ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ МОТИВ ЗМАЈЕУБИСТВА У ЈАПАНСКОМ МИТУ И ЛЕГЕНДИ

Наслеђе 51 (2022), стр. 211-224

АУТОР(И): Данијела Б. Васић

Е-АДРЕСА: vasic.danijela@fil.bg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2251.211V

САЖЕТАК:

Систематична компаративна проучавања међународног значаја указују на то да постоје уочљиве сличности међу иде- јама, веровањима и обичајима, чак и у традицијама географски удаљених народа с потпуно различитим културним, верским, историјским и друштвеним пореклом. Једна од таквих веза је и мотив змајеубиства, који се јавља у миту и у фолклору. Овај рад се бави компаративном анализом  различитих  приповедних  врста, у којима је стилизован интернационални мотив борбе јунака и натприродног бића. Упркос жанровским разликама, ови сижеи углавном имају заједничке елементе, као што су: монструозна прождрљива змија/змај, која преузима контролу над водом; јунак који долази из даљине; убијање немани и спасавање девице при- нете чудовишту у виду људске жртве; женидба спасеном девојком итд. И у јапанској култури откривамо јунаке који убијају чудови- шта. У легендама то чак може бити и жена, док је митски змаје- убица − бог олује и природних сила, Таке Хаја Сусано. У небеској сфери, он показује све карактеристике културног јунака – трик- стера. Уништава, па чак и  узрокује смрт.  Међутим, са силаском у земаљску сферу, наглашене су  његове  добре  особине.  Једно од достигнућа укључује и убијање чудовишне змије, Јамата но Ороћи, и ослобађање његове потенцијалне жртве. Анализом овог мита долазимо до подударности са сродним сижеима из удаље- них култура. Јунаци српских народних приповедака, на пример, боре се с аждајама. У хагиографским легендама проналазимо нај- познатијег хришћанског змајеубицу, Светог Ђорђа, који поседује особине митских и легендарних јунака: спасава цареву ћерку и читаво царство од чудовишта.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

змај, џиновска змија, змајеубица, змајеви намети, жртвовање девице, бог Таке Хаја Сусано, Свети Ђорђе

ЛИТЕРАТУРА:

  • Aarne, Thompson 1961: A. Aarne, S. Thompson, The Types of the Folktale: A Classifi- cation and Bibliography, Second revision, Folklore Fellows Communications, No. 184. Helsinki: Academia Scientiarum Fennica.
  • Araki 1981: J. T. Araki, Otogi-zoshi and Nara ehon: A Field of Study in Flux, in: Mon- umenta Nipponica 36, pp. 1–20.
  • Bulat, Čajkanoviћ 2007: P. Bulat, V. Čajkanoviћ, Mitološki rečnik, Beograd: SKZ.
  • Davis 1912: F. H. Davis, Myths and Legends of Japan, London: George G. Harrap & сompany.
  • Friday 2008: F. Karl, The Tale of Tawara Toda, in: The First Samurai: The Life and Legend of the Warrior Rebel, Taira Masakado, New York: John Wiley & Sons, pp. 157–158.
  • Hare 2006: J. B. Hare (ed.), R. G. Smith, Ancient Tales and Folklore of Japan, London: A.&C. Black.
  • Higo 1968, K. Higo, Nihon no shinwa, Tokyo: Sekkasha.
  • Iwaya 1896: S. Iwaya (ed.), Tawara Toda-tsuki: Kamibina to takasago, in: Nihon mukashibanashi 8, Tokyo: Hakubunkan.
  • Iwaya 1927: I. Sazanami (ed.), ’Tawara Toda’ in Nihon otogibanashishu, in: Nihon jido bunko 10, Ars, pp. 147–158.
  • Janićijević 1995: J. Janićijević, U znaku Moloha, antropološki ogled o žrtvovanju, Beograd: IDEA.
  • Kimbrough 2018: R. K. Kimbrough, The Tale of Tawara Toda in: Monsters, Animals, and Other Worlds: A Collection of Short Medieval Japanese Tales, Columbia University Press.
  • Kembel 2004: Dž. Kembel, Heroj sa hiljadu lica, prev. Branislav Kovačeviћ, Novi Sad: Stylos.
  • Kuehn 2011: S. Kuehn, The Dragon in Medieval East Christian and Islamic Art, Lei- den: Koninklijke Brill NV.
  • Littleton 1981: S. Littleton, Susa-no-wo versus Ya-mata no woroti: An Indo-European Theme in Japanese Mythology, u: History of Religions, Vol. 20, No. 3. The University of Chicago Press.
  • Nakamura 1971: S. Nakamura, Tawara Toda Ryugu iri densetsu no ichi mondai, in: Kokubungaku: kaishaku to kansho, 36 (2): 214–220.
  • Ozaki 1909: Y. T. Ozaki, Warriors Of Japan And Other Stories, Boston and New York: Houghton Mifflin Company.
  • Ouwehand 1959: C. Ouwehand, Some Notes on the God Susa-no-o, in: Monumenta Nipponica, Vol. 14, No. 3/4.
  • Prop 1990: V. J. Prop, Historijski korijeni bajke, Sarajevo: Svjetlost.
  • Reames 1985: S. L. Reames, The Legenda Aurea: A Reexamination of Its Paradoxical History, University of Wisconsin Press.
  • Richie 2007: D. Richie (ed.), Lafcadio Hearn’s Japan: An Anthology of his Writings on the Country and it’s People, Clarendon: Tuttle Publishing.
  • Nihonshoki 1994: Nihonshoki, in: Shinpen Nihon koten bungaku zenshu (SNKBZ), Tokyo: Shogakukan.
  • Smith 1919: G. E. Smith, The Evolution of the Dragon, Manchester: The University Press.
  • Vasić 2008: D. Vasić, Sunce i mač – Japanski mitovi u delu Kođiki. Beograd: Rad.
  • Vasić 2016: D. Vasić, Japanske narodne pripovetke – Nihon no mukašibanaši: 1. O japanskim narodnim pripovetkama (studija, bibliografija, indeks i dr); 2. Japanske narodne pripovetke (izbor, prevod s japanskog jezika, komentari i napomene Danijela Vasić). Beograd: Tanesi.
  • Vasić 2018: D. Vasić (ur.), Mukašibanaši − japanske narodne pripovetke, prevod s japanskog jezika, predgovor i napomene Danijela Vasić. Beograd: Tanesi.
  • Yoshida 1974: A. Yoshida, Girisha shinwa to Nihon shinwa: hikaku shinwagakuno kokoromi, Tokyo: Misuzu Shobo.
  • Yoshida 1976: A. Yoshida, Chiisago to Hainuwere: hikaku shinwagaku no kokoromi. 2. Tokyo: Misuzu Shobo.