СТРАТЕГИЈЕ ПОТИСКИВАЊА КРИВИЦЕ И КРИТИЧКО СУОЧАВАЊЕ С НАЦИСТИЧКОМ ПРОШЛОШЋУ У РОМАНУ „У СЕНЦИ МОГА БРАТА“ УВЕА ТИМА

Наслеђе 51 (2022), стр. 259-274

АУТОР(И): Милена Р. Нешић Павковић

Е-АДРЕСА: milena.nesic.pavkovic@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2251.259NP

САЖЕТАК:

На примеру романа У сенци мога брата немачког писца Увеа Тима приказаће се да се Немци који су били директни учесници Другог светског рата на другачији начин „сећају” (не)проживљене прошлости од својих потомака, односно уочено је да су први кори- стили стратегије потискивања прошлости, док су други тежили да се критички суоче с теретом прошлости коју су не хотећи наследили. У раду ће се анализирати начини на који се главни јунак изабраног романа/аутор и припадници његове породице суочавају с неславном прошлошћу која је утицала на идентитет породице, али и на пишчев лични идентитет.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

нацистичка прошлост, кривица, починиоци, потомци, идентитет, Уве Тим, У сенци мога брата

ЛИТЕРАТУРА:

  • Ameri 2000: Ž. Ameri, „Resantimani”, REČ Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja, 57.3, Beograd, Fabrika knjiga, 143–155.
  • Asman 2011: A. Asman, Duga senka prošlosti: Kultura sećanja i politika povesti, Beograd, Biblioteka XX vek, prevela Drinka Gojković.
  • Asman/Frefert 1999: A. Assman/ U. Frevert, Geschichtsvergessenheit – Geschichtsver- sessenheit. Von Umgang mit deutschen Vergangenheit nach 1945, Stuttgart.
  • Đordano 2000: R. Đordano, „Druga krivica, ili kakav je teret biti Nemac”, REČ Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja, 57.3, Beograd, Fabrika knjiga, 79–92.
  • Herš 2011: M. Hirš, „Generacija postsećanja”, Polja. Časopis za književnost i teoriju 496, 149–169.
  • Jaspers 2009: K. Jaspers, Pitanje krivice, Beograd, Fondacija Konrad Adenauer Beograd.
  • Kuljić 2009: T. Kuljić, Sociologija generacije, Beograd, Čigoja Levi 2002: P. Levi, Potonuli i spaseni, Beograd, Clio.
  • Margalit 2002: A. Margalit, The Ethics of Memory, Cambridge-Massachusetts-Lon- don, Harvard University Press.
  • Rajk 1925: Th. Reik, Geständniszwang und Strafbedürfnis, Leipzig/Wien/Zürich Riker  2015:  P.  Riker,  „O  pamćenju  i  podsećanju”,  Kolektivno  sećanje  i politike
  • pamćenja, priredili: Mihael Sládeček, Jelena Vasiljević, Tamara Petrović Tri-
  • funović, Beograd, Zavod za udžbenike, Ministarstvo prosvete, nauke i teh- nološkog razvoja i Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 167–181.
  • Sulejman 2002: S. R. Suleiman, „The 1.5 Generation: Thinking About Child Survivors and the Holocaust”, American Imago 59 (3), Johns Hopkins University Press 277–295.
  • Švan 2000: G. Švan, „Krivica zaodenuta ćutanjem”, REČ Časopis za književnost, kul- turu i društvena pitanja, 57.3, Beograd, Fabrika knjiga, 59–78.
  • Tim 2003: U. Timm, Am Beispiel meines Bruders, Köln, Kiepenheuer & Witsch. Tim 2008: U. Tim, U senci moga brata, Beograd, Laguna
  • Velcer/Meler/Čungal 2002: H. Welzer/S. Möller/ K. Tschuggnall, Opa war kein Nazi – Nationalsozialismus und Holocaust im Familengedächtnis, Frankfurt, Fis- cher Verlag.