АНАФОРА И УПОТРЕБА ЧЛАНА У ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Наслеђе 53 (2022), стр. 43-59

АУТОР(И): Тијана Н. Кукић

Е-АДРЕСА: tijana.kukic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2253.043K

САЖЕТАК:

Анафора представља комплексну језичку појаву која омо- гућава повезивање информација унутар текста. Састоји се из антецедента и анафорског израза. Антецедент указује на вантек- стуални референт и уведен је превасходно неодређеним чланом, али у овом раду указаћемо на случајеве када се уз антецедент упо- требљава и одређени члан. Анафорски израз увек садржи одре- ђени члан, будући да се на тај начин сигнализира да је дошло до текстуалне кохезије кроз повезивање антецедента с анафорским изразом. Циљ рада јесте да на основу квалитативне анализе кор- пуса састављеног од шест књижевних дела уочимо врсте анафоре, да анализирамо језичка средства која су присутна у  анафор- ском изразу, као и на који начин долази до повезивања антеце- дента и анафорског израза. Указаћемо на четири врсте анафоре: директну, индиректну, асоцијативну и анафорске инкапсулаторе. Прве две врсте карактерише кореференција, односно, идентич- ност референата. Друге две карактерише неидентичност рефе- рената. Све четири врсте анафоре успешно остварују текстуалну кохезију и читалац је у стању да повеже антецедент с анафорским изразом, без обзира да ли је реч о идентичности или неидентич- ности референата унутар анафоре. Циљ нам је да укажемо на факторе који омогућавају такву врсту распознавања, а како бисмо ту појаву појаснили фокусираћемо се превасходно на прагма- тичке чиниоце, али узимајући у обзир граматичке и семантичке чиниоце. Кроз овај рад показаћемо да се антецедент и анафорски израз могу повезати на многобројне начине: кроз понављање исте лексеме, кроз лексичке супституте у анафорском изразу који су семантички повезани с антецедентом, кроз асоцијативне, логичке и прагматичке везе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

анафора, италијански члан, антецедент, анафорски израз, врсте анафоре, прагматички фактори

ЛИТЕРАТУРА:

Листа референци
  • Andorno 32014: C. Andorno, Linguistica testuale. Un’introduzione, Roma: Carocci editore.
  • Dardano5 2009: M. Dardano, Nuovo manualetto di linguistica italiana, Bologna: Zanichelli.
  • Dardano, Trifone5 2001: M. Dardano, P. Trifone, La Nuova Grammatica della lingua italiana, Bologna: Zanichelli.
  • Džekendof 2002: R. Jackendoff, Foundations of language: brain, meaning, grammar, evolution, Oxford: Oxford University Press.
  • Foljato, Testa 52001: S. Fogliato, M. C. Testa, Italiano: l’uso e la grammatica, Torino: Loescher Editore.
  • Grajs 1989: H. P. Grice, Studies in the way of words, Cambridge, MA: Harvard Uni- versity Press.
  • Harford et al. 2007: J. Hurford et al., Semantics. A coursebook, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Hokins 1978: J. Hawkins, Definiteness and indefiniteness, New York: Atlantic Highlands.
  • Huang 2006: Y. Huang, Anaphora and the Pragmatics-Syntax Interface, u: L. R. Horn, G. Ward, (prir.), The Handbook of Pragmatics, Oxford: Blackwell Pub- lishing, 288–314.
  • Karlson 2006: G. Carlson, Reference, u: The Handbook of Pragmatics, u: L. R. Horn, G. Ward, (prir.), Oxford: Blackwell Publishing Ltd., 74–97.
  • Kartunen 1976: L. Karttunen, Discourse referents, Syntax and Semantics, Vol. 7, New York: Academic Press, Inc.
  • Klajn, Šipka 2008: I. Klajn, M. Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza, Novi Sad: Prometej.
  • Klark 2009: H. H. Clark, Context and Common Ground, u: J. L. Mey, (prir.), Concise Encyclopedia of Pragmatics. Oxford: Elsevier Ltd., 116–119.
  • Konte 1991: M. E. Conte, Anafore nella dinamica testuale, Firenze: Quaderni del Gis- cel, 10, Firenze, 25–43.
  • Korzen 1996: I. Korzen, L’articolo italiano fra concetto ed entità, Copenhagen: Museum Tusculanum Press.
  • Kruz 2006: A. D. Cruse, A Glossary of Semantics and Pragmatics, Edinburgh: Edin- burgh University Press Ltd.
  • Kristal 31985: D. Crystal, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, Beograd: Nolit. Luis 1969: D. Lewis, Convention: a philosophical study, Cambridge, MA: Harvard University Press.
  • Lo Duka ²2013: M. Lo Duca, Lingua italiana ed educazione linguistica. Tra storia, ricerca e didattica, Roma: Carocci editore.
  • Marelo 1986: C. Marello, Anaphora and deixis as cohesive devices in lexicography, u: S. H. Mary (prir.), Proceedings of the 2nd EURALEX International Con- gress, 117–123, Cirih: A. Francke Verlag.
  • Mej 20092: J. L. Mey, Concise Encyclopedia of Pragmatics, Oxford: Elsevier Ltd. Palermo 2013: M. Palermo, Linguistica testuale dell’italiano, Bologna: Il Mulino.
  • Pitano 19972: G. Pittano, Sinonimi e contrari. Dizionario fraseologico delle parole equivalenti, analoghe e contrarie, Bologna: Zanichelli.
  • Prandi, De Santis 20112: M. Prandi, C. De Santis, Le regole e le scelte. Manuale di linguistica e di grammatica italiana, Torino: UTET Università.
  • Renci 1988: L. Renzi, L’articolo, u: L. Renzi, (prir.), Grande grammatica italiana di consultazione, Vol 1, Bologna: Il Mulino. 357–423.
Корпус и скраћенице
  • Corrado Alvaro, Gente in Aspromonte, Firenze: Le Monnier, 1930. Svet iz Asprom- onta, Novo pokolenje, 1953, prevod: Danica Lukić. (Скраћено: Gen).
  • Dino Buzzati, La boutique del mistero, Milano: Mondadori, 1968. Prodavnica tajni, Leo Commerce, 2006, Prevod: Cvijeta Jakšić. (Скраћено: Bout).
  • Italo Calvino, Marcovaldo ovvero Le stagioni in città, Torino: Einaudi, 1963, Mark- ovaldo ili godišnja doba u gradu, Nolit, 1980, prevod: Julijana Vučo. (Скраћено: Marc).
  • Susanna Tamaro, Va’ dove ti porta il cuore, Milano: Rizzoli, 1994. Idi kuda te srce vodi, Evro Giunti, 2011, prevod: Mirjana Đukić Vlahović. (Скраћено: Va’).
  • Umberto Eco, Il cimitero di Praga, Milano: Bompiani, 2010. Praško groblje, Vulkan, 2017, prevod: Mirela Radosavljević, Aleksandar Levi. (Скраћено: Cim).
  • Umberto Eco, Numero zero, Milano: Bompiani, 2015. Nulti broj, Vulkan, 2015, pre- vod: Mirela Radosavljević, Aleksandar Levi. (Скраћено: Num)