„ДОК ВАС ДАН НЕ РАСТАВИ“ ИЛИ ХАНДКЕОВ ХИПЕРТЕКСТУАЛНИ ОДЈЕК БЕКЕТОВЕ „ПОСЛЕДЊЕ ТРАКЕ“

Наслеђе 52 (2022), стр. 283-298

АУТОР(И): Биљана С. Тешановић

Е-АДРЕСА: biljana.tesanovic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2252.283T

САЖЕТАК:

Хандке је међу најчитанијим и најизвођенијим светским ауто- рима на немачком језику, а његов књижевни утицај, раме уз раме са Бернхардовим, досегао је чак до Квебека и обележио читаву једну генерацију писаца. Пишчев роман првенац, Страх гол- мана од пенала, и комад Дивни дани у Аранхуезу инспирисали су остварења Вима Вендерса, значајног представника новог немачког филма – са којим је сарађивао и као косценариста –, што не изне- нађује када се зна да је на Хандкеа утицао француски нови роман, а овај на нови талас француске кинематографије. Рад је посвећен комаду Док вас дан не растави или Ствар светлости, Хандкео- вом „наставку” Бекетовог комада Последња трака; извођени су заједно у режијама Кристофа Пертона, 2008. у Градском позори- шту Валансе, и Јосија Вилера, 2009. на фестивалу у Салцбургу. Формирајући монолошки „диптих” са хипотекстом, Хандкеов хипертекст даје реч једном од његових женских ликова, Краповој непрежаљеној љубави из младости; њихова компаративна ана- лиза узеће у обзир француске и енглеске верзије. Комад је прожет и интертекстуалним одјецима других Бекетових дела, који пока- зују Хандкеово добро познавање опуса овог писца и непогрешив осећај за његове најтананије домете.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Петер Хандке, Самјуел Бекет, Док вас дан не растави, Последња трака, хипертекстуалност, монолог, интер- текстуалност, Комедија [Игра]

ЛИТЕРАТУРА:

Извори:
  • Beket 2013: S. Beket, Ishlapotine 4, u: S. E. Gontarski (red.), Sabrane kratke proze 1929–1989 (prev. Ivana Đurić Paunović), Beograd: Geopoetika, 223–224.
  • Beket 1984: S. Beckett, Krapp’s last Tape, u: Collected Shorter Plays of Samuel Beckett, London, Boston: Faber and Faber, 53–64.
  • Beket 1975: S. Beckett, The Unnamable, London: Calder and Boyars. Beket 1959: S. Beckett, La Dernière bande, Paris : Les Éditions de Minuit. Beket 1956: S. Beckett, Malone Dies, New York: Grove Press.
  • Beket 1953: S. Beckett, L’Innommable, Paris: Les Éditions de Minuit. Beket 1965 [1952]: Waiting for Godot, London: Faber and Faber.
  • Beket 1951: S. Beckett, Malone meurt, Paris: Les Éditions de Minuit.
  • Handke 2017a: P. Handke, Till Day You Do Part Or A Question of Light (prev. Mike Mitchell), u: P. Handke, Till Day You Do Part, Calcutta: Seagull Books, 1–32.  Handke 2017b: P. Handke, Afterword, u: P. Handke, Till Day You Do Part Or A Question of Light, Calcutta: Seagull Books, 101–103.
  • Handke 2017c: P. Handke, Jusqu’à ce que le jour vous sépare оu Une question de lumière, u: P. Handke, Till Day You Do Part, Calcutta: Seagull Books, 68–100.  Handke 2002: P. Handke, Offending the Audience (prev. Michael Roloff), u: M. Her- zfeld-Sander (ed.), Contemporary German Plays II: T. Bernhard, P. Handke, F. X. Kroetz, B. Strauss, New York: Continuum, 23–50.
Референце:
  • Astrik 2006: Rémi Astruc, Entre fable et farce: l’amour grotesque dans Comédie de Samuel Beckett, La comédie de l’amour (actes du colloque du CORHUM organisé en 2005 par Lucie Joubert), @nalyses, printemps-été, 2(1), 64–86.
  • Engelberts 2001: M. Engelberts, Défis du récit scénique. Formes et enjeux du mode narratif dans le théâtre de Beckett et de Duras, Genève: Droz, 2001, u: B. Tešanović, Beketovo eksperimentalno pozorište, Kragujevac: Filološko-umet- nički fakultet, 2018.
  • Flober 1980: Gustave Flaubert, Flaubert à Louise Colet, 27 mars 1852, Correspon- dance (éd. Jean Bruneau), Paris: Gallimard, t. II, 1980.
  • Hejz 1981: M. Hays, Peter Handke and the End of the ’Modem’, Modem Drama, Jan- uary 23(4), 346–366.
  • Hervig 2021: M. Hervig, Majstor svitanja: Peter Handke – biografija, Beograd: Laguna. Hankeler 1997: T. Hunkeler, Écho de l’ego dans l’œuvre de Samuel Beckett, Paris: L’Harmattan.
  • Jovanović 2020: V. Jovanović, Prevodna paradigma srpskog perfekta u francuskom jeziku, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
  • Kamion 1993: A. Camion, Retour au récit: les écritures de Handke, u: L. Cassagnau, J. Le Rider, E. Tunner (dir.), Partir, revenir. En route avec Peter Handke. Paris: Presses Sorbonne Nouvelle, 80–88.
  • Kenedi 1989: A. K. Кennedy, Samuel Beckett, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Kronin 1999: A. Cronin, Samuel Beckett: The Last Modernist. New York: Da Capo Press.
  • Lanter 2015: J. S. Lanter, Apprendre à voir : Peter Handke sur les traces de Cézanne, u: P. Dirkx (éd.), L’œil littéraire: La vision comme opérateur scriptural, Rennes: Presses universitaires de Rennes, 87–99.
  • Lepalidje 2003: L. Lepaludier, Introduction, u: L. Lepaludier (dir.), Métatextualité et métafiction. Théorie et analyses, Rennes: Presses universitaires de Rennes, 9–13.
  • Noulson 1996: J. Knowlson, Damned to Fame: The Life of Samuel Beckett, New York: Simon and Schuster.
  • Ovidije 1907: P. Ovidija Nasona, Metamorfoze (prev. Tomislav Maretić), Zagreb: Ma- tica hrvatska.
  • Tešanović 2018: B. Tešanović, Beketovo eksperimentalno pozorište, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
  • Tešanović 2017: B. Tešanović, Beketova Memnonova pesma: hipertrofirani aparte u Komediji, Nasleđe, 38, 191–208.
  • Vagner 2002: F. Wagner, Les hypertextes en questions. Note sur les implications théoriques de l’hypertextualité. Études littéraires, 34(1–2), 297–314.
  • Živković 2010: D. Živković, Pojam intertekstualnosti, Nasleđe, 16, 267–287.
Интернет референце
  • Lederer 1985: W. Lederer, Austrian Novelist Peter Handke: a Man of Words in Search of Silence, Chicago Tribune, Sept. 8. <https://www.chicagotribune.com/ news/ct-xpm-1985-09-08-8502280854-story.html>, 5. 2. 2022.