„QUESTI SCHIAVONI”: ИТАЛИЈАНСКА РЕНЕСАНСА И СЛОВЕНИ У ДЕЛУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА

Наслеђе 54 (2023), стр. 285-301

АУТОР(И): Александра Д. Матић

Е-АДРЕСА: aleksandra.matic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2354.285M

САЖЕТАК:

Рад се бави последњим есејистичким текстом Растка Петро- вића под називом Questi Schiavoni, који представља трилогију о италијанским ренесансним  уметницима  словенског   порекла. У препознатљивом генолошки флуидном маниру, Петровић обликује три есејистичко-документаристичка текста са историј- ско-новелистичким елементима, са циљем да осветли кључне особености најсветлије епохе европске уметности, али и да укаже на словенску партиципацију и значај у грађењу италијанског кул- турног наслеђа. Две велике  теме  Растка Петровића, словенство  и ренесансна уметност, преплићу се у овом есеју, који настаје за време његовог боравка у Америци, што активира још један нара- тивни и семантички комплекс у тексту: отуђеност и странствовање –  као  универзални  онтолошки  квалитет  бића  уметника. У раду настојимо да укажемо и на поетичке подстицаје који су авангардном писцу дошли управо из ренесансе, те да се осврнемо на интеркултуралне везе и прожимања, чији је значај авангардни уметник потцртавао у својој експлицитној али и имплицитној поетици, доказујући да се посредством уметности може оства- рити интензивна комуникација етнички, конфесионално, гео- графски удаљених култура. Последњи сегмент рада прати и тзв. словенски месијанизам као идеју коју је Растко Петровић током читавог стваралачког ангажовања надограђивао, а претежно се бавећи словенским племенима у моментима преламања култур- них и историјских епоха

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Италија, ренесанса, Словени, Растко Петровић, ликовне уметности

ЛИТЕРАТУРА:

  • Jovanov 2003: Ј. Јованов, Космичка пространства у „Погледу изнутра” Растка Петровића, Зборник Откривање другог неба: Растко Петровић, Београд: Културни центар Београда, ур. Михајло Пантић и Оливера Стошић, стр. 67–78.
  • Bjelica Mladenović 2022: А. Е. Бјелица Младеновић, Растко Петровић – тајне и исходишта уметничког стварања, <https://www.rastko.rs/knjizevnost/ umetnicka/rpetrovic/studije/abjelica-rastko.html>, 2. 9. 2022.
  • Jaćimović 2005: С. Јанићијевић, Путописи српске авангарде: Милош Црњански, Растко Петровић, Станислав Краков, Станислав Винавер, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Jović 2005: Б. Јовић, Поетика Растка Петровића, Народна књига / Алфа, Институт за књижевност и уметност.
  • Marićević 2017: Јелена Марићевић Балаћ, Растко Петровић и  Бенвенуто Челини: херменеутички изазов, Србистика данас: зборник научних радова: проблеми и перспективе савременог тумачења српског језика, књижевности и културе, год. 2, бр. 2, 2017, 225–238.
  • Pantić 1977: М. Пантић, Непозната бугарштица о деспоту Ђурђу и Сибињанин Јанку из XV века, Зборник Матице српске за књижевност и језик, XXV, 1977, 421–439.
  • Petrović 1974: Rastko Petrović, Eseji i članci, Beograd: Nolit.
  • Petrović 2012: П. Петровић, Енцикопедичност као поетички модел романа Растка Петровића, докторска дисертација, Филолошки факултет, Београд.
  • Petrović 2019a: Р. Петровић, Општи подаци и живот песника, Сабрана дела Растка Петровића, књига II, Младеновац: Друштво за афирмацију културе – Пресинг.
  • Petrović 2019б: Р. Петровић, Младићство народнога генија, Сабрана дела Растка Петровића, књига II, Младеновац: Друштво за афирмацију културе – Пресинг.
  • Rakić 2021: Т. Ракић, Грађа и синопсис за историјски роман о ренесанси Растка Петровића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 87, Београд: Филолошки факултет, 2021, 53–71.
  • Simić 2018: А. Симић, Удвајање и двојништво у „Questi schiavoni” Растка Петровића и „Силаску у лимб” Милорада Павића, Повеља: часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања, год. 48, бр. 3, 2018, 87–98.