d’indagine, Studi di Memofonte, 91–108.
  • Hajland1998:K.Hyland,Persuasionandcontext: Thepragmaticsofacademicdiscourse,
  • Journal of Pragmatics 30(4), 437–455.
  • Hajland 2000: K. Hyland, Disciplinary Discourses: Social Interactions in Academic Writing, London: Longman.
  • Hajland i Tse 2004: K. Hyland, K. Hyland & P. Tse, Metadiscourse in Academic Writ- ing: A reappraisal, Applied Linguistics, 25(2).
  • Hajland 2005: K. Hyland, Metadiscourse, New York & London: Continuum.
  • Halidej 1985: M. A. K. Halliday, An Introduction to Functional Grammar, London: Edward Arnold.
  • Heris 1959: Z. S. Herris, Linguistic transformations for information retrieval, Papers in Structural and Transformational Linguistics, Dordecht: D. Reidel, 458–471.
  • Čejni 2006: L. Cheney, The Homes of Giorgio Vasari, New York: Peter Lang.