ЖИВОТ И МОЋ: ЛИК АРНОЛДА КРАУСХАРА У РОМАНУ ТУЦАЊЕ КАМЕНА КЛЕМЕНСА МАЈЕРА

Наслеђе 51 (2022), стр. 275-286

АУТОР(И): Марина М. Петровић Јилих

Е-АДРЕСА: marinajulichkg@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2251.275PJ

САЖЕТАК:

У истраживању приказаном у овом раду представља се једно од могућих тумачења романа Туцање камена Клеменса Мајера. Ана- лизом егзистенцијалних, психолошких, симболичких и наратив- них аспеката у којима се испољава један од главних ликова романа, указује се постојање двеју супротстављених смисаоних равни романескног света и уопште људске природе: отуђености човека   у савременом друштву и његовог непрекидног трагања за емоци- оналном блискошћу. Мноштву ликова из света проституције, тих трагичних јунака и јунакиња нашег доба, о којима Мајер припо- веда, а чије су животне приче повезане у несрећи коју сносе и, опет, независне једна од друге, заједнички је вапај за индивидуализмом, аутентичношћу и срећом.  Одређени  и  утамничени  друштвеним и културним оквирима у којима су се нашли у никад довршеној борби за благостањем, ликови романа Туцање камена каткад ипак добијају (готово скривену) шансу да у људским вредностима, попут вере у живот, љубав и људско биће поново покушају да про- нађу себе. Циљ рада је да ово судбинско трагање за вредностима суштинског самоостварења покаже кроз фигуру Арнолда Краус- хара, који се отвара необичној моћи љубави али и моћи уништења љубави. Чини се отуда како Мајеров роман представља апока- липтичку визију савременог света, у којој се испитује како то шта човек жели, тако и то шта у вези са оним што жели може да уради.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

отуђеност, блискост, велики град, проституција, капитал, моћ, подземни свет, Орфејев повратак, читање, живот

ЛИТЕРАТУРА:

  • Agneze 2010:  B. Agnese, Das Bild der Psychoanalyse und Psychiatrie bei Inge-  borg Bachmann und Sylvia Plath, u: N. Šlibar (red.), Ingeborg Bachmann weiter lesen und weiter schreiben, Ljubljana: Znanstvena založba Filozofske fakultete, 12–26.
  • Bodrijar 1990: J. Baudrillard, Das Jahr 2000 findet nicht statt, Berlin: Merve.
  • Borman 2013: D.C. Bormann, Literatur interpretieren. Ein Analyse-Tool, Göttingen/ Bristol: AG der Verlage Vandenhoeck&Ruprecht.
  • Valdenfels 2002: B. Waldenfels, Bruchlinien der Erfahrung, Frankfurt a. M.: Suhrkamp.
  • Kembel 2007: J. Campbell, Junak s tisuću lica, s engleskog preveo Vladimir Cvetković Sever, Zagreb: Fabula Nova.
  • Leskovec 2012: A. Leskovec, „Von der Lust am Unbehagen”, u: K. Donko/N. Šlibar (red.), Gefühlswelten und Emotionsdiskurse in der deutschsprachiger Litera- tur, Ljubljana: Znanstvena založba Filozofske fakultete, 247–255.
  • Majer 2017: K. Majer, Tucanje kamena, Beograd: Radni sto.
  • Majer 2016: C. Meyer, Der Untergang der Äkschn GmbH. Frankfurter Poetikvorlesun- gen, Frankfurt am Main: Fischer Verlag.
  • Majer 2013: C. Meyer, Im Stein, Frankfurt am Main: Fischer Verlag.
  • Riman 2012: F. Riemann, Grundformen der Angst und die Antinomien des Lebens, München: Ernst Reinhart.
  • Šlibar (2016): N. Šlibar, „Wer lesen  kann, kann auch  allein sein  –  Distanz/Nähe und Nähe/Distanz aus literaturwissenschaftlicher Sicht, u: Petrović Jülich/ Vujčić (red.), Nähe und Distanz in Sprache, Literatur und Kultur, Kragujevac: FILUM, 13–29.
  • Šmit 1991: S. J. Schmidt, Grundriss der Empirischen Literaturwissenschaft, Frankfurt am Main: Suhrkamp.
  • Švarc-Frizel 2007: M. Schwarz – Friesel, Sprache und Emotion, Tübingen: A. Franke