ДУАЛИСТИЧКА ОНТОЛОГИЈА УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА

Наслеђе 50 (2021), стр. 227-239

АУТОР(И): Саша M. Радојчић

Е-АДРЕСА: sasa.radojcic@flu.bg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2150.227R

САЖЕТАК:

У овом огледу се разматра филозофска позиција која одређење појма уметничког дела сагледава у знаку онтолошког дуализма. По њој, уметничка дела могу бити ствари или догађаји. Основа разликовања је временски квалитет конституције и начина постојања предмета (симултаност или процесуалност). Том схватању је блиска концепција коју је још у другој половини 18. века развио Г. Е. Лесинг у спису Лаокоон или о границама сликарства и поезије (1766), ослањајући се на разлику у медију приказивања (простор или време). За њега су уметничка дела тела или радње. Показује се да дуалистичка одређења наилазе на тешкоће већ приликом ближег профилисања ствари и догађаја. Ове тешкоће се увећавају и постају нерешиве када се суоче са новим уметничким праксама и њиховим резултатима, за чије обухватање је потребно или проширити појмове уметничког дела и саме уметности, или их одредити на сасвим измењени начин. У последњем делу огледа излажу се основне црте неких новијих концепција уметничког дела, које дуалистичку онтологију артикулишу другачијим категоријама (тип/токен, аутографско/алографско).

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

онтологија уметности, дуализам, конституција предмета, медиј приказивања, уметничко дело

ЛИТЕРАТУРА:

  • Kari 1995: Currie, G., Image and Mind: Film, Philosophy and Cognitive Science, Cam- bridge: Cambridge University Press.
  • Dejvis 2018: Davies, D., „Locating the Performable Musical Work in Practice: A Non-Platonist Interpretation of the Classical Paradigm”, in: Assis, P. de (ed.), Virtual Works – Actual Things: Essays in Music Ontology, Leuven: Leuven University Press, 45–64.
  • Dilvort 2008: Dilworth, J., „The Abstractness of Artworks and Its Implications for Aesthetics”, The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 66(4), 341–353.
  • Gadamer 1993: Gadamer, H.-G., „Die Aktualität des Schönen”, Gesammelte Werke Bd. 8: Ästhetik und Poetik I, Tübingen: J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), 94–142.
  • Gudmen 2002: Goodman, N., Jezici umjetnosti, Zagreb: KruZak.
  • Grondin 2001: Grondin, J., Einführung in die philosophische Hermeneutik, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft.
  • Irvin, Dod 2017: Irvin, S. and Dodd, J., „In Advance of the Broken Theory: Philos- ophy and Contemporary Art”, The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 75(4), 375–386.
  • Lamark 2010: Lamarque, P., Work and Object, Oxford: Oxford University Press. Lesing 1964: Lesing, G. E., Laokoon, Beograd: Rad.
  • Mekfi 2010: McFee, G., „Defending ’The Artist Theory’: Wollheim’s Lost Idea Regained?”, Estetika: The Central European Journal of Aesthetics, 47(3), 3–26.
  • Mičel 1984: Mitchell, W. J. T., „The Politics of Genre: Space and Time in Lessing‘s Laocoon”, Representations 6, 98–115.
  • Šarp 1979: Sharpe, R. A., „Type, Token, Interpretation and Performance”, Mind 88(351), 437–441.
  • Sjöholm 2013: Sjöholm, C., „Lessing‘s Laocoon: Aesthetics, Affects and Embodi- ment”, The Nordic Journal of Aesthetics 46, 18–33.
  • Volhajm 2002: Volhajm, R., Umetnost i njeni predmeti, Beograd: Clio.
  • Ženet 1996: Ženet, Ž., Umetničko delo: imanentnost i transcendentnost, Novi Sad: Svetovi.